Аутотрофи

Из Википедије, слободне енциклопедије
Упоредни преглед циклуса исхране аутотрофних и хетеротрофних организама. Аутотрофи могу користити угљендиоксид и воду да би произвели кисеоник и сложена органска једињења, углавном кроз процес фотосинтезе (зелена стрелица). Сви организми могу да користе ова једињења да поново формирају угљендиоксид и воду кроз целуларно дисање.

Аутотрофи (грч. autos=сам, само- и trophe=храна - који сам себе храни[1]) или аутотрофни организми су они организми који сами стварају (асимилацијом) органске материје (храну) из неорганских материја.

На овај начин се хране биљке еукариоте, неке врсте бактерија и модрозелених алги.[2]

Подела[уреди]

Према извору енергије коју користе за синтезу хране аутотрофни организми деле се на:

Зелене биљке искориштавају угљендиоксид из атмосфере и воду из земљишта за синтезу угљених хидрата, а уз помоћ азота и других елемената из неорганских једињења соли, које црпу из земљишта, граде сложене молекуле беланчевина. Асимилација угљендиоксида одвија се у ћелијама хлорофила уз помоћ светлосне енергије коју зелене биљке у природи добијају од Сунца. Зато се ови организми називају још и аутотрофни фотосинтетички организми.

Хемосинтетичке бактерије енергију за синтезу органских материја добијају оксидацијом неорганских једињења азота, гвожђа или сумпора. Како ови организми енергију добијају захваљујући хемијским реакцијама називају се још и аутотрофни хемосинтетички организми.[3]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Вујаклија, Милан (1986). Лексикон страних речи и израза. Београд: Просвета. (COBISS.SR)
  2. „Biološki rečnik - A”. Bionet škola. Приступљено 8. 8. 2017. 
  3. „Autotrofija”. Hrvatska enciklopedija. Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Приступљено 8. 8. 2017. 

Спољашње везе[уреди]