60 minuta

С Википедије, слободне енциклопедије

60 Минута
Отварајућа секвенца (29. октобар 2006–садашњост)
Препознатљиво и као60 Минутес
Жанрновински магазин
ТворацДон Хјуит
Држава пореклаСједињене Државе
Језик(ци)енглески
Број сезона52
Број епизода2.325 (према подацима од 3. 12. 2017)[1]
Продукција
Дужина трајања42 минута (60 минута са рекламама, отуда наслов)
Продукцијска кућаЦБС вести продуксије
ЦБС Продукције
ДистрибуцијаЦБС
Емитовање
Формат слике480и (4:3 СДТВ)
(1968–2008)
720п (4:3 ХДТВ)
(1998–2008)
1080и (16:9 ХДТВ)
(2008–пресент)[2]
Прво приказивање24. септембар 1968 (1968-09-24) — садашњост
Хронологија
Сродност са:48 Сати
Лице нације
ЦБС преконоћне вести
Спољашње везе
Званични сајт

60 Минута је амерички новински часопис и телевизијски програм који се емитује на ЦБС телевизијској мрежи. Програм је дебитовао 1968. године, а створио га је Дон Хјуит, који је одлучио да га издвоји од осталих информативних емисија користећи јединствени стил истраживања центриран на репортеру. Године 2002, 60 Минута је био рангирано на 6. месту међу 50 највећих ТВ емисија свих времена ТВ водича,[3] а 2013. године је на 24. месту 60 најбољих ТВ серија свих времена.[4] Њујорк тајмс назвао га је „једним од најцењенијих новинских часописа на америчкој телевизији”.[5]

Историја емитовања[уреди | уреди извор]

Ране године[уреди | уреди извор]

Од почетка серије 1968, отварање 60 минута садржи штоперицу.[6] Дизајн Аристо (Хеуер) први пут се појавио 1978. Дана 29. октобра 2006, позадина се променила у црвену, боја наслова променила се у белу, а штоперица је премештена у усправни положај. Ова верзија коришћена је од 1992. до 2006. (текст фонта Евростил измењен је 1998).
Спољашњи видео-запис
Панел дискусија о тридесетогодишњици 60 Минута у Њусеуму, на којој су учествовали Ед Брадли, Естер Хартигејнер, Дон Хјуит, Џош Хауард, Стив Крофт, Мари Либертал, Енди Руни, Морли Сејфер, Филип Шефлер, Лесли Стахл и Мајк Волас

Програм је користио формат часописа, сличан формату канадског програма W5, који је премијерно приказан две године раније. Он је имао пионирски приступ многим од најважнијих поступака и техника истраживачког новинарства, укључујући реедитовање интервјуа, скривене камере, и посете кући или канцеларији истраживаног субјекта „гоча новинарства”.[7] Слични програми појавили су се у Аустралији и Канади током 1970-их, као и на вестима локалне телевизије.[7]

Оцене и признања[уреди | уреди извор]

Нилсенове оцене[уреди | уреди извор]

Сезона Време Ранг Оцена
1968–1969 уторак 10:00 п.м. Н/D
1969–1970
1970–1971
1971–1972 недеља 6:00 п.м.
1972–1973 недеља 6:00 п.м. (јануар–јун 1973)
петак 8:00 п.м. (јун–септембар 1973)
1973–1974 недеља 6:00 п.м. (јануар–јун 1974)
недеља 9:30 п.м. (јул–септембар 1974)
1974–1975 недеља 6:00 п.м. (септембар 1974 – јун 1975)
недеља 9:30 п.м. (јул–септембар 1975)
1975–1976 недеља 7:00 п.м.
1976–1977 18 21,9[а]
1977–1978 4 24,4[б]
1978–1979 6 25,5
1979–1980 1 28,4
1980–1981 3 27,0
1981–1982 2 27,7
1982–1983 1 25,5
1983–1984 2 24,2
1984–1985 4 22,2
1985–1986 23,9
1986–1987 6 23,3
1987–1988 8 20,6
1988–1989 5 21,7
1989–1990 7 19,7
1990–1991 2 20,6
1991–1992 1 21,9
1992–1993
1993–1994 20,9
1994–1995 6 17,2
1995–1996 9 14,2
1996–1997 11 13,3
1997–1998 7 13,8
1998–1999 13,2
1999–2000 8 12,0
2000–2001 15 11,1
2001–2002 13 10,1
2002–2003 17 9,6
2003–2004 16 9,4
2004–2005 9,2[в]
2005–2006 21 9,0[г]
2006–2007 20 8,7[д]
2007–2008 17 8,4
2008–2009 14 8,9
2009–2010 17 8,4
2010–2011 12[ђ]
2011–2012 14 8,3
2012–2013 недеља 7:00 п.м. или
7:30 п.м. (ако ЦБС има 4:25 п.м. НФЛ игру)		 16 8.0[е]
2013–2014 17 7,7
2014–2015 7,8[ж]
2015–2016 15 7,7
2016–2017 12 12,4
  1. ^ Повезано са Хаваји Фајв-О
  2. ^ Повезано са Чарлијевим анђелима и Сви у породици
  3. ^ Повезано са Ред и закон: Одељење за специјалне жртве
  4. ^ Повезано са Договор или нема договора — среда
  5. ^ Повезано са Морски пас
  6. ^ Повезано са Место злочина: Лас Вегас
  7. ^ Повезано са Злочиначки умови
  8. ^ Повезано са Увод у анатомију и Хаваји Фајв-0

На основу рејтинга, 60 Минута је један од најуспешнијих програма у историји америчке телевизије од када је премештен у данашњи временски период 1975. Током пет сезона то је био топ програм године, подвиг коме парирају ситкоми Сви у породици и Козбијев шоу, а који је надмашио само реалистички такмичарски серијал Амерички идол, који је био емисија #1 током осам узастопних телевизијских сезона, од сезоне 2003–2004 до сезоне 2010–2011. 60 Минута је био међу првих десет емисија током 23 сезоне заредом (1977–2000), што је ненадмашан рекорд, и овај шоу је био међу првих 20 за сваку сезону од сезоне 1976–1977, осим сезоне 2005–2006 када је завршио као #21.[8]

60 Минута се први пут пробио међу Нилсенових Топ 20 током сезоне 1976-1977. Следеће сезоне то је био четврти најгледанији програм, а од 1979. до 1980. то је био шоу број један.[8] Током 21. века и даље је међу првих 20 програма у Нилсеновим рејтинзима, и представља новински магазин са највишом оценом.[9]

Издање од 16. новембра 2008, у коме је садржан интервју са изабраним председником Бараком Обамом, освојило је укупно 25,1 милиона гледалаца.[10]

Издање од 6. октобра 2013. (које је те вечери каснило 44 минута због НФЛ игре Денвер бронкоси-Далас каубојси) привукло је 17,94 милиона гледалаца; задржавши 63% од 28,32 милиона гледалаца претходног програма, те је то била најгледанија емисија 60 Минута од 16. децембра 2012.[11][12]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Анноунцед он тхе Децембер 3, 2017 еписоде
  2. ^ Стеве К (17. 9. 2008). „60 Минутес Гоес ХД Wитх Номинеес”. ТВНеwсер. Медиабистро.цом. Приступљено 29. 3. 2012. 
  3. ^ Боотие Цосгрове-Матхер (26. 4. 2002). „ТВ Гуиде Намес Топ 50 Схоwс”. ЦБС Неwс. Ассоциатед Пресс. Архивирано из оригинала 02. 08. 2002. г. Приступљено 29. 3. 2012. 
  4. ^ „ТВ Гуиде Магазине'с 60 Бест Сериес оф Алл Тиме”. твгуиде.цом. 23. 12. 2013. 
  5. ^ Цартер, Билл; Мицхаел С. Сцхмидт (8. 11. 2013). „ЦБС Цорреспондент Апологизес фор Репорт он Бенгхази Аттацк”. Тхе Неw Yорк Тимес. 
  6. ^ „Тимелy Донатион Фром '60 Минутес'”. ЦБС Неwс. 22. 9. 1998. 
  7. ^ а б Фрум, Давид (2000). Хоw Wе Гот Хере: Тхе '70сНеопходна слободна регистрација. Неw Yорк Цитy, Неw Yорк: Басиц Боокс. стр. 36. ИСБН 978-0-465-04195-4. 
  8. ^ а б „60 Минутес: Милестонес”. ЦБС. ЦБС Интерацтиве. 20. 8. 1999. Архивирано из оригинала 2. 6. 2007. г. Приступљено 22. 5. 2007Неwс 
  9. ^ Јохнсон, Петер (11. 8. 2003). „Ат '60 Минутес,' цлоцк тицкинг он цханге”. УСА Тодаy. Ганнетт Цомпанy. Приступљено 22. 5. 2007. 
  10. ^ Сеидман, Роберт (17. 11. 2008). „Еарлy Сундаy Тидбитс: НФЛ, Барацк Обама Сцоре фор ЦБС, Цоwбоyс Леад НБЦ”. ТВ бy тхе Нумберс. Зап2Ит (Трибуне Медиа). Архивирано из оригинала 2. 12. 2014. г. 
  11. ^ Кондолојy, Аманда (8. 10. 2013). „Сундаy Финал Ратингс: 'Онце Упон а Тиме' & 'Тхе Симпсонс' Адјустед Уп + Финал НФЛ Ратингс & Унсцрамблед ЦБС”. ТВ бy тхе Нумберс. Зап2Ит (Трибуне Медиа). Архивирано из оригинала 11. 10. 2013. г. Приступљено 27. 1. 2014. 
  12. ^ Кондолојy, Аманда (8. 10. 2013). „'60 Минутес' ис #3 фор тхе Wеек анд ис Сундаy'с Мост-Wатцхед Приме Програм”. ТВ бy тхе Нумберс (Саопштење). Зап2Ит (Трибуне Медиа). Архивирано из оригинала 13. 10. 2013. г. Приступљено 27. 1. 2014. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Wхо'с Wхо ин Америца 1998, "Хеwитт, Дон С." Марqуис Wхо'с Wхо: Неw Провиденце, Њ, 1998. п. 1925.
  • Wхо'с Wхо ин Америца 1998, "Wаллаце, Мике." Марqуис Wхо'с Wхо: Неw Провиденце, Њ, 1998. п. 4493.
  • Мадсен, Аxел. 60 Минутес: Тхе Поwер анд тхе Политицс оф Америца'с Мост Популар ТВ Неwс Схоw. Додд, Меад анд Цомпанy: Неw Yорк Цитy, 1984.
  • Цоффеy, Франк (1993). 60 Минутес: 25 Yеарс оф Телевисион'с Финест ХоурНеопходна слободна регистрација. Санта Моница, Цалифорниа: Генерал Публисхинг Гроуп, Инц. ИСБН 978-1-881649-04-5. . Wитх интродуцтион бy Дон Хеwитт.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

60 минута на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=60_minuta&oldid=27676083”