Алојз Дерлинг
| Алојз Дерлинг | |
|---|---|
| Датум рођења | 10. децембар 1913. |
| Мјесто рођења | Хлебце Аустроугарска |
| Датум смрти | 24. јун 1981. (67 год.) |
| Мјесто смрти | Зеница СФР Југославија |
| Држављанство | Аустроугарска СФР Југославија |
| Занимање | проналазач, економиста |
Алојз Дерлинг (Хлебце, 10. децембар 1913 — Зеница, 24. јун 1981) словеначки градитељ металуршке пећи и иноватор.
Живот и дјело[уреди | уреди извор]
Био је квалификовани зидар за ватросталне материјале у жељезари Јесенице. Током Другог свјетског рата судјеловао је у народноослободилачкој борби, након чега је поновно радио у жељезари Јесенице, а од 1947. у жељезари Зеница као управник погона за изградњу и одржавање металуршких пећи. Под његовим вођством 1960. године основано је специјализовано грађевинско предузеће за пројектовање и изградњу индустријских пећи, димњака и водоторњева, као и за производњу ватросталних материјала у Ватросталној Зеница. Као директор (1968—1978), Дерлинг је професионално и организационо развио фабрику, етаблирајући се у Југославији, као и у иностранству, те постављајући велике коксне погоне и металуршке пећи у индустријализованим земљама. Дерлинг је проналазач око 30 изума, иновација и рационализација; патент дерлинг, дизајн висећег лука за Сименс—Мартинову пећ, коришћен је у 17 развијених земаља. У домовини је примио неколико награда, а диплому и љубичасту медаљу на 14. међународној изложби проналазака у Бриселу. Био је почасни члан Савеза инжењера и техничара Југославије.[1]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Енциклопедија Словеније (1988). Књига 2. Љубљана: Књига младих
.svg){kind=small}