Пређи на садржај

АВЛИС

С Википедије, слободне енциклопедије
Експеримент одвајања изотопа ласером атомске паре у ЛЛНЛ. Зелено светло долази од ласера са пумпом за бакарну пару који се користи за пумпање високо подешеног ласера за бојење који производи наранџасту светлост.

Одвајање изотопа ласером атомске паре, или АВЛИС, је метода којом се посебно подешени ласери користе за раздвајање изотопа уранијума коришћењем селективне јонизације хиперфиних прелаза.[1][2] Слична технологија, која користи молекуле уместо атома, је молекуларно ласерско одвајање изотопа (МЛИС).

Природни уранијум се састоји од велике масе од 238У и много мање масе фисивног 235У. Традиционално, 235У се одваја од масе растварањем у киселини да би се произвео уранијум хексафлуорид, а затим користе гасне центрифуге за одвајање изотопа. Сваки пут кроз центрифугу „обогаћује“ количину 235У и за собом оставља осиромашени уранијум. Насупрот томе, АВЛИС производи много веће обогаћивање у једном кораку без потребе да се меша са киселином. Ова технологија би, у принципу, могла да се користи и за одвајање изотопа других елемената, али је то неекономично за већину елемената ван специјализованих апликација са садашњим технологијама које нису засноване на ласеру.

Пошто процес не захтева да се сировина хемијски обради пре обогаћивања, такође је погодан за употребу на коришћеном нуклеарном гориву из реактора на лаку воду и другим нуклеарним отпадом. Тренутно екстраховање 235
У
из тих извора је економично само до извесног степена, остављајући тоне 235
У
још увек садржаног у отпадним производима. АВЛИС може понудити економичан начин за прераду чак и горива које је прошло један циклус прераде користећи постојеће методе.[3]

Због могућности постизања много већег обогаћивања са много нижим енергетским потребама у односу на конвенционалне методе обогаћивања уранијума засноване на центрифугама, АВЛИС представља потенцијални проблем због нуклеарне пролиферације. До данас није познато да је у употреби комерцијална производна линија АВЛИС-а.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ L. Ј. Радзиемски, Р. W. Соларз, анд Ј. А. Паиснер (Едс.), Ласер Спецтросцопy анд итс Апплицатионс (Марцел Деккер, Неw Yорк, 1987) Цхаптер 3.
  2. ^ Петр А. Бокхан, Владимир V. Буцханов, Николаи V. Фатеев, Микхаил M. Калугин, Мисхик А. Казарyан, Алеxандер M. Прокхоров, Дмитриј Е. Закревскии: Ласер Исотопе Сепаратион ин Атомиц Вапор. Wилеy-ВЦХ, Берлин, Аугуст 2006, ISBN 3-527-40621-2
  3. ^ „Ураниум Енрицхмент Таилс Упградинг (Ре-енрицхмент)”. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]