Ацетогенеза

Ацетогенеза је процес путем кога се формира ацетат из ${\ce {CO2}}$ и извора електрона (е.г., ${\ce {H2}}$ , ${\ce {CO}}$ , формата, етц.) у анаеробним бактеријама помоћу редуктивног ацетил-КоА или Вуд-Љунгдахловог пута. Различите бактеријске врсте које имају способност вршења ацетогенезе се колективно називају ацетогенима. Неки ацетогени могу да синтетишу ацетат аутотрофично из угљен-диоксида и водоничног гаса.^[1]

Откриће[уреди | уреди извор]

Године 1932, откривени су организми који могу да конвертују водонични гас и угљен-диоксид у сирћетну киселину. Прву ацетогену бактеријску врсту, Clostridium aceticum, је открио Клас Тамо Виеринга 1936. године. Друга врста, Moorella thermoacetica, је привукла пажњу након што је први пут изолована због своје способности да конвертује глукозу у три мола сирћетне киселине.^[2]

Биохемија[уреди | уреди извор]

Прекурзор сирћетне киселине је тиоестар ацетил КоА. Кључни аспекти ацетогеног пута су неколико реакција којима су обухваћене редукција угљен-диоксида до угљен-моноксида и везивање угљен-моноксида за метил групу. Први процес катализује ензим угљен-моноксидна дехидрогеназа. Спрезање метил групе (коју пружа метилкобаламин) и ${\ce {CO}}$ катализује ацетил КоА синтетаза.^[3]

2 CO₂ + 4 H₂ → CH₃COOH + 2H₂O

Примене[уреди | уреди извор]

Јединствени метаболизам ацетогена је значајан у биотехнолошким применама. У угљено хидратним ферментацијама, реакције декарбоксилације доводе до губитка угљеника у облику угљен-диоксида. Тај губитак је проблем у смислу све наглашеније потребе за свођењем ${\ce {CO2}}$ емисија на минимум, као и успешне конкуренције за фосилна горива са производњом биогорива која је ограничена монетарном вредношћу. Ацетогени могу да ферментишу глукозу без ${\ce {CO2}}$ емисија и да је конвертују до 3 ацетата, што теоретски може да повећа принос продукта за 50%. Ацетогенеза не замењује гликолизу различитим путем, већ се користи за прихватање ${\ce {CO2}}$ из гликолизе и његову употребу путем ацетогенезе.^[4]

Референце[уреди | уреди извор]

^ Синглетон П (2006). „Ацетогенесис”. Дицтионарy оф мицробиологy анд молецулар биологy (3рд изд.). Цхицхестер: Јохн Wилеy. ИСБН 978-0-470-03545-0.
^ Рагсдале СW, Пиерце Е (децембар 2008). „Ацетогенесис анд тхе Wоод-Љунгдахл патхwаy оф ЦО(2) фиxатион”. Биоцхимица ет Биопхyсица Ацта. 1784 (12): 1873—98. ПМЦ 2646786 . ПМИД 18801467. дои:10.1016/ј.ббапап.2008.08.012.
^ Рагсдале СW (август 2006). „Металс анд тхеир сцаффолдс то промоте диффицулт ензyматиц реацтионс”. Цхемицал Ревиеwс. 106 (8): 3317—37. ПМИД 16895330. дои:10.1021/цр0503153.
^ Сцхуцхманн К, Мüллер V (јул 2016). „Енергетицс анд Апплицатион оф Хетеротропхy ин Ацетогениц Бацтериа”. Апплиед анд Енвиронментал Мицробиологy. 82 (14): 4056—69. ПМИД 27208103. дои:10.1128/АЕМ.00882-16.

Литература[уреди | уреди извор]

Синглетон П (2006). „Ацетогенесис”. Дицтионарy оф мицробиологy анд молецулар биологy (3рд изд.). Цхицхестер: Јохн Wилеy. ИСБН 978-0-470-03545-0.

[1] Синглетон П (2006). „Ацетогенесис”. Дицтионарy оф мицробиологy анд молецулар биологy (3рд изд.). Цхицхестер: Јохн Wилеy. ИСБН 978-0-470-03545-0.

[2] Рагсдале СW, Пиерце Е (децембар 2008). „Ацетогенесис анд тхе Wоод-Љунгдахл патхwаy оф ЦО(2) фиxатион”. Биоцхимица ет Биопхyсица Ацта. 1784 (12): 1873—98. ПМЦ 2646786 . ПМИД 18801467. дои:10.1016/ј.ббапап.2008.08.012.

[pmid16895330-3] Рагсдале СW (август 2006). „Металс анд тхеир сцаффолдс то промоте диффицулт ензyматиц реацтионс”. Цхемицал Ревиеwс. 106 (8): 3317—37. ПМИД 16895330. дои:10.1021/цр0503153.

[4] Сцхуцхманн К, Мüллер V (јул 2016). „Енергетицс анд Апплицатион оф Хетеротропхy ин Ацетогениц Бацтериа”. Апплиед анд Енвиронментал Мицробиологy. 82 (14): 4056—69. ПМИД 27208103. дои:10.1128/АЕМ.00882-16.

[1]

[2]

[3]

[4]