22 метка

С Википедије, слободне енциклопедије
22 метка
Постер филма
Изворни наслов22 Bullets
РежијаРишар Бери
СценариоЕрик Асу
Ришар Бери
ПродуцентЛик Бесон
Пјер-Анж ле Погам
Темељи се наL'Immortel (Франс-Оливје Жизбер)
Главне улогеЖан Рено
Кад Мерад
Ришар Бери
Марина Фоа
Жан-Пјер Дарусен
Катрин Сами
Џоестар
МузикаКлаус Баделт
Директор
фотографије
Томас Хардмајер
МонтажаКамиј Деламар
ДистрибутерЕропа корп
Година2010.
Трајање115 минута
Земља Француска
Језикфранцуски
Буџет20 милиона долара
Зарада21,3 милиона долара[1]
Веб-сајтwww.limmortel-2010.com
IMDb веза

22 метка (енгл. 22 Bullets; франц. L'Immortel — „Бесмртни”) француски је филм режисера Ришара Берија. Радња се врти око дела животне приче Жакија Ембера, а заснована је на роману L'Immortel (2007) аутора Франса-Оливјеа Жизбера. Снимање је почело 23. фебруара 2009. године у Марсељу, почетком априла 2009. у Авињону, те наредних 8 недеља настављено у Паризу.[2]

Радња[уреди | уреди извор]

Упозорење: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма!

Пре три године, мафијашки бос Шарли Матеј одлучио је да се пензионише. Посао је оставио старом пријатељу Тонију Закији, од када живи мирно — посвећен супрузи и двоје деце. Прошлост га сустиже када упада у заседу осам плаћених убица у подземној гаражи, који испуцају 22 метка у његово тело. Изненађујуће, он ипак преживи — жељан освете.

Ловећи оне који су га хтели убити, нађе се очи у очи са својом криминалном прошлошћу — уз опасност која му прети породици. Покуша да идентификује одговорне, тако да се не пролива крв. Ова „слабост” се, међутим, искористи; његов пријатељ Карим бива брутално убијен од истих људи. Матеј се куне да ће се осветити и одлази у потрагу за главним нападачима. Посећује плаћене убице који славе рођендан једног од њих и што су се решили непријатеља, и то за време Каримове џеназе; саопштава им да ће их све побити — једног по једног, ма где се налазили — а потом убија слављеника.

Мари Голдман је полицајка која истражује напад у подземној гаражи. Њен муж, који је такође био полицајац, убијен је на дужности; кривац никад није одговарао. Упркос мањку агилности својих надређених, она би желела да се рашчисти убиство њеног мужа.

Како би дошао до Закије, Матеј склапа договор с Голдмановом — која је подељена између дужности и кажњавања убица њеног мужа, за које она мисли да су управо Закијини људи. Полиција долази до USB драјва који садржи за Закију компромитујући материјал о преварама и прању новца. Матеј се коначно суочава са Закијом у његовој кући, где жели да га убије; полиција га омете и хапси и њега и Закију.

На крају, Матеја пуштају услед недостатка доказа за оптужбу. Голдманова је раније у филму Матеју открила да је један од 8 атентатора намерно промашивао током пуцњаве у подземној гаражи. Матеј схвати да је у питању његов пријатељ и адвокат ког је Закија приморао да учествује на задатку; ипак му опрашта, након што га одведе у исту подземну гаражу и испуца и неколико метака поред њега да би били квит. Филм завршава с Матејем и његовом породицом како шетају на плажи. Чује се Матејев глас како говори да је напустио прошлост и да све што је он икада хтео јесте да проводи што више времена с породицом. Такође каже да се више неће морати освртати пошто је коначно завршио с прошлошћу. Како сви одлазе, он ипак баци поглед преко рамена — порука да је немогуће побећи од криминалне прошлости.

Постава[уреди | уреди извор]

Рено на премијери филма

Саундтрек[уреди | уреди извор]

  1. Mom
  2. La Tosca: E Lucevan Le Stelle
  3. La Tosca: E Lucevan Le Stelle
  4. Assassination flasback
  5. La Bohème
  6. La Bohème
  7. Mrs Buterfly
  8. Harbor Warehouse
  9. Rigoletto: Tutte le feste al tempio
  10. Karim killed
  11. Birthday killing
  12. Motorcycle chase
  13. Charly interrogation
  14. Rabau killing
  15. Charly's plan
  16. Saving Anatole – Part 1
  17. Saving Anatole – Part 2
  18. Kitchen fight
  19. Final interrogation
  20. Parking
  21. Scena V. "O Cielo Gusto" N. 14 – Scena ed Aria
  22. Immortal

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ JP's Box-Office
  2. ^ „Le mag VIP”. Архивирано из оригинала 05. 05. 2010. г. Приступљено 31. 08. 2017. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]