Asfalt

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Sloj asfalta
Asfalt pripremljen za asfaltiranje puta
Prirodni bitumen iz Mrtvog mora
Rafinirani asfalt
Eksperiment kapi bitumena u eksponatu sa Univerziteta Kvinslenda, demonstrira viskoznost asfalta

Asfalt (грч. ásphaltosbez padanja) takođe poznat kao bitumen[1] je lepljiva, crna i visoko viskozna tečnost ili polu-tečnost koja se javlja uz brojna ležišta nafte i drugih minerala. Može se naći u prirodnim ležištima ili može biti rafiniran proizvod, a klasifikuje se kao katran. Pre 20. veka korišćen je i termin asfaltum.[2] Reč je izvedena iz starogrčkog ἄσφαλτος ásphaltos. Katransko jezero je najveće prirodno ležište asfalta na svetu, a procenjuje se da sadrži 10 miliona tona. Nalazi se u La Brei, na jugozapadu Trinidada, u okviru Regionalne korporacije Siparija.[3]

U prošlosti se koristio za popravljanje rupa na brodovima i sprečavanje prodora vode u iste. Danas se najviše koristi za pravljenje puteva i drugih saobraćajnica. Shodno različitom sastavu moguće je proizvesti različite tipove asfalta (prema tvrdoći, viskoznosti, kvalitetu i dr). Ostale glavne upotrebe su proizvodi za bitumensku hidroizolaciju, uključujući proizvodnju krovnog filca i za brtvljenje ravnih krovova.[4]

U nauci o materijalima i inženjerstvu, termini „asfalt”" i „bitumen” često se naizmenično koriste pri čemu oba označavaju prirodne i proizvedene oblike ove supstance, mada postoji regionalna varijacija u pogledu toga koji je termin najčešći. U celom svetu geolozi imaju tendenciju da favoriziraju termin „bitumen” za prirodni materijal. Za proizvedeni materijal, koji je rafinirani ostatak iz procesa destilacije odabranih sirovih ulja, „bitumen” je preovlađujući pojam u većem delu sveta; međutim, u američkom engleskom jeziku najčešće se koristi „asfalt”. Da bi se izbegla konfuzija, u SAD se kolokvijalno koristi fraza „tečni asfalt”, „asfaltno vezivo” ili „asfaltni cement“. Kolokvijalno, različiti oblici asfalta se ponekad nazivaju „katran”, kao u nazivu La Brea katranske jame, iako je katran drugačiji materijal.[5]

Asfalt koji se prirodno pojavljuje ponekad se naziva terminom „sirovi bitumen”. Njegova viskoznost je slična onoj kod hladne melase,[6][7] dok se materijal dobijen frakcionom destilacijom sirove nafte koji ključa na 525 °C (977 °F) ponekad naziva „rafinirani bitumen”. Kanadska provincija Alberta ima većinu svetskih rezervi prirodnog asfalta u naftnim peskovima Atabaske, koji pokrivaju 142.000 km2 (55.000 sq mi), površinu veću od Engleske.[8]

Svojstva asfalta se menjaju sa temperaturom, što znači da postoji određeni opseg gde viskozitet omogućava adekvatno zbijanje obezbeđivanjem podmazivanja između čestica tokom procesa sabijanja. Niska temperatura sprečava pomeranje čestica agregata, a potrebnu gustinu nije moguće postići.[9]

Etimologija[уреди | уреди извор]

Reč asfalt dolazi od francuske reči asphalte bazirane na latinskim rečima asphalton, asphaltum, koje su izvedene iz grčkih reči ásphalton, ásphaltos (άσφαλτος). Grčke reči znače: α : "bez" i σφάλλω : "padanje".

Vidi još[уреди | уреди извор]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Jones, Daniel (2011). Roach, Peter; Setter, Jane; Esling, John, ур. Cambridge English Pronouncing Dictionary (18. изд.). Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-15255-6. 
  2. ^ Abraham, Herbert (1938). Asphalts and Allied Substances: Their Occurrence, Modes of Production, Uses in the Arts, and Methods of Testing (4th изд.). New York: D. Van Nostrand Co., Inc. Приступљено 16. 11. 2009.  Full text at Internet Archive (archive.org)
  3. ^ „The Five Natural Asphalt Lake Areas In The World”. 
  4. ^ „Asphalt and Bitumen”. Ullmann’s Encyclopedia of Industrial Chemistry. Weinheim: Wiley-VCH. 2005. doi:10.1002/14356007.a03_169.pub2. 
  5. ^ Brown, E.R.; Kandhal, P.S.; Roberts, F.L.; Kim, Y.R.; Lee, D.-Y.; Kennedy, T.W. (1991). Hot Mix Asphalt Materials, Mixture Design, and Construction (Third изд.). Lanham, Maryland: NAPA Education and Research Foundation. ISBN 978-0914313021. 
  6. ^ „Oil Sands Glossary”. Oil Sands Royalty Guidelines. Government of Alberta. 2008. Архивирано из оригинала на датум 1. 11. 2007. Приступљено 2. 2. 2008. 
  7. ^ Walker, Ian C. (1998), Marketing Challenges for Canadian Bitumen (PDF), Tulsa, OK: International Centre for Heavy Hydrocarbons, Архивирано из оригинала (PDF) на датум 13. 3. 2012, »Bitumen has been defined by various sources as crude oil with a dynamic viscosity at reservoir conditions of more than 10,000 centipoise. Canadian "bitumen" supply is more loosely accepted as production from the Athabasca, Wabasca, Peace River and Cold Lake oil-sands deposits. The majority of the oil produced from these deposits has an API gravity of between 8° and 12° and a reservoir viscosity of over 10,000 centipoise although small volumes have higher API gravities and lower viscosities.« 
  8. ^ „ST98-2015: Alberta's Energy Reserves 2014 and Supply/Demand Outlook 2015–2024” (PDF). Statistical Reports (ST). Alberta Energy Regulator. 2015. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 30. 4. 2019. Приступљено 19. 1. 2016. 
  9. ^ Polaczyk, Pawel; Han, Bingye; Huang, Baoshan; Jia, Xiaoyang; Shu, Xiang (30. 10. 2018). „Evaluation of the hot mix asphalt compactability utilizing the impact compaction method”. Construction and Building Materials. 187: 131—137. ISSN 0950-0618. doi:10.1016/j.conbuildmat.2018.07.117. 

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]