Словенци

Из Википедије, слободне енциклопедије
Словенци
Primoz-Trubar.jpg
Georg Freiherr von Vega 1802.jpg
Prešern-Goldenstein.jpg
Anton Martin Slomšek-Dunaj 1862.jpg
1904 photo of Anton Ažbe.jpg
Ivan Cankar.jpg
Herman Potocnik Noordung.jpg
Jozef Stefan.jpg
Korosec anton.jpg
Kocbek.jpg
Janez Drnovsek crop.jpg
Slavoj Zizek Fot M Kubik May15 2009 02.jpg
Drago Jančar in Brno (2).JPG
Leon štukelj.jpg
Majdic Petra-Trondheim09-1.jpg
Tina Maze.jpg
Укупна популација
2—2,2 милиона[1]
Региони са значајном популацијом
 Словенија 1.631.636[2]
 САД 178.415[3][4]
 Италија 83.000 – 100.000[1][5]
 Немачка 50.000[6]
 Канада 35.940[7]
 Аргентина 30.000[1][5]
 Аустрија 20.000 – 25.000[8]
 Аустралија 24.855[9]
 Хрватска 10.517 [10]
 Србија 4.033[11]
 Француска 4.000[6][12]
 Шведска 4.000[6]
 Мађарска 3.025[13]
 Швајцарска 2.433[14]
 Уругвај 2.000 – 3.000[6]
 Белгија 1.500[6]
 Бразил 1.500[6]
 Холандија 1.000 – 2.000[тражи се извор]
 Венецуела 1.000[6]
 Република Српска 504[15]
Језици
Словеначки језик
Религија
доминира католичанство и атеизам
Сродне етничке групе
Јужни Словени

Словенци (раније Карантанци) су јужнословенски народ, који претежно живи у Словенији, где чини око 92% становништва. Вековима су се налазили под туђинском влашћу, али су упркос томе успели да очувају свој језик и националну свест.

Словенци су 1918. године створили заједничку државу са Србима и Хрватима, а од 1991. године имају сопствену независну државу. Словенци су већином католичке вероисповести, а говоре словеначким језиком, који припада словенској групи индоевропске породице језика. Словенаца укупно има око 2,2 милиона, од тога у Словенији 1.631.636.[16]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Zupančič, Jernej (August 2004). „Ethnic Structure of Slovenia and Slovenes in Neighbouring Countries” (PDF). Slovenia: a geographical overview. Association of the Geographic Societies of Slovenia. Приступљено 10. 4. 2008. 
  2. Statistični urad RS - Popis 2002
  3. 2002 „Community Survey” . 2002. Приступљено 13. 10. 2013. 
  4. „Slovenska skupnost v ZDA”. Приступљено 13. 10. 2013. 
  5. 5,0 5,1 Zupančič, Jernej (author), Orožen Adamič, Milan (photographer), Filipič, Hanzi (photographer): Slovenci po svetu. In publication: Nacionalni atlas Slovenije (Kartografsko gradivo) / Inštitut za geografijo, Geografski inštitut Antona Melika. Ljubljana: Rokus, 2001.(COBISS.SR)(словеначки)
  6. 6,0 6,1 6,2 6,3 6,4 6,5 6,6 Грешка цитата: Лоша ознака <ref>; нема текста за ref-ове под именом zbornik.
  7. Ethnic Origin (247), Single and Multiple Ethnic Origin Responses (3) and Sex (3) for the Population of Canada, Provinces, Territories, Census Metropolitan Areas and Census Agglomerations, 2006 Census – 20% Sample Data
  8. Horvat, Lucija (6. 2. 2008). „Zavest o slovenskih koreninah”. Spletna Demokracija (на језику: Slovene). Приступљено 10. 4. 2008. 
  9. „Tabelle 5: Bevölkerung nach Umgangssprache und Staatsangehörigkeit” (PDF). Volkszählung 2001: Hauptergebnisse I – Österreich (на језику: German). Statistik Austria. 2002. Приступљено 2. 6. 2008. 
  10. Republika Hrvatska - Državni Zavod Za Statistiku
  11. „Population by ethnicity”. Republic Statistical Office of Serbia. Приступљено 24. 2. 2013. 
  12. Présentation de la Slovénie – Données générales -Ministère des Affaires étrangères
  13. „Population by mother tongue and main age groups, 1910–1941, 1970–2001”. Population Census 2001. Hungarian Central Statistical Office. 2004. Приступљено 1. 6. 2008. 
  14. Bericht 2006
  15. „Резултати Пописа 2013, Етничка/национална припадност, вјероисповијест, матерњи језик”. Приступљено 22. 3. 2017. 
  16. Попис становништва 2002. године, Приступљено 25. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди]