Уранијум
|
| |||||||
| Општа својства | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Име, симбол | уранијум, U | ||||||
| У периодном систему | |||||||
| |||||||
| Атомски број (Z) | 92 | ||||||
| Група, периода | група Н/Д, периода 7 | ||||||
| Блок | f-блок | ||||||
| Категорија | актиноид | ||||||
| Рел. ат. маса (Ar) | 238,02891(3)[1] | ||||||
| Ел. конфигурација | [Rn]5f36d17s2 | ||||||
по љускама | 2, 8, 18, 32, 21, 9, 2 | ||||||
| Физичка својства | |||||||
| Боја | сребрнобела | ||||||
| Агрегатно стање | чврсто | ||||||
| Тачка топљења | 1.405 K (1.132 °C) | ||||||
| Тачка кључања | 2.070 K (1.797 °C) | ||||||
| Густина | 19.050 kg/m3 | ||||||
| Моларна запремина | 12,49×10−3 m3/mol | ||||||
| Топлота фузије | 15,48 kJ/mol | ||||||
| Топлота испаравања | 477 kJ/mol | ||||||
| Сп. топл. капацитет | 120 J/(kg·K) | ||||||
| Атомска својства | |||||||
| Оксидациона стања | 5 | ||||||
| Особине оксида | слабо базни | ||||||
| Електронегативност |
1,38 (Полинг) 1,22 (Олред) | ||||||
| Енергије јонизације |
1: 597,6 kJ/mol 2: 1.420 kJ/mol | ||||||
| Атомски радијус | 175 pm | ||||||
| Валсов радијус | 186 pm | ||||||
| |||||||
| Остало | |||||||
| Кристална структура | орторомбична | ||||||
| Брзина звука | 3.155 m/s (293,15K) | ||||||
| Топл. водљивост | 27,6 W/(m·K) | ||||||
| Сп. ел. водљивост | 3,8×106 S/m | ||||||
| Мосова тврдоћа | 4,5 | ||||||
| CAS број | 7440-61-1 | ||||||
Уран или уранијум (U, латински: uranium) је хемијски елемент из групе актиноида III B групе. Међу елементима који се природно јављају на Земљи има највећи атомски број а(92); слабо је радиоактиван. Природни уранијум се јавља у облику 2 изотопа 235U (мање од 1%) и 238U (преко 99%). Изотоп 235U подлеже спонтаном раздвајању језгра под утицајем термичних неутрона. Изотоп 238U прима неутроне услед чега се претвара у 239Pu (плутонијум). Вештачком изотопу 233U се такође раздваја језгро; добија се бомбардовањем 232торијума неутронима.[2]
Садржај
Особине елемента[уреди]
Чист уранијум је сребрнобео метал огромне густине (65% веће него густина олова), гради алтотропске модификације:
- алфа — стабилна чак до 667,7 °C
- бета — стабилна између 667,7 C и 774,8 °C
- гама — стабилна од 774,8 °C па све до температуре топљења.
Уранијум у облику прашка је самозапаљив.
Заступљеност[уреди]
Уранијум је заступљен у облику хемијских једињења у количини од 2,4 ppm у природи која нас окружује, може се наћи у стенама, води, биљкама, животињма, а чак и у људском организму. У већој количини се јавља и у минералима, од којих су најважнији:
- уранит U3O8 и
- K2(UO2)2(VO4)2•2H2O
Највеће залихе руда уранијума се налазе у: Конгу, северној Канади, САД (Јута, Колорадо)...
Једињења уранијума[уреди]
Хемијска једињења уранијума су отровна. Уранијум реагује са кисеоником из ваздуха, а кад се претвори у прах онда се пали. Реагује са киселинама сумпора, хлора, флуора.[3]
Примена[уреди]
Основна примена уранијума је коришћење његових изотопа 235U као материјал за производњу атомских бомби као и нуклеарних реактора у нуклеарним електранама као и за покретање подморница.
Остале примене уранијума:
- Користио се у керамци за бојење, али се не користи више због зрачења.
- 238U се претвара у плутонијум у атомским реакторима
- Металан уранијум се због велике атомске масе се користи као штит у генераторима са X зрачењем.
- Користи се и у фотографији и у хемијској анализи.
Историја[уреди]
Уранијум, у облику природног оксида, се користио барем од 79. године, и то за бојење производа од стакла у златну боју (златно стакло са 1% оксида уранијума је пронађено недалеко од Напуља у Италији).
Као елемент познат је од 1789. године.
Види још[уреди]
Референце[уреди]
- ^ Meija, J.; et al. (2016). „Atomic weights of the elements 2013 (IUPAC Technical Report)”. Pure and Applied Chemistry. 88 (3): 265—291. doi:10.1515/pac-2015-0305.
- ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.
- ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga.
Спољашње везе[уреди]
Медији везани за чланак Уранијум на Викимедијиној остави