Авалон

Авалон (или Афаллацх, Ауелон, Аваллацх, Афаллон) је митско острво из велшке митологије, које је први пут представљено у легенди о Краљу Артуру.

Карактеристике

Острво се налазило у центру великог језера, окружено тамним шумама, његове мирне воде блистале су попут плавог челика. Јунак рањен у бици сам је морао пронаћи напоран пут кроз шуме, све до обале језера, где га је чекао чамац прекривен црном тканином са тајанственом женом за кормилом.

Први пут га је споменуо Дзефри од Монмута 1136. године под називом Инсула Аваллонис (острво Авалон на латинском) у својој псеудоисторији Историја краљева Британије (Хисториа Регум Британниае) и то на два места. Први пут као место где је умро Краљ Артхур, након што су га неуспешно покушали излечити од рана задобијених у битци код Цамланна. I други пут као место где је искован знаменити мач Екскалибур.

Исти аутор га је у делу - Вита Мерлини из 1150. зове срећним и Инсула поморум (оток јабука). Њиме је владала чаробница Моргана ле Фаy са својих осам сестара, које су све биле веште у уметности излечења.

Дзефри је можда покушао повезати свој Оток јабука са Елизијумом из келтске митологије, а и име Авалон је врло блиско велшкој именици за јабуку -афал. Професор Јохн Рхyс је у својој књизи из 1891. - Студиес ин тхе Артхуриан Легенд, преферирао повезати име Авалон са Абаллацхом, (хипотетским) мрачним божанством из келтске митологије.

Авалон је временом постао повезан са Гластонбурyјем у Грофовији Сомерсет, у југозападној Енглеској највјероватније у вези са келтским легендама о стакленом острву на ком живе преминули хероји. Вероватно су ту причу раширили војници из Гластонбурyјске опатије који су покушали искористити артуријанску легенду у корист своје заједнице.