Пређи на садржај

Алан Шугар

С Википедије, слободне енциклопедије
Алан Шугар
Сугар ат тхе 63рд Бритисх Ацадемy Филм Аwардс, 2010 БАФТАс
Шугар на БАФТА, 2010.
Пуно имеАлан Мајкл Шугар, Барон Шугар
Име по рођењуАлан Мајкл Шугар
Друга именаТхе Лорд Сугар
Датум рођења(1947-03-24)24. март 1947. (77 год.)
Место рођењаХекни, Источни Лондон
 Енглеска, УК
ПребивалиштеЧигвел, Есекс, УК[1]
Држављанствобританско
ЗанимањеПредузетник, позната личност, аутор, политичар
Нето вредностРаст £1,15 милијарди (2016)[2]
Политичка странкаНезавистан (2015–садашњост)
Лабуристичка[3] (1997–2015)[4]
СупружникАн Симонс (в. 1968)
Деца2 сина; 1 ћерка

Алан Мајкл Шугар, Барон Шугар (рођен 24. март 1947) британски је тајкун, медијска личност, аутор,[5] политичар и политички саветник.[6][7] Године 1968. је оно што ће касније постати његово највеће пословно предузеће, компанија за потрошачку електронику Амстрад. Године 2007. продао је преостали удео у компанији, споразумом са БСкyБ за 125 милиона фунти.[8]

Шугар је био председник и деонички власник Тотенхем хотспера од 1991. до 2001. године, продајући свој преостали удео у клубу такође 2007. године, за 25 милиона фунти.[8] Он се појављује у ББЦ ТВ серији Шегрт, која се емитује сваке године од 2005. године.

Према Сандеј Тајмсовом списку богатих, Шугар је постао милијардер 2015. године. Године 2016. његово богатство процењено је на 1,15 милијарди фунти, сврставајући га као 95. најбогатију особу у Великој Британији.[2]

Рани живот

[уреди | уреди извор]

Шугар је рођен у Хекнију, Источни Лондон, у јеврејској породици.[9] Његов отац Нејтан био је кројач у индустији одеће Ист Енда.[10] Његови баба и деда по мајци рођени су у Русији, а деда по оцу рођен је у Пољској. Шугарова баба по очевој страни, Сара Шугар, рођена је у Лондону од пољских родитеља.

Кад је Шугар био млад, његова породица је живела у државном стану. Због своје бујне, коврџаве косе, добио је надимак „Моп хед”, име под којим је дан данас познат.[11] Похађао је основну школу Нортволд, а затим Средњу школу Брук хаус у Апер Клаптону, Хекни, и зарађивао додатни новац радећи у пиљарници.[11] Након напуштања школе са шеснаест година,[12] кратко је радио у државној служби као статистичар у Министарству просвете. Он је почео да продаје радио антене за аутомобиле и другу електричну робу из комбија који је купио за 50 фунти и осигурао се за 8 фунти. Да би то себи приуштио, потрошио је сву своју уштеђевину која је била око свега 100 фунти.[13]

Амстрад

[уреди | уреди извор]

Године 1968, у својој 21 години, Шугар је основао Амстрад са уштеђевином од 100 фунти.[13] Почео је да продаје радио антене за аутомобиле и другу електричну опрему из комбија који је купио за 50 фунти и осигурао за 8 фунти.[13]

Амстрадов ЦПЦ 464 персонални рачунар

Назив компаније настао је од његових иницијала: Алан Мичел Сугар Традинг. Почео је као генерални увозник/извозник и велепродаја; до 1970. први производни подухват је био у току. Постигао је ниже производне цене користећи убризгавајућу пластику за поклопце хај-фај грамофона, озбиљно поткопавајући конкуренте који су користили процесе вакуумског обликовања. Производни капацитети су проширени на производњу аудио појачала и тјунера.

Године 1980, Амстрад је уврштен на Лондонску берзу, а током 1980-их Амстрад је сваке године удвостручивао свој профит и тржишну вредност.[14] До 1984. године, препознајући могућности ере кућних рачунара, Амстрад је лансирао 8-битну машину, Амстрад ЦПЦ 464. Иако су у ЦПЦ асортиману биле атрактивне машине, са ЦП/M-способношћу и добрим БАСИЦ преводиоцем, морао је да се такмичи са својим вечитим ривалима, графички сложенијим Цоммодоре 64 и популарним Синцлаир ЗX Спецтрум, да се и не помиње веома софистицирани ББЦ Мицро. Упркос томе, три милиона јединица је продато широм света са дугим производним веком од осам година.[15] То је инспирисао источнонемачку верзију са З80 клонираним процесорима.[16] Године 1985, Шугар је направио још један велики пробој лансирањем текст процесора за Амстрад ПЦW 8256 који је коштао преко 300 фунти, али је и даље био знатно јефтинији од конкурентских машина (као што је Аппле Мацинтосх Плус, који се продавао по цени од 2599 долара). Године 1986, Амстрад је купио права на линију рачунарских производа Синцлаир и произвео још два ЗX Спецтрум модела у сличном стилу као њихове ЦПЦ машине. Такође је развио ПЦ1512, ПЦ компатибилан рачунар, који је постао прилично популаран у Европи[17] и био је први у линији Амстрад ПЦ рачунара.

Године 1988, Стјуарт Алсоп II изјавио је да су Шугар и Џек Трамел „два водећа зараћена светска предузетника“.[18] Деведесете су биле тешко време за компанију. Лансирање низа пословних рачунара било је поремећено непоузданим чврстим дисковима (које је испоручио Сеагате), што је изазвало висок ниво незадовољства купаца и нарушило репутацију Амстрада на тржишту персоналних рачунара, од које се никада није опоравио.[5] Након тога, компанији Сеагате је наложено да плати Амстраду 153 милиона долара одштете за изгубљени приход. Ово је касније смањено за 22 милиона долара у вансудској нагодби.[19] Почетком 1990-их, Амстрад је почео да се фокусира на преносиве рачунаре, уместо десктоп рачунара. Такође, 1990. године, Амстрад је ушао на тржиште игара са Амстрад ГX4000, али је то био комерцијални неуспех, углавном зато што је био доступан само лош избор игара.[20] Поред тога, одмах су га надмашиле јапанске конзоле: Мега Дриве и Супер НЕС, које су обе имале много свеобухватнији избор игара. Године 1993, Амстрад је пласирао на тржиште ПенПад, ПДА, и купио Бетацом и Виглен како би се више фокусирао на телекомуникације него на рачунаре. Амстрад је објавио први од својих комбинованих уређаја за телефонију и е-пошту, назван е-м@илер, а затим е-м@илерплус 2002. године, од којих ниједан није продат у великом броју.[21]

Дана 31. јула 2007, објављено је да је емитер БСкyБ пристао да купи Амстрад за око 125 милиона фунти.[8] У тренутку преузимања, Шугар је прокоментарисао да је желео да учествује у послу, рекавши: „Ове године пуним 60 година и 40 година сам се бавио послом, али сада морам да почнем да размишљам о свом тиму лојалног особља, од којих су многи уз мене дуги низ година“. Дана 2. јула 2008, објављено је да Шугар напушта Амстрад као председавајући, како би се фокусирао на своје друге пословне интересе.[22]

Лични живот

[уреди | уреди извор]

Шугар је атеиста, али остаје поносан на своје јеврејско порекло.[23] Шугар и његова супруга Ан (девојачки Симонс), бивиша фризерка, узели су се 28. априла 1968 у Грејт Портланд стриту, Лондон. Они имају два сина и ћерку.[24] Пар је живи у Чингвелу, Есекс.[1][5] Шугар поседује Цирус СР22 четвороседни авион. Током једног покушаја слетања на травнати аеродром, Градски аеродром Манчестер, дана 5. јула 2008, Шугар је премашио писту након слетања услед лоших временских прилика и влажних услова на писти. Није било повређених, иако је авион лагано оштећен и услед тога приземљен.[25]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Наугхтон, Пхилиппе; Цостелло, Милес (26. 3. 2006). „Ин тхе лине оф фире”. Тхе Тимес. Лондон. Архивирано из оригинала 08. 02. 2007. г. Приступљено 6. 7. 2008. 
  2. ^ а б „Тхе Сундаy Тимес – Тхе Рицх Лист”. Архивирано из оригинала 13. 04. 2016. г. Приступљено 20. 10. 2016. 
  3. ^ „Лорд Сугар”. Парлиамент оф тхе Унитед Кингдом. Приступљено 24. 3. 2014. 
  4. ^ Сугар, Алан (11. 5. 2015). „Ресигнатион Статемент”. амсхолд.цом. Приступљено 11. 5. 2015. 
  5. ^ а б в Wхат Yоу Сее Ис Wхат Yоу Гет: Мy Аутобиограпхy – Алан Сугар (2010)
  6. ^ „Лет'с до тхе бусинесс”. Тхе Јеwисх Цхроницле. 14. 5. 2008. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 26. 8. 2014. 
  7. ^ „Сир Алан, yоу'ре хиред ас оур реп”. Тхе Јеwисх Цхроницле. 19. 5. 2008. Архивирано из оригинала 19. 10. 2015. г. Приступљено 26. 8. 2014. 
  8. ^ а б в „БСкyБ агреес £125м Амстрад деал”. ББЦ Неwс. 31. 7. 2007. Архивирано из оригинала 15. 12. 2008. г. Приступљено 28. 1. 2009. 
  9. ^ Бецкфорд, Мартин (9. 5. 2008). „Сир Алан Сугар фаилс то маке топ 100 Јеwс лист”. Тхе Даилy Телеграпх. Приступљено 3. 6. 2012. 
  10. ^ "Тхе Лордс тхинк I'м а брусqуе, игнорант цоцкнеy" Архивирано на сајту Wayback Machine (6. октобар 2010), The Daily Telegraph
  11. ^ а б The Real Alan Sugar. BBC 2. 
  12. ^ „The Apprentice – The Board”. BBC. Архивирано из оригинала 8. 4. 2007. г. Приступљено 8. 5. 2007. 
  13. ^ а б в „Alan sugar bio”. Virgin. Архивирано из оригинала 3. 11. 2007. г. Приступљено 8. 5. 2007. 
  14. ^ Sean O'Grady (10. 5. 2006). „The Big Question: 'The Apprentice' is a hit – but how good a businessman is Sir Alan Sugar?”. The Independent. Архивирано из оригинала 11. 11. 2012. г. Приступљено 21. 1. 2011. 
  15. ^ „Amstrad Products Archive”. Amstrad. Архивирано из оригинала 9. 5. 2008. г. Приступљено 1. 5. 2008. 
  16. ^ Thacker, Kevin (2003). „Meet the Relatives”. WACCI. Архивирано из оригинала 4. 7. 2008. г. Приступљено 31. 7. 2008. 
  17. ^ „Amstrad PC 1512”. old-computers.com. Архивирано из оригинала 12. 7. 2008. г. Приступљено 31. 7. 2008. 
  18. ^ Alsop, Stewart II (18. 1. 1988). „WUI: The War Over User Interface” (PDF). P.C. Letter. 4 (2): 1—4. 
  19. ^ Inc., Seagate Technology. „Seagate Settles Dispute With Amstrad”. Приступљено 20. 10. 2016. 
  20. ^ „Amstrad GX4000”. Console Passion. Архивирано из оригинала 29. 6. 2008. г. Приступљено 31. 7. 2008. 
  21. ^ „Amstrad dumps e-m@iler phone”. VNUnet. 10. 6. 2007. Архивирано из оригинала 16. 6. 2007. г. Приступљено 10. 6. 2007. 
  22. ^ „Alan Sugar leaves Amstrad”. The Register. Приступљено 2. 7. 2008. 
  23. ^ Wollaston, Sam (25. 3. 2009). „Sam Wollaston meets Sir Alan Sugar, star of The Apprentice”. The Guardian. Приступљено 10. 1. 2015. 
  24. ^ Hopps, Kat (22. 6. 2019). „Alan Sugar wife: The shocking way he proposed - and the secret to their enduring romance”. Express.co.uk (на језику: енглески). Приступљено 2. 7. 2019. 
  25. ^ „Alan Sugar 'survives plane crash'”. BBC. 7. 7. 2008. Приступљено 29. 3. 2012. 

Literatura

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Алан Шугар на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Alan_Šugar&oldid=28839624”