Референдум о независности Црне Горе 2006.

Из Википедије, слободне енциклопедије
Референдум о независности Црне Горе
Локација Црна Гора,
 Србија и Црна Гора
Датум 21. мај 2006.
Желите ли да Република Црна Гора буде независна држава са пуним међународно-правним субјективитетом?
Да 55.5%
Не 44.5%
Насловна страна дневног листа „Побједе22. маја 2006.

Други Референдум о независности Црне Горе одржан је 21. маја 2006. године и на њему се 55,5 % изашлих определило за проглашење независности Црне Горе и она је тако постала самостална држава. Референдунско питање је гласило: „Желите ли да Република Црна Гора буде независна држава са пуним међународно-правним субјективитетом?“. Понуђени одговори су били ДА (пропагирао „Блок за независну Црну Гору“ са лидером Милом Ђукановићем) и НЕ (пропагирао „Блок за очување Државне заједнице Србије и Црне Горе са лидером Предрагом Булатовићем). Референдум је био споран, јер није било дозвољено држављанима Црне Горе, који су имали пребивалиште у Србији да гласају. С друге стране допуштено је држављанима Црне Горе, који су имали пребивалиште у било којој другој држави да гласају.

Да би референдум био легитиман, била је потребна излазност од преко 50% уписаних бирача, а да би била донета одлука о независности, за њу се морало определити преко 55% изашлих. Излазност је била далеко изнад 50%. У медијима (и политичком кругу Блока за независност) се спекулисало са такозваном сивом зоном, односно да је за независност гласало више од 50% гласача, а мање од 55%, мада је Европска унија јасно ставила до знања да не постоји никаква сива зона, односно Црна Гора ће постати независна држава, само онда ако та опција буде изгласана од стране 55% и више бирача.

Према званичним резултатима Референдумске комисије, Црна Гора је постала независна и суверена држава. Према претходном договору Србија као правни наследник државне заједнице Србија и Црна Гора наслеђује чланство у међународним организацијама, док ће Црна Гора њима приступити као потпуно нова држава.

Ово је био други референдум о независности Црне Горе, док је први референдум о независности Црне Горе 1992. имао супротан резултат са 95,96% гласача за заједничку државу.

О референдуму[уреди]

Власт и опозиција у Црној Гори сагласили су се да референдум буде одржан 21. маја, а не 14. маја, како је то раније предложила Европска унија. Председник Црне Горе Филип Вујановић, је тада саопштио, да ће скупштини предложити датум референдума и формулисано референдумско питање одмах пошто парламент усвоји Закон о референдуму.

Вујановић је такође саопштио да ће поштовати одлуку власти и опозиције да се локални и парламентарни избори одрже истовремено - на јесен. Председник Црне Горе је изразио уверење да ће прихватањем закона о референдуму процес изјашњавања грађана имати пуну легитимност.

Председници Социјалистичке народне партије Предраг Булатовић, Народне странке Предраг Поповић и Демократске српске странке Ранко Кадић, пак, у заједничком саопштењу после састанка са специјалним изаслаником ЕУ за референдум Лајчаком, навели су да су од словачког дипломате тражили да се уреди медијско праћење референдумског процеса. Од Лајчака је затражено да се обезбиједи испуњавање законских норми, које се односе на доношење новинарског кодекса и посебних правила у јавном сервису.

Представнику ЕУ је речено да треба усагласити и поступак финансирања кампање, а Лајчак је представнике опозиције обавестио да је у току поступак кандидовања председника републичке референдумске комисије. Председник републичке референдумске комисије биће странац. Председник црногорске скупштине Ранко Кривокапић сазвао је за среду седницу на чијем дневном реду се налази Предлог закона о рефрендуму о државно-правном статусу Црне Горе.

Српско држављанство[уреди]

логотип опозиције

Многи Црногорци који живе и раде у Србији, пред референдум масовно су подносили захтеве за добијање српског држављанства.

Посматрачи[уреди]

3.300 посматрача[уреди]

Републичка референдумска комисија Црне Горе је издала службена овлашћења за више од 3.330 домаћих и страних посматрача, који су надгледати референдумско изјашњавање 21. маја.

Како јавља РТЦГ, Референдумски процес су надгледали посматрачи из 22 домаће и стране организације, институције и установе.

Надзор референдума од стране Европске уније[уреди]

црвено - општине које су гласале за независност
плаво - општине које су гласале за заједницу СЦГ

Делегација Парламентарне скупштине Савета Европе од 15 чланова пратила је референдум у Црној Гори, саопштено је из седишта те организације у Стразбуру. Делегација, коју је предводио Жан-Шарл Гардето, дошла је у Подгорицу 19. маја, где се састала са представницима блока за независност и блока за заједничку државу, представницима владе, медија и надлежним за организацију референдума.

Резултати[уреди]

Резултати
Гласови  %
Да 230.661 55,49 %
Не 185.002 44,51 %
Валидни гласови 415.663 99,15 %
Невалидни гласови 3.577 0,85 %
Укупни гласови 419.240 100,00 %

Проглашење независности[уреди]

Црногорски парламент је 3. јуна 2006. године усвојио Одлуку о независности, чиме је Црна Гора, после 88 година, поново постала самостална држава. Формалном проглашењу независности Црне Горе у Скупштини нису присуствовали посланици Блока за заједничку државу, јер нису признавали резултате референдума.

Одлуку о независности присутни у сали пропратили су дуготрајним аплаузом. Блок за заједничку државу одбио је да прихвати резултат референдума, наводећи да референдум није био фер и демократски и да не представља прави израз воље грађана Црне Горе.

Спољашње везе[уреди]