Август Јенко
 |
| Август Јенко | |
|---|---|
 Август Јенко | |
| Датум рођења | 8. април 1894. |
| Место рођења | Љубљана Аустроугарска |
| Датум смрти | 17. август 1914. (20 год.) |
| Место смрти | Цер Краљевина Србија |
Август Јенко (Љубљана, 8. октобар 1894 - Цер, Србија, 17. август 1914) је био словеначки публициста.
Биографија[уреди | уреди извор]
Август Јенко родио се 8. априла 1894. године у Љубљани, где је завршио основну и уписао се у средњу школу. Као 18-годишњи ученик, јануара 1912. године, учествовао је у стварању средњошколске тајне организације „Препород“, првог револуционарног југословенског покрета за друштвено-политички и културни препород Словенаца.
Идеје „Препорода“ деловале су елементарном снагом, будиле и коначно пробудиле међу Словенцима југословенску оријентацију. Те идеје, „првобитно мање радикалне, увећавале су се до коначно јасне и бескомпромисне формуле: политичко уједињење свих Југословена као једног народа у самосталној Југословенској држави!“
Чланови „Препорода“ су основали свој лист „Препород“, највише чланака, и то оних најутицајнијих, програмских, написао је Август Јенко под псеудонимом Наре Санов. Говорио је с таквим жаром, с таквом вером у Југославију, тако да је лист био често цензурисан од стране аустријске власти.
Из чланка под псеудонимом Наре Санов објављеног у „Препороду“ 1913. године:
„...Докле год не будемо схватили да је слобода тим вреднија што је више крви било проливено за њу и да без велике и добровољне жртве уопште нема слободе, дотле нећемо тежити њој. Морамо се препородити до дна, наша срца и наше душе мора прожети дивљи отпор који ће нас водити у осветничку борбу и из те борбе ће изнићи истинска слобода, која ће бити нас вредна и које ћемо бити ми вредни.“
Када су, у јесен 1912. године, дошли у Беч на студије неки чланови „прве љубљанске организације југословенских средњошколаца“ одмах су као академци-почетници ступили у удружење „Словенија“ међу новим члановима били су и Август Јенко и Владисав Фабјанчич. Јенко се у Бечу ангажовао да обједини, у југословенском духу, студенте свих струја, свих странака, свих убеђења; наступао је са геслом: напустити међусобну борбу и ујединити се под заставом нове југословенске идеје, која је значила „удруживање расцепељених снага читавог народа за решење словеначког рода пред поплавом германства, за ослободилачку борбу с изразито социјалном нотом“. Резултат тих настојања био је „Удружени клуб словеначких академаца“ кога је Јенко касније, у Прагу, претворио у јединствен клуб одлучним и јасним именом „Југославија“. Након забране листа „Препород“, Јенко је основао нови лист „Глас Југа“ који је изашао у само два броја.
По избијању Првог светског рата Август Јенко, заједно са Владисавом Фабјанчичем, напустио је Беч, и пошли су према Београду, свако својим путем: Фабјанчич је преко Будимпеште стигао у Београд шестог дана, док је Јенко ишавши преко Загреба, стигао тек након десет дана, границу је прешао код Земуна. Једно време су становали у Београду да би касније отишли на југ Србије. У Нишу су ступили у српску војску као добровољци, иако Јенко пре тога није имао војничког искуства.
Август Јенко погинуо је седамнаестог августа 1914. године, на планини Цер, код села Текериш, као редован војник комбиноване дивизије, другог прекобројног пука, другог батаљона четврте чете.
