Пређи на садржај

Арнолд Палмер

С Википедије, слободне енциклопедије

Арнолд Палмер
Палмер ин Септембер 2009
Палмер септембра 2009
Пуно имеАрнолд Данијел Палмер
Име по рођењуАрнолд Даниел Палмер
Датум рођења10 септембар, 1929(1929-09-10)
Место рођењаЛатроб, Пенсилванија
 САД
Датум смрти25. септембар 2016.(2016-09-25) (87 год.)
Место смртиПитсбург, Пенсилванија
 САД
ПребивалиштеСАД
Држављанствоамеричко
УниверзитетВејк Форест колеџ
Занимањепрофесионални голфер

Арнолд Данијел Палмер (10. септембар 1929 – 25. септембар 2016) био је амерички професионални играч голфа који се генерално сматра једним од највећих и најхаризматичнијих играћа у историји овог спорта. Почевши од 1955. године, победио је на бројним такмичењима у оквиру ПГА туре и у кругу који је сада познат као Шампионат ПГА туре. Он је био познат под надимком Краљ. Палмер је био једна од најпопуларнијих звезда голфа и виђен је као пионир овог спорта, прва суперзвезда телевизијског доба голфа, које је започело током 1950-их.

Палмеров друштвени утицај као заступника голфа вероватно је био без премца међу његовим професионалним колегама; његова скромна позадина и простодушна популарност помогли су му да промени перцепцију голфа из елитне забаве више класе (приватних клубова) у популистички спорт доступан средњој и радничкој класи (јавни терени).[1] Палмер, Џек Никлаус и Гари Плајер били су „велика тројка” у голфу током 1960-их. Сматра се да су они у великој мери заслужни за популаризацију и комерцијализацију овог спорта широм света.

У каријери која је трајала више од шест деценија, освојио је 62 наслова ПГА тура од 1955. до 1973. Он је пети је на списку играча голфа по броју победа свих времена, иза Тајгер Вудса, Сема Снида, Џека Никлауса и Бена Хогана. Освојио је седам главних титула током доминације која трајала више од шест година, од Мастера 1958. до Мастера 1964. године. Такође је освојио Награду за животно дело ПГА туре 1998. године, а 1974. био је један од 13 оригиналних чланова у Светске дворане славних голфа.[2]

Детињство и младост[уреди | уреди извор]

Палмер у својој 23 години, док је био припадник Обалске страже САД 1953.
Палмер 1953. године

Палмер је рођен од мајке Дорис (Морисон) и оца Милфред Џерома „Дикона” Палмер (1905–1976)[3] у Латробу, Пенсилванија, вароши радничке класе углавном запослене у локалној железари.[4][5] Голф је научио од свог оца, који је у младости боловао од полиа. Он је био је водећи професионални стручњак и одржавалац зелених површина у Латробском спортском клубу, што је омогућило младом Палмеру да прати свог оца док је одржавао стазу.[6]

Палмер је похађао Вејк Форест колеџ захваљујући голфској стипендији.[7] Он је напустио студије након смрти блиског пријатеља Бада Воршама (1929–1950) и ступио је у службу америчка Обалске гарде, где је служио три године, 1951–1954. У Центру за обуку обалске гарде у Кејп Меју, Њу Џерзи, он је изградио терен за голф са девет рупа и био је у могућности да посвети део свог времена усавршавању своје вештине играња голфа.[8] Након истека војног рока, Палмер се вратио на колеџ и бављење такмичарским голфом.[9]

Каријера[уреди | уреди извор]

Палмерова прва победа на турнеји дошла је током његове почетничке сезоне 1955. године, када је освојио Канадски Опен и зарадио 2.400 долара за свој труд.[9] Подигао је свој статус игре за наредних неколико сезона. Палмерова харизма била је значајан фактор у успостављању голфа као упечатљивог телевизијског догађаја током 1950-их и 1960-их, што је поставило позорницу за популарност коју данас ужива.[9] Његова прва велика шампионска победа на Мастерс турниру 1958. године, где је зарадио 11.250 долара, успоставила је његову позицију једне од водећих звезда у голфу, а до 1960. године се пријавио као први клијент пионирског спортског агента Марка Макормака.[9]

У каснијим интервјуима, Макормак је навео пет атрибута који су Палмера учинили посебно добрим избором: његова привлачан изглед; његово релативно скромно порекло (његов отац је био зеленаш пре него што је постао клубски професионалац, а Латроб је био скроман клуб); начин на који је играо голф, ризиковао је и често изгледао рањиво; његово учешће у низу узбудљивих завршетака на раним телевизијским турнирима; и његова љубазност.[9][10]

Палмеру такође многи приписују заслуге за обезбеђење статуса Отвореног првенства (Британски Опен) међу играчима из САД. Пре него што је Бен Хоган освојио то првенство 1953. године, мали број америчких професионалаца је путовао да игра на Отвореном првенству, због великих захтева за путовање, релативно мале зараде и стила повезаних терена (радикално другачијих од већине америчких терена). Палмер је желео да опонаша подвиге својих претходника Бобија Џонса, Сама Снида и Хогана у свом настојању да постане водећи амерички голфер.[11]

Конкретно, Палмер је отпутовао у Шкотску 1960. да би се први пут такмичио на Британском Опену. Он је већ био освојио и Мастерс и УС Опен, и покушавао је да опонаша Хоганов подвиг из 1953. када је освојио сва три турнира у једној години.[9] Палмер је одиграо оно што је сам рекао да су четири најбоља кола у његовој каријери, остварујући 70-71-70-68. Његови резултати су навели Енглезе да узбуђено тврде да би Палмер могао бити највећи играч голфа који је икада играо ову игру.[12] Британски навијачи су били узбуђени због Палмеровог играња на Опену. Иако није успео да победи, изгубивши од Кела Нејгла за један ударац,[9] његове следеће победе на Отвореном првенству раних 1960-их увериле су многе америчке професионалце да би путовање у Британију било вредно труда и засигурно је обезбедило Палмеру популарност међу Британцима и Европским навијачима, а не само међу америчким.[12]

Палмер је био веома разочаран својим другопласираним финишем на Отвореном првенству Британије 1960. године. Његово појављивање у иностранству привукло је америчку пажњу на Отворено првенство, које су амерички голфери раније игнорисали.[13] Палмер је освојио Отворено првенство 1961. и 1962. године, а последњи пут је играо на њему 1995. Мартин Сламберс, извршни директор Тхе Р&А, назвао је Палмера „правим господином, једним од највећих који су икада играли ову игру и заиста иконичном фигуром у спорту“.[13] Његово учешће на Отвореном шампионату раних 1960-их „било је катализатор за истинску интернационализацију голфа”, изјавио је извршни директор Еувопске туре Кит Пелеј.[13]

Палмер је освојио седам великих шампионата:

Палмерове најплодније године биле су 1960–1963, када је освојио 29 турнира ПГА туре, укључујући пет великих турнира, у четири сезоне. Године 1960, освојио је Хикоков појас као најбољи професионални спортиста године и награду „Спортисте године” часописа Спортс Иллустратед. Он је изградио широку базу обожаватеља, често називану „Арнијевом армијом”, а 1967. постао је први човек који је достигао 1 милион долара зараде у каријери на ПГА тури. До касних 1960-их Џек Никлаус и Гари Плејер су обојица стекли јасну предност у њиховом ривалству, али Палмер је победио на догађају ПГА туре сваке године од 1955. до 1971. Године 1971, он је уживао у оживљавању, победивши на четири турнира.

Палмер је четири пута освојио Вардонов трофеј за најнижи просек поена: 1961, 1962, 1964. и 1967. Он је играо у шест тимова Рајдер купа: 1961, 1963, 1965, 1967, 1971. и 1973. године.[9] Он је био капитен 1963. године, а поново је био капитен тима 1975. године.[16]

Палмер је имао право на Сениор ПГА турнир (сада ПГА Тура шампиона) од његове прве сезоне 1980. године, и био је једно од маркантних имена која су му помогла да постане успешан. Освојио је десет такмичења на турнеји, укључујући пет сениорских такмичења.[9]

Палмер је освојио прво Светско првенство у игрању утакмица које је одржано у Енглеској. Догађај је првобитно организовао Макормак како би представио своју групу играча. Њихово партнерство било је једно од најзначајнијих у историји спортског маркетинга. Дуго након што је престао да осваја турнире, Палмер је остао један од најплаћенијих особа у голфу због његове привлачности спонзорима и јавности.[17]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Реиллy, Рицк (17. 6. 2013). „Сундаy мигхт невер бе тхе саме”. ЕСПН. Приступљено 24. 6. 2013. 
  2. ^ Wорлд Голф Халл оф Фаме wебсите
  3. ^ „Арнолд Палмер'с Фатхер Диес”. Тхе Неw Yорк Тимес. 7. 2. 1976. ИССН 0362-4331. Приступљено 26. 12. 2017. 
  4. ^ Баггс, Мерцер (10. 9. 2014). „Арние: Палмер'с фатхер ан импосинг, ластинг фигуре”. Голф Цханнел. 
  5. ^ „А Цоунтрy Цлуб Ас Хис Бацкyард”. 
  6. ^ Стеwарт, Wаyне, ур. (2007). Тхе Гигантиц Боок оф Голф Qуотатионс. Скyхорсе Публисхинг. ИСБН 978-1-60239-072-0. 
  7. ^ Сцхупак, Адам (25. 9. 2016). „Голф'с мост беловед фигуре, Арнолд Палмер, диес ат 87”. Голфwеек. 
  8. ^ Yун, Хунки (30. 8. 2011). „Парт I: Голф Анд Тхе Милитарy”. Унитед Статес Голф Ассоциатион. 
  9. ^ а б в г д ђ е ж з Андерсон, Даве (25. 9. 2016). „Арнолд Палмер, тхе Магнетиц Фаце оф Голф ин тхе '60с, Диес ат 87”. Тхе Неw Yорк Тимес. Приступљено 26. 9. 2016. 
  10. ^ Соунес, Хоwард (2004). Тхе Wицкед Гаме: Арнолд Палмер, Јацк Ницклаус, Тигер Wоодс анд тхе Сторy оф Модерн Голф. Wиллиам Морроw. стр. 55. ИСБН 978-0-06-051386-3. 
  11. ^ Дуфресне, Цхрис (25. 9. 2016). „'Арнолд Палмер инвентед про голф ас ит еxистс тодаy': Тхе спорт'с греатест амбассадор диес ат 87”. Лос Ангелес Тимес. 
  12. ^ а б Wригхт, Алфред (23. 7. 1962). „Мурдер Он А Моор”. Спортс Иллустратед. 
  13. ^ а б в Имраy, Гералд (26. 9. 2016). „Плаyер Ремемберс Палмер'с 'Дасхинг Стyле' & 'Кноwинг Смиле'”. АБЦ Неwс. 
  14. ^ „90тх Опен – Роyал Биркдале 1961: Палмер такес тхе Опен афтер а лате цхалленге бy Реес”. Тхе Опен. Приступљено 28. 9. 2016. 
  15. ^ „91ст Опен – Роyал Троон 1962: Палмер'с вицторy сигналс а неw ера”. Тхе Опен. Приступљено 28. 9. 2016. 
  16. ^ „Арние: Тревино ремемберс хис Рyдер Цуп цаптаин”. Голф Цханнел. Приступљено 28. 9. 2016. 
  17. ^ „Арнолд Палмер Биограпхy”. биограпхy.цом. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Арнолд Палмер на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Arnold_Palmer&oldid=27691724”