Словенци
| |||||||||||||||||
| Укупна популација | |||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 2—2,2 милиона[1] | |||||||||||||||||
| Региони са значајном популацијом | |||||||||||||||||
 Словенија | 1.631.636[2] | ||||||||||||||||
 САД | 178.415[3][4] | ||||||||||||||||
 Италија | 83.000–100.000[1][5] | ||||||||||||||||
 Немачка | 50.000[6] | ||||||||||||||||
 Канада | 35.940[7] | ||||||||||||||||
 Аргентина | 30.000[1][5] | ||||||||||||||||
 Аустрија | 20.000–25.000[8] | ||||||||||||||||
 Аустралија | 24.855[9] | ||||||||||||||||
 Хрватска | 10.517[10] | ||||||||||||||||
 Србија | 4.033[11] | ||||||||||||||||
 Француска | 4.000[6] | ||||||||||||||||
 Шведска | 4.000[6] | ||||||||||||||||
 Мађарска | 3.025[12] | ||||||||||||||||
 Швајцарска | 2.433[13] | ||||||||||||||||
 Уругвај | 2.000–3.000[6] | ||||||||||||||||
 Белгија | 1.500[6] | ||||||||||||||||
 Бразил | 1.500[6] | ||||||||||||||||
 Холандија | 1.000–2.000[тражи се извор] | ||||||||||||||||
 Венецуела | 1.000[6] | ||||||||||||||||
 Босна и Херцеговина | 937[14] | ||||||||||||||||
*  Република Српска | 504[15] | ||||||||||||||||
| Језици | |||||||||||||||||
| словеначки језик | |||||||||||||||||
| Религија | |||||||||||||||||
| доминира хришћанство (католицизам) и атеизам | |||||||||||||||||
| Сродне етничке групе | |||||||||||||||||
| Јужни Словени | |||||||||||||||||
.JPG)
Словенци су јужнословенски народ који углавном живи у Словенији, где чини приближно 92% становништва. Иако су велики део историје провели под аустријском влашћу, успели су очувати свој језик и националну свест.
Словенци су 1918. створили заједничку државу са Србима и Хрватима, а од 1991. године имају сопствену независну државу. Већином су католичке вероисповести, а говоре словеначким језиком, који припада словенској групи индоевропске породице језика. Словенаца има отприлике 2,2 милиона, од тога у Словенији 1.631.636.[16]
Припадница словеначког народа назива се Словенка,[17] а тај термин се употребљава и за женске особе словенске етнолингвистичке групе. Ради разликовања двају споменутих значења често се у литератури сусреће појам Словенкиња.[18]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в Zupančič, Jernej (2004). „Ethnic Structure of Slovenia and Slovenes in Neighbouring Countries” (PDF). Slovenia: a geographical overview. Association of the Geographic Societies of Slovenia. Приступљено 10. 4. 2008.
- ^ Statistični urad RS - Popis 2002
- ^ „Community Survey”. 2002. Архивирано из оригинала на датум 12. 02. 2020. Приступљено 13. 10. 2013.
- ^ „Slovenska skupnost v ZDA”. Приступљено 13. 10. 2013.
- ^ а б Zupančič, Jernej (author), Orožen Adamič, Milan (photographer), Filipič, Hanzi (photographer): Slovenci po svetu. In publication: Nacionalni atlas Slovenije (Kartografsko gradivo) / Inštitut za geografijo, Geografski inštitut Antona Melika. Ljubljana: Rokus, 2001.COBISS.SR 18593837(језик: словеначки)
- ^ а б в г д ђ е [„Présentation de la Slovénie – Données générales -Ministère des Affaires étrangères[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала на датум 26. 10. 2014. Приступљено 26. 10. 2014. Сукоб URL—викивеза (помоћ) Présentation de la Slovénie – Données générales -Ministère des Affaires étrangères]
- ^ Ethnic Origin (247), Single and Multiple Ethnic Origin Responses (3) and Sex (3) for the Population of Canada, Provinces, Territories, Census Metropolitan Areas and Census Agglomerations, 2006 Census – 20% Sample Data
- ^ Horvat, Lucija (6. 2. 2008). „Zavest o slovenskih koreninah”. Spletna Demokracija (на језику: Slovene). Приступљено 10. 4. 2008.
- ^ „Tabelle 5: Bevölkerung nach Umgangssprache und Staatsangehörigkeit” (PDF). Volkszählung 2001: Hauptergebnisse I – Österreich (на језику: German). Statistik Austria. 2002. Приступљено 2. 6. 2008.[мртва веза]
- ^ Republika Hrvatska - Državni Zavod Za Statistiku
- ^ „Population by ethnicity”. Republic Statistical Office of Serbia. Архивирано из оригинала на датум 29. 03. 2020. Приступљено 24. 2. 2013.
- ^ „Population by mother tongue and main age groups, 1910–1941, 1970–2001”. Population Census 2001. Hungarian Central Statistical Office. 2004. Приступљено 1. 6. 2008.
- ^ „Bericht 2006” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 3. 3. 2016. Приступљено 26. 10. 2014.
- ^ „Резултати Пописа 2013, Етничка/национална припадност, вјероисповијест, матерњи језик”. Агенција за статистику БиХ. Приступљено 26. 11. 2017.
- ^ „Резултати Пописа 2013, Етничка/национална припадност, вјероисповијест, матерњи језик”. Републички завод за статистику. Приступљено 22. 3. 2017.
- ^ Попис становништва 2002. године Архивирано на сајту Wayback Machine (8. април 2008), Приступљено 25. 4. 2013.
- ^ Пешикан, Митар; Јерковић, Јован; Пижурица, Мато (2010). Правопис српскога језика (измењено и допуњено изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 454. ISBN 978-86-7946-079-0. OCLC 722298730.
- ^ Споменица са I конгреса жена Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца, Београд: Народни женски савез Српкиња, Хрватица и Словенкиња, 1920.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
Медији везани за чланак Словенци на Викимедијиној остави
 | ||
