Арапов бријег
| Арапов бријег | |
|---|---|
| Географске карактеристике | |
| Ндм. висина | 928 м |
| Координате | 44° 24′ 59″ С; 17° 35′ 39″ И / 44.41627° С; 17.59429° И |
| Географија | |
  Арапов бријег | |
| Државе | Босна и Херцеговина |
| Група | Влашић |
Арапов бријег (928 м) је крајња узвисина подвлашићког платоа у долини ријеке Врбање, на потезу између Чуднића и Ковачевића потока.[1]
Опис[уреди | уреди извор]
Арапов бријег припада комплексу стрмих падина од Равног омара на Иломској (1.100 м) и Врбање (612 м), која, у судару са матичном стијеном мијења смјер тока под углом од око 90 степени: са претходног југозападног правца скреће на сјевероисток. У тај лакат ријеке се улијевају двије десне притоке Врбање: Чуднић са сјевероисточних падина Араповог бријега и безимени поток, са југоисточне.[2][3]
Околне падине и сам Арапов Бријег, дјелимично су обрасли храстово–грабовом шумом и шкртим полувлажним површинама.
Легенда[уреди | уреди извор]
Поријекло знаковитог имена овога брда није поуздано познато. Могло би потицати из периода османлијске владавине овим крајем, када се ту настанио извјесни Арап, а могуће и човјек са таквим надимком. Постоји и легенда о тиранији „прекоморског црног Арапина“ над локалним становништвом, који је „ударио намет на вилајет“, узимао десетину и наплаћивао друге дажбине. На Петрову пољу се још увијек приповиједа о јунаштву Марка Краљевића („од Прилепа Марко“) , који је наводно погубио Арапина, разрушио му дворе и ослободио цијели крај.[4]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ http://www.kartabih.com/
- ^ Војногеографски институт, Изд. (1955): Шипраге (Лист карте 1:25.000, Изохипсе на 10 м). Војногеографски институт, Београд.
- ^ Мучибабић Б., Ур. (1998): Географски атлас Босне и Херцеговине. Геодетски завод БиХ, Сарајево, ISBN 9958-766-00-0.
- ^ https://www.youtube.com/watch?v=M8QlHo8yUy0.