Пређи на садржај

Аеродром Пекинг — Главни град

Координате: 40° 04′ 21″ Н 116° 35′ 51″ Е / 40.07250° С; 116.59750° И / 40.07250; 116.59750
С Википедије, слободне енциклопедије

Међународни аеродром Пекинг Капитал

北京首都国际机场
Терминал 3 испред, терминал 1 и 2 позади
Преглед
Тип аеродромаЈавни
ОператорКомпанија Међународни аеродром Пекинг Капитал
УслужујеПекинг
ЛокацијаЧаојанг & Шуњи окрузи, Пекинг
Отворен1. март 1958
Средиште за
Фокусни град за
Елевација АМСЛ116 фт / 35 м
Координате40° 04′ 21″ Н 116° 35′ 51″ Е / 40.07250° С; 116.59750° И / 40.07250; 116.59750
Вебсајтen.bcia.com.cn
Мапе
CAAC Графикон аеродрома
CAAC Графикон аеродрома
PEK/ZBAA на карти Беијинг
PEK/ZBAA
PEK/ZBAA
Локација у Пекингу
Писте
Правац Дужина Површина
м фт
18Л/36Р 3,810 13 Асфалт
18Р/36Л 3,445 11.302 Асфалт
01/19 3,810 12.500 Бетон[1]
Статистике (2019)
Путници100,013,642
Аирцрафт мовементс594.329
Тона терета1,955,286
Економски & социјални импакт$6,5 милијарди & 571,7 хиљада[2]

Међународни аеродром Пекинг Капитал (ИАТА: ПЕК, ИЦАО: ЗБАА) је главни међународни аеродром који услужује Пекинг. Налази се 32 км (20 ми) североисточно од центра града Пекинга, у енклави округа Чаојанг и околини те енклаве у предграђу округа Шуњи.[5] Аеродром је у власништву и њиме управља компанија Пекинг Капитал међународни аеродром, која је под државном контролом. ИАТА аеродромски код аеродрома, PEK, заснован је на некадашњем романизованом имену града, Пекинг.

Пекинг Капитал се брзо успео на ранг листи најпрометнијих аеродрома на свету у протеклој деценији. Он је постао најпрометнији аеродром у Азији у погледу путничког промета и укупног кретања саобраћаја до 2009. године. Он је био други најпрометнији аеродром на свету у погледу путничког промета од 2010. Аеродром је регистровао 557.167 кретања авиона (полетања и слетања), рангирајући се на 6. место на свету 2012.[3] У погледу теретног промета, аеродром у Пекингу такође је забележио брз раст. До 2012. године аеродром је постао 13. најпрометнији аеродром на свету по теретном промету, региструјући 1.787.027 тона превезеног терета.[3]

Историја[уреди | уреди извор]

Капитал аеродром 1959. године
Капитал аеродром током 1990-их
Пекиншки аеродроми

Пекиншки аеродром је отворен 1. марта 1958.[6]‍:20 Тада се аеродром састојао од једне мале терминалске зграде, која и данас постоји, очигледно за ВИП употребу и чартер летове, заједно са једном пистом дужине 2.500 метара на истоку,[6]‍:18 која је продужена на 3.200 метара 1966. године и 3.800 метара 1982. године.[6]‍:22 Још једна писта дуга 3.200 метара на западу завршена је у октобру 1978. Дана 1. јануара 1980. године отворен је новији, већи Терминал 1, зелене боје, са гејтовима за 10 до 12 авиона. Тај терминал је био већи од терминала изграђеног током 1950-их, али средином 1990-их његова величина постала је релативно неадекватна.

Први међународни лет за Кину и међународни аеродром Пекинг Капитал обавила је компанија Пакистан Интернашонал из Исламабада.

Крајем 1999. године, у знак обележавања 50. годишњице од оснивања НРК, аеродром је доживео нови круг ширења пошто је Терминал 2 отворен 1. новембра те године. Терминал 1 је тада привремено затворен за обнову након отварања Терминала 2. Дана 20. септембра 2004. године отворен је обновљени Терминал 1, који је у то време искључиво служио за домаће и међународне летове авиокомпаније Кина југ из Пекинга.[7] Домаћи и међународни летови других авиокомпанија и даље су саобраћали на Терминалу 2.

Још један круг проширења започео је 2007. Трећа писта отворена је 29. октобра 2007. године, ради ублажавања загушења друге две писте.[8] Терминал 3 (Т3) завршен је у фебруару 2008. године, на време за Олимпијске игре у Пекингу. Ова колосална експанзија обухватала је и железничку везу до центра града. На свом отварању, нови терминал 3 био је највећа вештачка грађевина на свету у погледу покривене површине, и главни оријентир која је представљао Пекинг као растућу кинеску престоницу. Проширење је углавном финансирано зајмом од 30 милијарди јена из Јапана и зајмом Европске инвестиционе банке (ЕИБ) од 500 милиона евра (625 милиона америчких долара). Кредит је највећи који је ЕИБ икада одобрила у Азији; споразум је потписан током осмог самита Кине и ЕУ одржаног у септембру 2005.[9]

Свеж након што је био домаћин Летњих олимпијских игара 2008. и додао нову зграду терминала, Пекинг Капитал је претекао Токио Ханеда као најпрометнији аеродром у Азији, према предвиђеном капацитету резервисаних седишта.[10]

Због ограничених капацитета на међународном аеродрому Пекинг Капитал, постављени су планови за изградњу новог аеродрома у Дасингу. Финално одобрење за пројекат издато је 13. јануара 2013. Изградња је започела крајем 2014. године, а завршена је 2019.[11] Нови аеродром служи као чвориште авиокомпанијама Скајтим савеза (осим Чајна истерн ерлајнса),[12] док чланови Стар алајанса бораве на међународном аеродрому Пекинг Капитал. Компанија Хајнан ерлајнс, која је 2016. године чинила 10% капацитета путничких седишта на међународном аеродрому Пекинг Капитал, али која није део ни једног већег савеза, остала је на постојећем аеродрому главног града.[13]

Статистике[уреди | уреди извор]

Саобраћај по календарској години
Путници Промена од претходне године Кретања Карго
(тона)
2007[14] 53.611.747 399.209 1.416.211,3
2008[14] 55.938.136 Раст04,3% 429.646 1.367.710,3
2009[15] 65.375.095 Раст016,9% 487.918 1.475.656,8
2010[16] 73.948.114 Раст013,1% 517.585 1.551.471,6
2011[17] 78.674.513 Раст06,4% 533.166 1.640.231,8
2012[3] 81.929.359 Раст04,1% 557.167 1.787.027
2013[18] 83.712.355 Раст02,2% 567.759 1.843.681
2014[19] 86.128.313 Раст02,9% 581.952 1.848.251
2015 89.900.000 Раст04,4% 594.785 1.843.543
2016 94.393.000 Раст05,6% 606.086 1.831.167
2017 95.786.296 Раст01,5% 597.259 2.029.583
2018 100.983.290 Раст05,4% 614.022 2.074.005

Остали објекти[уреди | уреди извор]

Седиште авиокомпаније Бејђинг Капитал ерлајнс је у Капитал ерланс згради (首都航空大厦; Схǒудū Хáнгкōнг Дàсхà) на овом аеродрому.[20]

Сестрински аеродроми[уреди | уреди извор]

Фото галерија[уреди | уреди извор]

  • Поглед на излаз са Терминала 1
    Поглед на излаз са Терминала 1
  • Боинг 737 који се сервисира на Терминалу 1
    Боинг 737 који се сервисира на Терминалу 1
  • Улаз за одласке на Терминалу 1
    Улаз за одласке на Терминалу 1
  • Улаз у Терминал 2
    Улаз у Терминал 2
  • Терминал 2
    Терминал 2
  • Пријавни део Терминала 2
    Пријавни део Терминала 2
  • Терминал 2, Сала за чекање одлазака
    Терминал 2, Сала за чекање одлазака
  • Хајнан Ер Боинг 737 (први план) на гејту на Терминалу 2
    Хајнан Ер Боинг 737 (први план) на гејту на Терминалу 2
  • Ниво за одласке Терминала 3
    Ниво за одласке Терминала 3
  • Терминал 3, улаз за одласке
    Терминал 3, улаз за одласке
  • Главна дворана Терминала 3
    Главна дворана Терминала 3
  • Троугласти кров Терминала 3
    Троугласти кров Терминала 3
  • Знак са приказаним локацијама гејтова на Терминалу 3 ПЕК аеродрома
    Знак са приказаним локацијама гејтова на Терминалу 3 ПЕК аеродрома
  • Дворана на Терминалу 3
    Дворана на Терминалу 3

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Боеинг.цом Беијинг Цапитал Интернатионал Аирпорт Архивирано 16 јануар 2013 на сајту Wayback Machine
  2. ^ „Beijing Capital International airport – Economic and social impact”. Ecquants. Архивирано из оригинала 24. 5. 2014. г. Приступљено 7. 9. 2013. 
  3. ^ а б в г „Preliminary world airport traffic rankings”. 13. 3. 2019. Архивирано из оригинала 17. 05. 2020. г. Приступљено 30. 09. 2020. 
  4. ^ 2018年民航机场生产统计公报 (на језику: кинески). Civil Aviation Administration of China. 5. 3. 2019. 
  5. ^ Map from Maptown.cn. (Archive)
  6. ^ а б в Beijing Almanac Editing Committee (北京市地方志编纂委员会) (2000). 北京志·市政卷·民用航空志 (на језику: кинески). Beijing Press. ISBN 7-200-04040-1. 
  7. ^ 首都国际机场的历史沿革_新浪旅游_新浪网. travel.sina.com.cn. Приступљено 15. 7. 2015. 
  8. ^ „Beijing Airport's third runway opens on Monday”. Приступљено 1. 6. 2015. 
  9. ^ „europa-eu-un.org”. Архивирано из оригинала 2. 6. 2015. г. Приступљено 1. 6. 2015. 
  10. ^ „AAPA members' international traffic falls in July; Beijing now busiest airport in the region”. anna.aero. 5. 9. 2008. 
  11. ^ WANG XIAODONG (14. 1. 2013). „New capital airport cleared for takeoff”. China Daily. 
  12. ^ „CAAC permits China Eastern ops at Beijing Capital”. 
  13. ^ „Beijing's New Daxing Airport Stokes Rivalries and Confusion” (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 25. 9. 2019. г. Приступљено 25. 6. 2019. 
  14. ^ а б 2008年全国机场吞吐量排名. Civil Aviation Administration of China. 12. 3. 2009. Архивирано из оригинала 24. 5. 2011. г. Приступљено 29. 3. 2011. 
  15. ^ 2009年全国机场吞吐量排名. Civil Aviation Administration of China. 5. 2. 2010. Архивирано из оригинала 18. 7. 2011. г. Приступљено 29. 3. 2011. 
  16. ^ 2010年全国机场吞吐量排名. Civil Aviation Administration of China. 15. 3. 2011. Архивирано из оригинала 23. 9. 2011. г. Приступљено 29. 3. 2011. 
  17. ^ 2011年全国机场吞吐量排名 (на језику: кинески). Civil Aviation Administration of China. 21. 3. 2012. Архивирано из оригинала 17. 4. 2012. г. Приступљено 23. 3. 2012. 
  18. ^ 2013年民航机场吞吐量排名 (на језику: кинески). Civil Aviation Administration of China. 24. 3. 2013. Архивирано из оригинала 25. 3. 2014. г. 
  19. ^ 2014年民航机场吞吐量排名 (на језику: кинески). Civil Aviation Administration of China. 3. 4. 2015. Архивирано из оригинала 19. 4. 2015. г. 
  20. ^ 联系方式. Beijing Capital Airlines. Архивирано из оригинала 01. 08. 2012. г. Приступљено 26. 8. 2012. „北京首都国际机场货运北路3号首都航空大厦” 
  21. ^ „CDA and the Beijing Capital International Airport Company establish "Sister Airport" Agreement”. Ohare.com. Архивирано из оригинала 31. 1. 2013. г. Приступљено 21. 6. 2012. 
  22. ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала 13. 5. 2016. г. Приступљено 22. 4. 2016. 
  23. ^ „Media Center – Press Release – Hong Kong and Beijing Airports Become "Sister Airports" – Hong Kong International Airport”. Hongkongairport.com. 28. 10. 2010. Приступљено 21. 6. 2012. 
  24. ^ „Beijing Capital Airport Signs Sister Airports Agreement with Los Angeles”. Wcarn.com. 7. 12. 2011. Архивирано из оригинала 16. 1. 2013. г. Приступљено 21. 6. 2012. 
  25. ^ „Manchester Airport Links Up With Beijing | Property & Business”. Manchester Confidential. 21. 8. 2011. Архивирано из оригинала 28. 12. 2011. г. Приступљено 21. 6. 2012. 
  26. ^ „Munich Adds Beijing to List of Sister Airports – News”. PATA. 21. 10. 2011. Архивирано из оригинала 17. 1. 2012. г. Приступљено 21. 6. 2012. 
  27. ^ „Suvarnabhumi Airport”. Suvarnabhumi Airport. 1. 3. 2011. Архивирано из оригинала 21. 5. 2012. г. Приступљено 21. 6. 2012. 
  28. ^ „Beijing and Sydney Establish Sister Airport Relationship”. International Airport Review. 4. 6. 2010. Приступљено 21. 6. 2012. 
  29. ^ Tore, Ozgur. „Abu Dhabi and Beijing airports become sister”. 

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Aerodrom Peking — Glavni grad на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Aerodrom_Peking_—_Glavni_grad&oldid=27873772”