Pređi na sadržaj

AVLIS

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Eksperiment odvajanja izotopa laserom atomske pare u LLNL. Zeleno svetlo dolazi od lasera sa pumpom za bakarnu paru koji se koristi za pumpanje visoko podešenog lasera za bojenje koji proizvodi narandžastu svetlost.

Odvajanje izotopa laserom atomske pare, ili AVLIS, je metoda kojom se posebno podešeni laseri koriste za razdvajanje izotopa uranijuma korišćenjem selektivne jonizacije hiperfinih prelaza.[1][2] Slična tehnologija, koja koristi molekule umesto atoma, je molekularno lasersko odvajanje izotopa (MLIS).

Prirodni uranijum se sastoji od velike mase od 238U i mnogo manje mase fisivnog 235U. Tradicionalno, 235U se odvaja od mase rastvaranjem u kiselini da bi se proizveo uranijum heksafluorid, a zatim koriste gasne centrifuge za odvajanje izotopa. Svaki put kroz centrifugu „obogaćuje“ količinu 235U i za sobom ostavlja osiromašeni uranijum. Nasuprot tome, AVLIS proizvodi mnogo veće obogaćivanje u jednom koraku bez potrebe da se meša sa kiselinom. Ova tehnologija bi, u principu, mogla da se koristi i za odvajanje izotopa drugih elemenata, ali je to neekonomično za većinu elemenata van specijalizovanih aplikacija sa sadašnjim tehnologijama koje nisu zasnovane na laseru.

Pošto proces ne zahteva da se sirovina hemijski obradi pre obogaćivanja, takođe je pogodan za upotrebu na korišćenom nuklearnom gorivu iz reaktora na laku vodu i drugim nuklearnim otpadom. Trenutno ekstrahovanje 235
U
iz tih izvora je ekonomično samo do izvesnog stepena, ostavljajući tone 235
U
još uvek sadržanog u otpadnim proizvodima. AVLIS može ponuditi ekonomičan način za preradu čak i goriva koje je prošlo jedan ciklus prerade koristeći postojeće metode.[3]

Zbog mogućnosti postizanja mnogo većeg obogaćivanja sa mnogo nižim energetskim potrebama u odnosu na konvencionalne metode obogaćivanja uranijuma zasnovane na centrifugama, AVLIS predstavlja potencijalni problem zbog nuklearne proliferacije. Do danas nije poznato da je u upotrebi komercijalna proizvodna linija AVLIS-a.

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ L. J. Radziemski, R. W. Solarz, and J. A. Paisner (Eds.), Laser Spectroscopy and its Applications (Marcel Dekker, New York, 1987) Chapter 3.
  2. ^ Petr A. Bokhan, Vladimir V. Buchanov, Nikolai V. Fateev, Mikhail M. Kalugin, Mishik A. Kazaryan, Alexander M. Prokhorov, Dmitrij E. Zakrevskii: Laser Isotope Separation in Atomic Vapor. Wiley-VCH, Berlin, August 2006, ISBN 3-527-40621-2
  3. ^ „Uranium Enrichment Tails Upgrading (Re-enrichment)”. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]