1,2-Диоксин

1,2-Диоксин
Скелетал формула оф 1,2-диоxин	Балл анд стицк модел оф 1,2-диоxин
Називи
	Системски IUPAC назив 1,2-Диоксин
Идентификација
CAS број	289-87-2;
3Д модел (Jmol)	интерактивна слика; интерактивна слика;
ChemSpider	10606250 ;
PubChem C ID	15559065;
	SMILES O1Occcc1; O1OC=CC=C1; ; ; ; ;
Својства
Хемијска формула	C4H4O2
Моларна маса	84,07 g·mol−1
Сродна једињења
Сродна једињења	Дибензодиоксин; 1,4-Диоксин
	Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	верификуј (шта је ?)
	Референце инфокутије

1,2-Диоксин је хетероциклично, органско, антиароматично једињење са хемијском формулом C₄H₄O₂. Он је изомерна форма 1,4-диоксина (или п-диоксина).

Услед његових пероксиду сличних карактеристика, 1,2-диоксин је веома нестабилан и не може се изоловати. Чак су и супституисани деривати су веома нестабилни, е.г. 1,4-дифенил-2,3-бензодиоксин.^[4] 3,6-бис(п-толил)-1,2-диоксин је био погрешно проглашен првим стабилним дериватом 1990. године.^[5]^[6]

Изомери 1,2-диоксина (лево) и 1,4-диоксина (десно)
Структура прелазног 1,4-дифенил-2,3-бензодиоксина
Диоксинска (1) и дионска форма (2)

Референце

^ „ЦИД 15559065 - ПубЦхем Публиц Цхемицал Датабасе”. Тхе ПубЦхем Пројецт. УСА: Натионал Центер фор Биотецхнологy Информатион. Десцрипторс Цомпутед фром Струцтуре.
^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди
^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
^ Smith, Jimmie P.; Schrock, Alan K.; Schuster, Gary B. (1982). „Chemiluminescence of organic peroxides. Thermal generation of an o-xylylene peroxide”. Journal of the American Chemical Society. 104 (4): 1041—1047. doi:10.1021/ja00368a021.
^ Shine, Henry J.; Zhao, Da Chuan (1990). „Electron transfer to excited doublet states. Photoirradiation of 10-methylphenothiazine cation radical perchlorate in solutions of phenylacetylene and p-tolylacetylene in acetonitrile”. The Journal of Organic Chemistry. 55 (13): 4086—4089. doi:10.1021/jo00300a026.
^ Block, Eric; Shan, Zhixing; Glass, Richard S.; Fabian, Jürgen (2003). „Revised Structure of a Purported 1,2-Dioxin: A Combined Experimental and Theoretical Study”. The Journal of Organic Chemistry. 68 (10): 4108—4111. PMID 12737603. doi:10.1021/jo034305i.

[1] „ЦИД 15559065 - ПубЦхем Публиц Цхемицал Датабасе”. Тхе ПубЦхем Пројецт. УСА: Натионал Центер фор Биотецхнологy Информатион. Десцрипторс Цомпутед фром Струцтуре.

[2] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди

[3] Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[4] Smith, Jimmie P.; Schrock, Alan K.; Schuster, Gary B. (1982). „Chemiluminescence of organic peroxides. Thermal generation of an o-xylylene peroxide”. Journal of the American Chemical Society. 104 (4): 1041—1047. doi:10.1021/ja00368a021.

[5] Shine, Henry J.; Zhao, Da Chuan (1990). „Electron transfer to excited doublet states. Photoirradiation of 10-methylphenothiazine cation radical perchlorate in solutions of phenylacetylene and p-tolylacetylene in acetonitrile”. The Journal of Organic Chemistry. 55 (13): 4086—4089. doi:10.1021/jo00300a026.

[6] Block, Eric; Shan, Zhixing; Glass, Richard S.; Fabian, Jürgen (2003). „Revised Structure of a Purported 1,2-Dioxin: A Combined Experimental and Theoretical Study”. The Journal of Organic Chemistry. 68 (10): 4108—4111. PMID 12737603. doi:10.1021/jo034305i.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]