Андрија Поповић
Андрија Поповић | |
---|---|
![]() | |
Лични подаци | |
Надимак | Пура |
Датум рођења | 22. септембар 1959. |
Мјесто рођења | Котор, ФНР Југославија |
Држављанство | Црна Гора |
Народност | Црногорац |
Религија | хришћанин (православац) |
Професија | ватерполиста |
Породица | |
Супружник | Невенка Поповић |
Дјеца | Јелена, Андреа и Дарја |
Политичка каријера | |
Партија | Либерална партија Црне Горе |
Андрија Пура Поповић (Котор, ФНРЈ, 22. септембар 1959) црногорски је политичар и бивши ватерполиста. Предсједник је Либералне партије Црне Горе.
Поријекло[уреди | уреди извор]
Отац му је из Ераковића, племе Његуши.[1] Поповићи из Ераковића су имали неколико познатих личности у историји Црне Горе: сердар Перо Поповић, алајбарјактар Зеко Машанов Поповић и командир Ђуро Поповић. Сва тројица су сахрањени поред Цркве Светог Саве у Ераковићима.[2]
Спортска каријера[уреди | уреди извор]
Андрија Поповић је један од најтрофејнијих црногорских спортиста свих времена и први црногорски спортиста који је као члан црногорског спортског колектива носилац златне олимпијске медаље. Са ватерполо репрезентацијом СФРЈ освајач је златне медаље на Олимпијским играма 1984. године, затим златне медаље на Свјетском првенству 1986. године и сребрних медаља на Европским првенствима 1985. и 1987. године. Наступајући за загребачку Младост освојио је два Купа европских шампиона 1989/90. и 1990/91. Проглашен је за најбољег спортисту Црне Горе 1985. године.[3] Потпредсједник је Црногорског олимпијског комитета и предсједник Клуба црногорских олимпијаца.
Политичка каријера[уреди | уреди извор]
Политичку каријеру је започео у Либералном савезу Црне Горе обављајући послове координатора. Године 2004. након раскола у странци поводом афере Трстено, својевољно напушта ЛСЦГ и прикључује се смијењеним и искљученим члановима из странке, који су се окупили у новооснованој Либералној партији Црне Горе чији је и оснивач.[4]
Био је посланик у Скупштини Црне Горе у периоду 2008—2009. и 2012-2023. године. Након што је Либерална партија на парламентарним изборима 2009. изгубила парламентарни статус а старо руководство са Миодрагом Живковићем на челу поднијело оставку, на ванредној конференцији Либералне партије 20. јуна 2009. године Андрија Поповић изабран је за њеног предсједника.[тражи се извор]
Од његовог доласка на челно мјесто Либералне партије, странка је обновљена и повратила је парламентарни статус. Од октобра 2012. године и парламентарних избора на којима ЛП наступа у коалицији са ДПС и СДП, Андрија Поповић је поново посланик у Скупштини Црне Горе. Либерална партија тренутно је замрзнула чланство у Коалицији са ДПС и СДП и у Скупштини наступа самостално у клубу са мањинским партијама, Хрватском грађанском иницијативом и албанским партијама.[тражи се извор]
На 4. редовној Конференцији Либералне партије Црне Горе 14.09.2013.године, великом већином гласова делегата, поново је изабран за њеног предсједника, а реизабран је на исту функцију 2017. године. Исте године је изабран и за потпредсједника Либералне интернационале, свјетске организације либералних странака.[тражи се извор]
Био је члан Савјета Покрета за европску независну Црну Гору на државном и општинском нивоу.[тражи се извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ ПРОБЛЕМ 19.02.2020 ГОСТИ ГОЈКО ПЕРОВИЦ I АНДРИЈА ПОПОВИЦ, 45.20 мин.
- ^ Свети Сава у Катунској нахији.
- ^ „Андрија Поповић: Предсједник ЛП”. Архивирано из оригинала 07. 04. 2014. г. Приступљено 27. 4. 2013.
- ^ „Својевољно напустио ЛСЦГ”. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 27. 4. 2013.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Званични сајт ЛПЦГ
- Андрија Поповић на сајту Facebook
- Сви чланци са непотврђеним изјавама
- Чланци са непотврђеним изјавама
- Рођени 1959.
- Спортисти из Котора
- Црногорски политичари
- Црногорски ватерполисти
- Југословенски ватерполисти
- Ватерполисти на Летњим олимпијским играма 1984.
- Југословенски олимпијци на Летњим олимпијским играма 1984.
- Освајачи медаља на Летњим олимпијским играма 1984.
- Освајачи олимпијских медаља у ватерполу
- Освајачи златних олимпијских медаља за Југославију
- Олимпијски победници у ватерполу
- Црногорски националисти