Пређи на садржај

Алекса Гајић

С Википедије, слободне енциклопедије
Алекса Гајић
Алекса Гајић на фестивалу „Цртани романи шоу“, Загреб
Датум рођења(1974-05-20)20. мај 1974.
Место рођењаБеоград (СР Србија)
 СФР Југославија

Алекса Гајић (Београд, 20. маја 1974) српски је стрип аутор, илустратор, редитељ и аниматор.

Познат је по свом графичком романуТехнотајз“ (енгл. Technotise) са сценаристом Дарком Гркинићем, по ком је касније направљен анимирани филм, Технотајз: Едит и ја. Илустратор је часописа Политикин Забавник.

Његов стрипски серијал у шест делова „Le Fléau des Dieux“ (у српском издању „Бич Божји“) са француском сценаристкињом Валери Манжен прештампаван је више пута у Француској, а превођен је у САД, Србији и још шест других земаља.

Награде и признања

[уреди | уреди извор]

Библиографија

[уреди | уреди извор]

Изабрана стрипографија

[уреди | уреди извор]
  • Гајић, Алекса & Дарко Гркинић. Technotise, „System Comics“, Београд, Србија, 2001; 2. проширено издање 2009.
  • Гајић, Алекса. U šrafovima: kolekcija kratkih stripova, „System Comics“, Београд, Србија, 2003.
  • Gajić, Aleksa & Valérie Mangin. Le Fléau des dieux 1-6, „Soleil Productions“, Toulon, France, 2000-2006.
    • Гајић, Алекса & Валери Манжен. Бич божји 1-6, „System Comics“, Београд, Србија, 2002-2007.
    • Gajić, Aleksa & Valérie Mangin. Scourge Of The Gods 1-2, „Marvel“, New York, 2009-2010.
  • Gajić, Aleksa & Valérie Mangin. Drakko 1-2, „Soleil Productions“, Toulon, France, 2011-2012.
  • Гајић, Алекса. Скрепбук, „Моро“ и „System Comics“, Београд, Србија, 2012.

Монографије и каталози

[уреди | уреди извор]
  • Алекса Гајић: виртуелна реалност - реална виртуелност / Aleksa Gajic: virtual reality - real virtuality (каталог изложбе), Салон Музеја примењене уметности, 9.-30. јун 2005. аутор текста Аница Туцаков; кустос изложбе Маријана Петровић-Раић, 2005, 44 стр.
  • Алекса Гајић: епски херој и град будућности / Aleksa Gajić : héros epiqués et ville du futur: „Фабрика“ (каталог изложбе), Нови Сад, 7-8. септембар 2012, уредник Здравко Вулин, Студентски културни центар, Нови Сад, и Француски институт, Београд, 2012, 32 стр.

Референце

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]