Добро дошли на Портал
Социјалистичка Федеративна Република Југославија

О Порталу СФРЈ

застава СФРЈ

Социјалистичка Федеративна Република Југославија је била држава која је постојала од 1945. до 1992. године. Настала је, као равноправна заједница јужнословенских народа, на Другом заседању АВНОЈ-а у Јајцу, 29. новембра 1943, а званично је проглашена 29. новембра 1945. под називом Федеративна Народна Република Југославија.

Била је социјалистичка држава и чланица Покрета несврстаних. У њеном саставу било је шест социјалистичких република и две социјалистичке аутономне покрајине. На њеном челу налазио се доживотни председник Јосип Броз Тито, а после његове смрти маја 1980. земљом је управљало колективно Председништво. Распала се почетком деведесетих година у крвавом грађанском рату.

Успомену на СФР Југославију данас чува Музеј Југославије у Београду, као и неколико удружења грађана широм бивших југословенских република.

Портал је настао је 1. децембра 2008. поводом 90-огодишњице формирања прве заједничке државе југословенских народа Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Изабрана биографија

Нада Димић (Дивосело, код Госпића, 6. септембар 1923 — Стара Градишка, 23. март 1942) била је револуционарка, учесница Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Школовање је започела у Госпићу, а потом је прешла у Земун, где је као ученица Трговачке академије, 1938. године постала чланица Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ). Била је веома активна у борби револуционарне омладине Београда и учесница омладинских и радничких демонстрација током 1939. и 1940. године. Након једног литерарног рада, у коме је писала против управе школе, била је ухапшена и потом избачена из школе, са забраном уписа у све средње школе у Југославији.

Након напуштања школе, иако млада девојка, посветила се револуционарном раду у Земуну и била примљена у чланство Комунистичке партије Југославије (КПЈ). Крајем 1940. године је прешла у Сисак, где је наставила са револуционарним радом. Након окупације Југославије, јуна 1941. године, учествовала је и формирању првог партизанског одреда у Хрватској — Сисачког партизанског одреда, у коме је обављала дужност курира. Радила је и у техници Окружног комитета КПХ за Сисак. Крајем јула 1941. године, преобучена у мушко одело, отишла је у Сисак, како би успоставила прекинуту везу између Одреда и партијске организације у граду, али је том приликом била ухапшена.

Изабрана фотографија

Авион Г-4 супер галеб 1991.

Изабрана фотографија

Минарет бегове џамије и сахат кула у Сарајеву

Да ли сте знали

... да су СФРЈ и Малта биле једине несврстане земље у Европи?
... да је сахрана Јосипа Броза Тита званично најпосећенија сахрана једног државника у ХХ веку?
... да је последњи председник Председништва СФРЈ био Стипе Месић?
... да је споменик „Победи народа Славоније“ код Каменске (саграђен 1968, срушен 1992) био највећи апстрактни споменик на свету?
...да је Милка Планинц 1982. године постала прва жена премијер у СФРЈ и уједно прва жена премијер у источној Европи?
...да је филм „Скупљачи перја” 1968. године био југословенски кандидат за Оскара?

Изабрани чланак

Споменик борцима Револуције, познат и као Споменик Стевану Филиповићу или Ваљевац, у Ваљеву је споменик посвећен истоименом народном хероју и партизанским борцима ваљевског краја. Урађен по угледу на фотографију која је забележила последње тренутке Филиповићевог говора окупљеном народу 22. маја 1942. пре вешања, рад је хрватског вајара српског порекла Војина Бакића.

Споменик је смештен на централном месту платоа на брду Видрак које се уздиже изнад Ваљева и одатле доминира околином, те је видљив и из самог града. Простор око споменика је парковски уређен. Претходно изградњи споменика на овом простору се налазило старо градско као и војничко гробље, на којем су били сахрањени од тифуса умрли војници и болничко особље Ваљевске болнице за време првих година Првог светског рата. Поједини споменици из овог периода су и данас видљиви у непосредној близини споменика. Бакићево дело свечано је отворено 23. октобра 1960. године и споменик је културе. Са аспекта уметничког израза и целокупног дела познатог вајара, представља једну фазу у Бакићевом опусу, након његовог раскида са соцреализмом, који карактерише апстраховање органских облика које се очитује у кристализацији форме, својеврсном изналажењу кубистичке доктрине. Споменик Стевану Филиповићу је једно од најпознатијих остварења овог уметника.