Врбања (ријека)
| Врбања | |
|---|---|
 Врбања у Челинцу. | |
| Опште информације | |
| Дужина | 95,4[1] km |
| Басен | 703,6 km2 |
| Слив | Врбас→Сава→Дунав→Црно море |
| Пловност | Није пловна |
| Водоток | |
| Извор | испод Влашића¸изнад села Пилиповина, рејон Преливоде |
| Ушће | Врбас |
| Географске карактеристике | |
| Држава/е |  Република Српска  Босна и Херцеговина |
| Насеља | Котор Варош, Челинац, Бања Лука |
| Притоке | Јошавка |
| Медији на Остави | |
Врбања је ријека у Републици Српској, БиХ. Према подацима Републичког завода за статистику РС ово је највећа ријека која читавом својом дужином тече кроз Републику Српску.[1] Према неким школским, а на свим интернетским картама, мали дио изворишног тока ријеке Врбање је у Федерацији БиХ.[2][3][4][5][6] Дуга је према неким изворима 70 km[7], а према подацима Републичког завода за статистику РС 95,4 km.[1] Извире на падинама Влашића (1933 m), изнад села Пилиповина, рејон Преливоде, на висини од 1530 метара.[8] Врбања се од извора до ушћа спусти тачно за 1.356 метара надморске висине. Површина слива је 703,6 km². Улијева се у Врбас, као његова десна притока, при насељу Чесма, у Бањој Луци.
Прима многе притоке са планина Лисине, Чемернице, Очауша, Борје и Узломца. С десне стране у Врбању се улијевају Бобовица-Крушевица, Сапача поток, Лопача, Трновац, Црквеница, Стопански поток, Маљевска ријека, Крушевица, Језерка, Босанка, Јеловац, Смрдељ, Узломачки поток, Свињара, Црна ријека, Јошавка и Заврдуша (у насељу Врбања), а с лијеве Чуднић, Ковачевића поток, Цреповски поток, Тулешки поток, Ћорковац, Демићка, Садика, Улички, Грабовичка ријека, Дубока, Вигошта-Вигошћа, Цврцка, Јакотина, Марића поток, Бијели поток и Товладићки поток.[8][9][10][11][12][13]
Долином Врбање води магистрална цеста М-4: Бања Лука — Котор Варош — Масловаре за Теслић и Добој, од Бање Луке до Челинца и дио жељезничке пруге Бања Лука — Добој, a од Бања Луке до Ободника и магистрални пут M-4 (Бања Лука — Добој), са излазом на асфалтирани одвојак (регионална цеста R-440) за Шипраге и Крушево Брдо.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в „Статистички годишњак Републике Српске, 2013: Географски и метеоролошки подаци” (PDF). Републички завод за статистику РС. Приступљено 18. 1. 2013.
- ^ Karta BiH — Karta Bosne i Hercegovine
- ^ Magic Map, izd. (2012): Bosna i Hercegovina — Geografska karta. ISBN 978-86-7802-025-4., www.magicmap.rs, Beograd.
- ^ Vojnogeografski institut, Beograd (1961): Ugodinovići, List karte 1:25.000 (izohipse na 10 m). Vojnogeografski institut, Beograd.
- ^ „Weather map and Forecasts for Serbia[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 18. 05. 2015. г. Приступљено 10. 05. 2015. Сукоб URL—викивеза (помоћ)
- ^ http://www.auto-karta-hrvatske.com/visine-dubine.html Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (18. мај 2015)]
- ^ Bihalji-Merin O. et al. (1968): Mala enciklopedija Prosveta — Opšta enciklopedija, drugo izdanje (A-LJ), Prosveta, Beograd.
- ^ а б Vojnogeografski institut, Изд. (1955): Travnik (List karte 1:100.000, Izohipse na 20 m). Vojnogeografski institut, Beograd.
- ^ Vojnogeografski institut, Изд. (1955): Prnjavor (List karte 1:100.000, Izohipse na 20 m). Vojnogeografski institut, Beograd.
- ^ Vojnogeografski institut, Изд. (1955): Banja Luka (List karte 1:100.000, Izohipse na 20 m). Vojnogeografski institut, Beograd.
- ^ Spahić M. et al. (2000): Bosna i Hercegovina (1:250.000). Izdavačko preduzeće „Sejtarija”, Sarajevo.
- ^ kartabih
- ^ Mučibabić B., Ур. (1998): Geografski atlas Bosne i Hercegovine. Geodetski zavod BiH, Sarajevo.
Литература
[уреди | уреди извор]
- Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2.
- Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.
