1,2-Диоксин

С Википедије, слободне енциклопедије
1,2-Диоксин
Скелетал формула оф 1,2-диоxин
Скелетал формула оф 1,2-диоxин
Балл анд стицк модел оф 1,2-диоxин
Балл анд стицк модел оф 1,2-диоxин
Називи
Системски IUPAC назив
1,2-Диоксин[1]
Идентификација
3Д модел (Jmol)
ChemSpider
  • O1Occcc1
  • O1OC=CC=C1
Својства
C4H4O2
Моларна маса 84,07 g·mol−1
Сродна једињења
Сродна једињења
Дибензодиоксин

1,4-Диоксин

Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

1,2-Диоксин је хетероциклично, органско, антиароматично једињење са хемијском формулом C4H4O2. Он је изомерна форма 1,4-диоксина (или п-диоксина).

Услед његових пероксиду сличних карактеристика, 1,2-диоксин је веома нестабилан и не може се изоловати. Чак су и супституисани деривати су веома нестабилни, е.г. 1,4-дифенил-2,3-бензодиоксин.[4] 3,6-бис(п-толил)-1,2-диоксин је био погрешно проглашен првим стабилним дериватом 1990. године.[5][6]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „ЦИД 15559065 - ПубЦхем Публиц Цхемицал Датабасе”. Тхе ПубЦхем Пројецт. УСА: Натионал Центер фор Биотецхнологy Информатион. Десцрипторс Цомпутед фром Струцтуре. 
  2. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  3. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. ^ Smith, Jimmie P.; Schrock, Alan K.; Schuster, Gary B. (1982). „Chemiluminescence of organic peroxides. Thermal generation of an o-xylylene peroxide”. Journal of the American Chemical Society. 104 (4): 1041—1047. doi:10.1021/ja00368a021. 
  5. ^ H. J. Shine, D. C. Zhao: Electron transfer to excited doublet states. Photoirradiation of 10-methylphenothiazine cation radical perchlorate in solutions of phenylacetylene and p-tolylacetylene in acetonitrile, J. Org. Chem., 1990, 55, 4086–4089; Схине, Хенрy Ј.; Зхао, Да Цхуан (1990). „Елецтрон трансфер то еxцитед доублет статес. Пхотоиррадиатион оф 10-метхyлпхенотхиазине цатион радицал перцхлорате ин солутионс оф пхенyлацетyлене анд п-толyлацетyлене ин ацетонитриле”. Тхе Јоурнал оф Органиц Цхемистрy. 55 (13): 4086—4089. дои:10.1021/јо00300а026. 
  6. ^ Блоцк, Ериц; Схан, Зхиxинг; Гласс, Рицхард С.; Фабиан, Јüрген (2003). „Ревисед Струцтуре оф а Пурпортед 1,2-Диоxин: А Цомбинед Еxпериментал анд Тхеоретицал Студy”. Тхе Јоурнал оф Органиц Цхемистрy. 68 (10): 4108—4111. ПМИД 12737603. дои:10.1021/јо034305и.