Бежична ад-хок мрежа

С Википедије, слободне енциклопедије

Бежична ад хок мрежа [1] (ВАНЕТ) или МАНЕТ је децентрализована врста бежичне мреже.[2][3] Мрежа је ад хок јер се не ослања на већ постојећу инфраструктуру, као што су рутери у жичаним мрежама или приступне тачке у управљаним (инфраструктурним) бежичним мрежама.[4] Уместо тога, сваки чвор учествује у рутирању посредством података за друге чворове, тако да одређује који чворови прослеђују податке динамичким путем на основу мрежне повезаности и алгоритам рутирања који се користи.[5]

Бежичне мобилне ад хок мреже су само-конфигурисајуће, динамичне мреже у којима се чворови могу слободно кретати. Бежичне мреже немају комплексно подешавање и администрацију инфраструктуре, омогућавајући уређајима да креирају и приступају мрежама "на путу" - било где, било када.[6]

Историја на пакетном радиу[уреди | уреди извор]

Најранија бежична мрежа преноса података назива се "пакетни радио" мрежа, а спонзор је Агенција за унапређење напредних истраживачких пројеката (ДАРПА) почетком 1970-их година. Болт, Беранек и Неwман Тецхнологиес (ББН) и СРИ Интернатионал су дизајнирали, изградили и експериментисали са овим најранијим системима. Експериментатори су били Роберт Кахн[7], Јеррy Бурцхфиел и Раy Томлинсон.[8] Слични експерименти су се одвијали у Хам радио заједници са аx25 протоколом. Ови рани пакетни радио системи претеча су Интернету и заиста су били део мотивације првобитног Интернет протокола. Касније експерименти ДАРПА укључивали су пројекат СУРАН-а(Сурвивабле Радио Нетwорк)[9] који се одржао 1980-их година. Још један трећи талас академске и истраживачке активности започео је средином деведесетих година с појавом јефтиних 802.11 радио картица за персоналне рачунаре. Тренутне бежичне ад-хок мреже су дизајниране првенствено за војни услужни програм.[10] Проблеми са пакетним радио-апаратима су: (1) густи елементи, (2) спори подаци, (3) не могу одржавати везе ако је мобилност висока. Пројекат није наставио много даље до почетка деведесетих година када су рођене бежичне ад хок мреже.

Рани рад на МАНЕТ-у[уреди | уреди извор]

Почетком деведесетих, Цхарлес Перкинс из СУН Мицросyстемс УСА и Цхаи Кеонг Тох са Универзитета у Кембриџу одвојено су почели да раде на другом интернету, односно на бежичној ад хок мрежи. Перкинс је радио на питањима динамичког адресирања. Тох је радио на новом протоколу рутирања, који је био познат као АБР - рутирање засновано на асоцијативности.[11] Перкинс је на крају предложио ДСДВ - усмерење редоследа удаљености вектора, што је засновано на дистрибуцији векторских рутирања растојања. Тохов предлог је био рутирање базирано на захтеву, тј. рутирања су откривена у лету у прави час и када је потребно. АБР[12] је достављен ИЕТФ-у као РФЦ. АБР је успешно имплементиран у Линуx ОС на лаптопима са омогућеним Луцент ВавеЛАН 802.11а и стога је доказана да је практична ад хок мобилна мрежа могућа, 1999 године.[2][13][14] Други протокол рутирања познат под називом АОДВ је накнадно уведен и касније доказано и спроведено 2005.[15] Године 2007, Давид Јохнсон и Даве Малтз су предложили ДСР - Дyнамиц Соурце Роутинг.[16]

Апликације[уреди | уреди извор]

Децентрализована природа бежичних ад-хок мрежа их чини погодним за различите примене на којима се централни чворови не могу поуздати и могу побољшати скалабилност мрежа у поређењу са бежичним управљаним мрежама, мада теоретске и практичне границе укупног капацитета таквих мреже су идентификоване. Минимална конфигурација и брза имплементација чине ад хок мреже погодне за ванредне ситуације као што су природне катастрофе или војни сукоби. Присуство динамичких и адаптивних протокола рутирања омогућава брзо формирање ад хок мрежа. Бежичне ад-хок мреже се могу даље класифицирати по својим апликацијама:

Мобилне ад хок мреже (МАНЕТе)[уреди | уреди извор]

Мобилна ад хоц мрежа (МАНЕТ) је непрекидна само-конфигурисајућа, самоорганизујућа, неинфрастриктурна[17] мрежа мобилних уређаја повезаних без жица. Позната је још и као "спонтане мреже".[18]

Возачке ад хоц мреже (ВАНЕТ)[уреди | уреди извор]

ВАНЕТи се користе за комуникацију између возила и опреме на путу. Паметне ад хок мреже (ИнВАНЕТи) су врста вештачке интелигенције која помаже возилима да се понашају паметно приликом судара, несрећа. Возила користе радио таласе за међусобну комуницирању, стварајући комуникацијске мреже у ходу током вожње.

Паметне телефонске ад хок мреже (СПАН)[уреди | уреди извор]

Паметна телефонска ад хок мрежа користи постојећи хардвер (првенствено Вај-Фај и Блутут) и софтвер (протоколе) у комерцијално доступним паметним телефонима за креирање пеер-то-пеер мрежа без ослањања на мреже мобилних оператера, бежичне приступне тачке или традиционалну мрежну инфраструктуру. Недавно, Епл-ов Ајфон са верзијом 7.0 иОС и новијим верзијама омогућава коришћење више мрежних ад хок могућности,[19] омогућавајући милионима паметних телефона да креирају ад хок мреже без ослањања на целуларне комуникације.

Замршене бежичне мреже[уреди | уреди извор]

Замршене мреже узимају своје име из топологије настале мреже. У потпуно повезаној мрежи, сваки чвор је повезан са сваким другим чвором, формирајући "замршену мрежу". Насупрот томе, делимична мрежа има топологију у којој неки чворови нису повезани са другима, иако се овај израз ретко користи. Бежичне ад хок мреже могу имати облик замршених мрежа или других. Ад-хок бежична мрежа нема фиксну топологију, а њена повезаност између чворова потпуно зависи од понашања уређаја, њихових модела мобилности, удаљености једне од других итд. Дакле, бежичне замршене мреже су посебни тип бежичних ад хок мрежа, са посебним нагласком на резултантну мрежну топологију. Иако неке замршене бежичне мреже (нарочито оне унутар куће) немају релативно честу покретљивост и стога мање непрекидних везе паузе него друге бежичне засмршене мреже, захтевају честа прилагођавања рутирања за рачунање изгубљених веза. Гугл Хоум, Гугл Вај-Фај и Гугл ОнХаб подржавају Вај-Фај замршену мрежу.[20] Еплов Аеродром дозвољава формирање Бежичне замршене мреже код куће, што конектује разне Вај-Фај уређаје међусобно, омогућавајућидобро мрежно покривање и доступност мреже код куће.[21]

Војни тактички МАНЕТ-и[уреди | уреди извор]

Војска је дуго времена имала потребу за комуникацијама "у ходу". Ад хок мобилне комуникације[22] добро испуњавају ове потребе, посебно њено својство непостојања инфраструктуре, брзо успостављање и рад. Војне манете користе војне јединице са нагласком на брзу примену, без-инфраструктурне, све-бежичне мреже (без фиксних радио-кула), робусности (прекид везе није проблем), сигурности, опсега и тренутни рад. МАНЕТ се може користити у деактивирању минских поља,[23] у водовима у којима војници комуницирају на иностраним теренима, пружајући им супериорност на бојном пољу. Тактички МАНЕТ се може формирати аутоматски током мисије и мрежа "нестаје" када је мисија завршена или пуштена у рад. Понекад се назива бежична тактичка мрежа "у путу".


Ваздухопловна УАВ ад хок мрежа[уреди | уреди извор]

Беспилотна летилица, је авион без пилота на броду. УАВ-има се може даљински контролисати или може летети аутономно на основу унапред програмираних планова летења.Цивилно коришћење УАВ-а укључује моделирање 3Д терена, испоруку пакета (Амазон) итд.[24]

Амерички ваздухопловци су такође користили УАВ-ове[25] за прикупљање података и процену ситуације, без ризиковања живота пилота у непријатељском окружењу у иностранству. Са бежичном ад хок мрежном технологијом која је уграђена у УАВе, више УАВ-ова може да комуницира међусобно и ради као тим, заједнички за завршетак задатка и мисије. Ако је непријатељ уништио УАВ, његови подаци се брзо могу истоварити другим суседним УАВ-овима. Ад хок комуникацијска мрежа УАВ-а се понекад помињу и у контексту мреже инстант неба УАВ-а.

Морнаричка ад хок мрежа[уреди | уреди извор]

Бродови морнарице традиционално користе сателитске комуникације и друге поморске радије да комуницирају једни са другима или са земаљском станицом на копну. Међутим, таква комуникација је ограничена одлагањем и ограниченим пропусним опсегом. Бежичне ад хоц мреже омогућавају формирање бродских мрежа на мору, омогућавајући бржу бежичну комуникацију међу бродовима, повећавајући њихову брзину поделе сликовних и мултимедијалних података и бољу координацију у борбеним операцијама.[26] Неке одбрамбене компаније (као што су Роквел Колинс и Род & Шварц) произвеле су производе који унапређују комуникације између два брода и брода и обале.[27]

Бежична сензорска мрежа[уреди | уреди извор]

Сензори су корисни уређаји који прикупљају информације везане за одређени параметар, као што су бука, температура, влажност, притисак итд. Сензори су све више повезани путем бежичне везе како би се омогућило сакупљање података сензора велике количине. Аналитичком обрадом великог узорка сензорних поодатака добија се смисао њиховог прикупљања. Повезивање бежичних сензорских мрежа заснива се на принципима мрежних ад хок мрежа, пошто се сензори сада могу распоредити без фиксних радио кула, и сада могу да формирају мреже у ходу. "Смарт Дуст" је био један од раних пројеката урађених на Берклију, где су коришћене мале радио станице за међусобно повезивање паметне прашине.[28] У скорије време, мобилне бежичне сензорске мреже (МВСН) су такође постале подручје академског интереса.

Паметно ад хок кућно осветљење[уреди | уреди извор]

ЗигБее је нисконапонски облик бежичних ад хок мрежа који сада проналази свој пут у аутоматизацији куће. Његова ниска потрошња енергије, робусност и проширени опсег карактеристични за замршено мрежно повезивање могу донети неколико предности за паметно осветљење у кућама и у канцеларијама. Контрола укључује подешавање затамњивих светала, боју светла и боју сцене. Мреже омогућавају да се група светала контролише преко телефона или рачунара.[29] Тржиште кућне аутоматике ће до 2019. године премашити 16 милијарди долара.

Ад хок мреже уличног осветљења[уреди | уреди извор]

Бежична паметна ад хок улична осветљења почињу да се развијају. Идеја је да се преузме бежична контрола над градским уличним светлима ради боље енергетске ефикасности, као део паметне градске архитектонске карактеристике.[30] Вишеструка улична расвета формира бежичну ад хок мрежу. Јединствени повезивачки уређај може контролисати до 500 улица. Користећи повезивачки уређај, могу се укључити појединачна светла, искључити или пригушити, такође, може се сазнати која је појединачна светиљка неисправна и да ли је потребно одржавање.[31]

Умрежени ад хок роботи[уреди | уреди извор]

Роботи су механички системи који аутоматички раде и обављају послове који би представљали потешкоће за човека. Уложени су напори да се координирају и контролишу групе робота да предузму заједничке радове како би дошли до завршетка задатка. Централизована контрола се често заснива на приступу "звезда", где се роботи обраћају контролној станици. Међутим, са бежичним ад хок мрежама, роботи могу формирати комуникациону мрежу у ходу, тј. Роботи могу сада "разговарати" једни с другима и сарађивати на дистрибуиран начин.[тражи се извор] Са мрежом робота, роботи могу комуницирати међусобно, делити локалне информације и дистрибуирати одлуку како решити задатак на најефикаснији могући начин.[32]

Ад хок мрежа за спашавање у несрећи[уреди | уреди извор]

Још једна цивилна употреба бежичне ад хоц мреже је јавна безбедност. У време катастрофа,(поплаве, олује, земљотреси, пожари итд.) неопходна је брза и тренутна бежична комуникацијска мрежа. Нарочито када су земљотреси и када су радио куле пропале или уништене, бежичне ад хок мреже се могу формирати независно.Ватрогасци и спасиоци могу користити ад хок мреже за комуницирање приликом спашавања повређених. Комерцијални радио са таквом могућношћу доступан је на тржишту.[33][34]

Болничка ад хок мрежа[уреди | уреди извор]

Бежичне ад хоц мреже омогућавају бежично повезивање сензора, видео записа, инструмената и других уређаја за праћење стања болесника на клиници, обавештења о упозорењима лекара и медицинских сестара, као и брзо долажење до таквих закључака на основу података, тако да се животи могу сачувати.[35][36]

Изазови[уреди | уреди извор]

Неколико књига [3] и радова открило је техничке и истраживачке изазове [37][38] који се суочавају са бежичним ад хоц мрежама или МАНЕТ-има. Предности и изазови (недостаци) могу бити кратко сумирани у наставку:

Предности[уреди | уреди извор]

  • Мрежа високих перформанси
  • Непостојање скупе инфраструктуре
  • Употреба нелиценцираног фреквенцијског спектра
  • Брза дистрибуција информација око пошиљаоца
  • Ниједна тачка неуспеха.

Мане[уреди | уреди извор]

  • Сви мрежни ентитети могу бити мобилни ⇒ веома динамична топологија
  • Мрежне функције морају имати висок степен прилагодљивости
  • Нема централних ентитета ⇒ рад на потпуно распоређени начин.

Радио за ад хок[уреди | уреди извор]

Бежичне ад хоц мреже могу радити на различитим типовима радио станица. Они могу бити УХФ (300-3000 МХз), супер високо фреквентни(СХФ)(3 - 30 ГХз) и екстремно високо фреквентни(ЕХФ) (30 - 300 НсГХз) . Вај-фај ад хок користи радио станице без лиценце ИСМ 2.4 ГХз. Такође се могу користити и на 5.8 ГХз радијима.

Следећа генерација Вај-фај-а позната под називом 802.11ак обезбеђује мало кашњење, велики капацитет (до 10Гбит / с) и ниску стопу губитка пакета, који нуди 12 токова - 8 токова на 5 ГХз и 4 тока на 2,4 ГХз . ИЕЕЕ 802.11к користи 8к8 МУ-МИМО, ОФДМА и 80 МХз. Дакле, 802.11ак има могућност формирања великог капацитета ад хок Вај-фај мрежа.

На 60 ГХз, постоји још један облик Вај-фај-а познат као ВиГи - бежични гигабит. Ово има могућност да понуди брзину од 7Гбит / с. Тренутно, ВиГи има циљ да ради са 5Г мобилним мрежама.[39]

Што је већа фреквенција, попут оних од 300 ГХз, апсорпција сигнала ће бити доминантнија. Војни тактички радио апарати обично користе разне УХФ и СХФ радио-уређаје, укључујући оне који користе ВХФ како би пружили разне начине комуникације. Код опсега 800, 900, 1200, 1800 МХз, доминантни су мобилни радио апарати. Неки мобилни уређаји користе ад хоц комуникацију како би проширили ћелијски домет на подручја и уређаје којима мобилна базна станица није доступна.

Стек протокола[уреди | уреди извор]

Изазови[3] који утичу на МАНЕТе зависе од различитих слојева ОСИ стек протокола. Слој медијског приступа (МАЦ) мора бити побољшан како би се решили проблеми с колизијама и скривеним терминалима. Протокол рутирања мрежног слоја мора бити побољшан како би се решиле динамички промењене топологије мреже и преломне руте. Протокол транспортног слоја мора бити побољшан да би се решио проблем изгубљених или прекинутих прикључака. Протокол о сесијском слоју мора се бавити откривањем сервера и услуга.

Главно ограничење мобилних чворова је у томе што имају велику мобилност, чиме се везе често раскидају и поново успостављају. Штавише, пропусни опсег бежичног канала је такође ограничен, а чворови раде на ограниченој батеријској снази, која ће на крају бити исцрпљена. Дакле, дизајн мобилне ад хок мреже је изузетно изазован, али ова технологија има велике перспективе да би могла да управља комуникацијским протоколима будућности.

Дизајн унакрсног слоја одступа од традиционалног приступа мрежног планирања и дизајна у којем би сваки слој стуба био направљен да ради самостално. Модификована снага преноса ће помоћи том чвору да динамички промени свој опсег ширења на физичком слоју. То је зато што је растојање размножавања увек директно пропорционално снази преноса.Ове информације се преносе са физичког слоја на мрежни слој тако да може да преузме оптималне одлуке у протоколима рутирања. Велика предност овог протокола је да омогућава приступ информацијама између физичког слоја и горњег слоја (МАЦ и мрежни слој).

Неки елементи софтвера су развијени да би омогућили ажурирање кодова "ин ситу", тј. са чворовима уграђеним у њихово физичко окружење и без потребе да доводе чворове у објекат.[40] Такво ажурирање софтвера се ослањало на епидемијски начин дисеминације информација и морало се обављати како ефикасно (неколико мрежних преноса) тако и брзо.

Рутирање[уреди | уреди извор]

Рутирање[41] у бежичним ад хок мрежама или МАНЕТ-у углавном спада у три категорије: (а) проактивно рутирање, (б) реактивно рутирање и (ц) хибридно рутирање.

Проактивно рутирање[уреди | уреди извор]

Ова врста протокола одржава свеже листе дестинација и њихове руте тако што периодично дистрибуира табеле рутирања кроз мрежу. Главни недостаци таквих алгоритама су:

  • Одговарајућа количина података за одржавање.
  • Спора реакција на реструктурирање и неуспехе.

Пример: Оптимизовани протокол рутирања линка везе (ОСЛР)

Размак векторских рутирања[уреди | уреди извор]

Као у фиксним мрежним чворовима одржавају се таблице за усмеравање. Протоколи растојања-вектора заснивају се на израчунавању правца и удаљености до било које везе у мрежи. "Дирекција" обично значи следећу адресу скока и излазни интерфејс. "Удаљеност" је мерило трошкова за достизање одређеног чвора. Пут најмањих трошкова између било којег чвора је пут са минималним растојањем. Сваки чвор одржава вектор (табела) минималне удаљености до сваког чвора. Трошкови достизања одредишта се израчунавају помоћу различитих метричких рута. Рутирајући информативни протокол(РИП) користи број скретања одредишта, док унутрашње повезујући рутирајући протокол(ИГРП) узима у обзир и друге информације, као што су кашњење чворова и расположиви пропусни опсег.

Реактивно рутирање[уреди | уреди извор]

Овај тип протокола проналази пут на основу корисника и захтева саобраћаја преплављивањем мреже са захтевом за рутом или пакетом откривања. Главни недостаци таквих алгоритама су:

  • Висока времена чекања у проналажењу руте.
  • Прекомерна поплава може довести до зачепљења мреже.[42]

Међутим, кластерирањем се могу ограничити поплаве. Време кашњења настало током откривања руте није значајно у поређењу са периодичним разменама руте за све чворове у мрежи.

Пример: Ад хоц векторска рутирања на захтев (АОДВ)

Поплаве[уреди | уреди извор]

Поплаве су једноставни алгоритам рутирања у којем се сваки долазни пакет шаље кроз сваку одлазну везу, осим онога са које је стигао. Поплаве се користе у премошћавању и у системима као што су Усенет и пеер-то-пеер дељење датотека и као део неких рутних протокола, укључујући ОПСФ, ДВМРП, и оне које се користе у бежичним ад хок мрежама.

Хибридно рутирање[уреди | уреди извор]

Овај тип протокола комбинује предности "проактивног" и "реактивног рутирања". Рутирање се иницијално успоставља са неким проактивно проспективним рутама, а затим служи потражњи од додатних активираних чворова кроз реактивне поплаве. Избор једног или другог метода захтева предетерминацију за типичне случајеве. Главни недостаци таквих алгоритама су:

  1. Предност зависи од броја других активираних чворова.
  2. Реакција на захтев саобраћаја зависи од градиента саобраћаја.[43]

Пример: Протокол рутирања зоне(ЗРП)

Рутирање базирано на позицији[уреди | уреди извор]

Методи рутирања засновани на позицијама користе информације о тачним локацијама чворова. Ова информација се добија на пример преко примаоца глобалног позиционог система. На основу тачне локације може се одредити најбољи пут између изворних и одредишних чворова.

Пример: Рутирање помоћу локације у мобилним ад хоц мрежама

Технички услови за имплементацију[уреди | уреди извор]

Ад хок мрежа се састоји од "чворова" повезаних преко "веза".

На везе утичу ресурси чвора(нпр. снага одашиљача, рачунарска снага и меморија) и особине понашања (нпр. поузданост), као и својства везе (нпр. Дужине везе и губитка сигнала, сметње и буке). Пошто везе могу бити повезане или искључене у било ком тренутку, функционална мрежа мора бити у могућности да се носи са овим динамичким реструктурирањем, пожељно на начин који је благовремен, ефикасан, поуздан, робустан и скалабилан.

Мрежа мора дозволити да било која два чвора комуницирају путем преноса информација преко других чворова. "Пут" је серија веза која повезује два чвора. Различити методи усмеравања користе један или два пута између било којих чворова; методе поплаве користе све или већину доступних путева.

Контрола средњег приступа[уреди | уреди извор]

У већини бежичних ад хок мрежа, чворови се такмиче за приступ заједничком бежичном медијуму, што често доводи до колизије.[44] Колизијама се може управљати коришћењем централизованог распореда или протокола о спорним приступима. Коришћење кооперативне бежичне комуникације, побољшава имунитет на електромагнетне сметње тако што одредишни чвор комбинује само-сметње и ометање других чворова ради побољшања декодирања жељених сигнала.

Програмирање софтвера[уреди | уреди извор]

Велике ад хоц бежичне мреже могу бити распоређене у дужем временском периоду. Током овог времена услови мреже или окружења у којима су чворови распоређени могу се променити. Ово може захтевати модификовање апликације која се извршава на сензорским чворовима, или пружање апликације другачијем скупу параметара. Може бити веома тешко ручно репрограмирати чворове због скале (могуће стотине чворова) и уграђене природе распоређивања, јер чворови могу бити лоцирани на местима којима је тешко приступити физички. Дакле, најбитнији облик репрограмирања је "даљинско репрограмирање са вишеструким скоковима" користећи бежични медиј који репрограмира чворове који су уграђени у њихово сензорско окружење. Специјализовани протоколи су развијени за уграђене чворове који смањују потрошњу енергије у процесу, као и достизање целе мреже са великом вероватноћом у што краћем временском року.[40][45]

Математички модели[уреди | уреди извор]

Традиционални модел је случајни геометријски граф. Рани рад укључује симулирање ад хоц мобилних мрежа на ретким и густо повезаним топологијама. Чворови су прво раздвојени у ограниченом физичком простору насумично. Сваки чвор потом има унапред дефинисану величину ћелије (радио опсег). Каже се да је чвор повезан са другим чвором ако је овај сусед у оквиру радио фреквенције. Чворови се онда померају (мигрирају се) на основу случајног модела, користећи случајну шетњу или бројевско кретање. Различита покретљивост и број чворова присутних доносе различиту дужину пута и стога различити број вишеструких скокова.

Насумично изграђени геометријски граф који је извучен унутар квадрата

Ово су графови који се састоје од скупа чворова постављених у складу са тачком процеса у неким обично ограниченим подскупинама н-димензионалне равни, међусобно спојене према логичкој масеној функцији њиховог просторног одвајања (погледајте, на пример, јединичне графичке графике). Везе између чворова могу имати различите тежине за моделирање разлика у ослобађању канала.[44] Затим се могу проучити мрежна посматрања (као што су веза,[46] централност[47] или расподела степена[48]) из перспективе теоретике графикона. Могу се даље проучавати мрежни протоколи и алгоритми како би се побољшао пропорционалност мреже и правичност.[44]

Сигурност[уреди | уреди извор]

Већина бежичних ад хок мрежа не имплементира било какву мрежну контролу приступа, остављајући ове мреже рањивим за нападе у потрошњи ресурса, где злонамерни чвор убризгава пакете у мрежу с циљем исцрпљивања ресурса чворова који преносе пакете.[49]

Да би смањили или спречили такве нападе, било је неопходно користити механизме за проверу идентитета који осигуравају да само овлашћени чворови могу ињектирати промет у мрежу.[50] Чак и са аутентикацијом, ове мреже су подложне падовима пакета или одлагању, при чему средњи чвор избацује пакет или га одлаже, уместо да га одмах шаље на следећи скок.

Симулације[уреди | уреди извор]

Један од кључних проблема у бежичним ад хок мрежама предвиђа различите могуће ситуације до којих може доћи. Као резултат тога, користећи опсежно чешљање параметара и "шта-ако" анализу, моделирање и симулација(M&С) постају изузетно важна парадигма за коришћење ад хок мрежа. Традиционални M&С алати укључују ОПНЕТ и НетСим.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Wирелесс АТМ & Ад Хоц Нетwоркс, 1997, Клуwер Ацадемиц Пресс. 
  2. ^ а б Цхаи Кеонг Тох Ад Хоц Мобиле Wирелесс Нетwоркс, Прентице Халл Публисхерс. . 2002. ИСБН 978-0-13-007817-9.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)
  3. ^ а б в C. Сива Рам Муртхy анд Б. С. Маној, Ад хоц Wирелесс Нетwоркс: Арцхитецтурес анд Протоцолс, Прентице Халл ПТР, Маy. . 2004. ИСБН 978-0-13-300706-0.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)
  4. ^ Зањирех, Мортеза M.; Хади Ларијани (мај 2015). А Сурвеy он Централисед анд Дистрибутед Цлустеринг Роутинг Алгоритхмс фор WСНс (ПДФ). ИЕЕЕ 81ст Вехицулар Тецхнологy Цонференце. Гласгоw, Сцотланд. дои:10.1109/ВТЦСпринг.2015.7145650. 
  5. ^ Зањирех, Мортеза M.; Схахраби, Али; Ларијани, Хади (2013). АНЦХ: А Неw Цлустеринг Алгоритхм фор Wирелесс Сенсор Нетwоркс (ПДФ). 27тх Интернатионал Цонференце он Адванцед Информатион Нетwоркинг анд Апплицатионс Wорксхопс. WАИНА 2013. дои:10.1109/WАИНА.2013.242. 
  6. ^ Цхаи Кеонг Тох. Ад Хоц Мобиле Wирелесс Нетwоркс. Унитед Статес: Прентице Халл Публисхерс, 2002.
  7. ^ „Роберт ("Боб") Еллиот Кахн”. А.M. Туринг Аwард. Ассоциатион фор Цомпутинг Мацхинерy. 
  8. ^ Ј. Бурцхфиел; Р. Томлинсон; M. Беелер (мај 1975). Фунцтионс анд струцтуре оф а пацкет радио статион (ПДФ). Натионал Цомпутер Цонференце анд Еxхибитион. стр. 245—251. дои:10.1145/1499949.1499989. 
  9. ^ Беyер, Даве (октобар 1990). „Аццомплисхментс оф тхе ДАРПА СУРАН Програм - ИЕЕЕ Цонференце Публицатион”. иеееxплоре.иеее.орг (на језику: енглески). Приступљено 15. 10. 2017. 
  10. ^ Америцан Радио Релаy Леагуе. "АРРЛ'с ВХФ Дигитал Хандбоок". пп. 1–2, Америцан Радио Релаy Леагуе,2008
  11. ^ Цхаи Кеонг Тох Ассоциативитy-Басед Роутинг фор Ад Хоц Мобиле Нетwоркс, Wирелесс Персонал Цоммуницатионс Јоурнал, 1997.
  12. ^ Цхаи Кеонг Тох ИЕТФ МАНЕТ ДРАФТ: Лонг-ливед Ад Хоц Роутинг басед он тхе Цонцепт оф Ассоциативитy
  13. ^ „Еxпериментинг wитх ан Ад Хоц Wирелесс Нетwорк он Цампус: Инсигхтс & Еxпериенцес”, АЦМ СИГМЕТРИЦС Перформанце Евалуатион Ревиеw. . 28 (3).  Недостаје или је празан параметар |титле= ([[Помоћ:ЦС1 грешке#цитатион_миссинг_титле|помоћ]])[[Категорија:Странице са изворима без наслова]], 2001”.  Сукоб УРЛ—викивеза (помоћ)
  14. ^ "Имплементатион оф Ад Хоц Мобиле Нетwоркс", Цхаптер 7 оф БООК: Ад Хоц Мобиле Wирелесс Нетwоркс, Прентице Халл. Празан шаблон за навођење извора ([[Помоћ:ЦС1 грешке#емптy_цитатион|помоћ]]) [[Категорија:Странице са празним шаблонима за навођење извора]].  Сукоб УРЛ—викивеза (помоћ)
  15. ^ "АОДВ Имплементатион Десигн анд Перформанце Евалуатион" бy Иан D. Цхакерес
  16. ^ Тхе Дyнамиц Соурце Роутинг Протоцол (ДСР) фор Мобиле Ад Хоц Нетwоркс фор ИПв4
  17. ^ „Ад Хоц Мобиле Wирелесс Нетwоркс:Протоцолс анд Сyстемс, 2001”. 
  18. ^ „Спонтанеоус Нетwоркинг бy Лаура Феенеy, ИЕЕЕ Цоммуницатионс, 2001”. 
  19. ^ „МултипеерЦоннецтивитy фром Аппле”. 
  20. ^ „"Еверyоне ис а ноде: Хоw Wи-Фи Месх Нетwоркинг Wоркс бy Јеррy Хилденбранд, 2016”. 
  21. ^ „Аппле'с АирПорт ин тхе аге оф месх нетwоркинг бy Рене Ритцхие, 2016”. 
  22. ^ „Солдиер Линк Сyстем (СЛС) усинг Ад хоц нетwоркс бy Нортхроп Грумман”. Архивирано из оригинала 09. 04. 2018. г. Приступљено 19. 02. 2018. 
  23. ^ „ДАРПА Хоппинг Минес усинг Ад Хоц Нетwоркинг Тецхнологy”. 
  24. ^ „Тхе футуре ис хере: Фиве апплицатионс оф УАВ тецхнологy”. 
  25. ^ „У.С. Аир Форце Цхиеф Сциентист: Стеалтх Дронес анд Киллер Сwармс Цоулд Бе Цоминг Соон”. 
  26. ^ „Wе цоннецт yоур навал форцес бy Рохде & сцхwартз” (ПДФ). 
  27. ^ „Тхе фирст фуллy мобиле, цросс-платформ ад хоц ИП нетwорк утилизинг легацy радио сyстемс.”. 
  28. ^ „А Студy он Смарт Дуст Нетwоркс, Линкопинг Университy, 2011”. Архивирано из оригинала 28. 9. 2017. г. Приступљено 19. 2. 2018. 
  29. ^ „Месх Нетwоркинг, тхе Цритицал Опен Сесаме фор Смарт Лигхтинг Суццесс, 2016”. 
  30. ^ „Смарт Стреет Лигхтс Wирелесс Месх Нетwоркс, Теленса, УК”. 
  31. ^ „Смарт Стреет Лигхтс фром Мавен”. Архивирано из оригинала 26. 02. 2018. г. Приступљено 19. 02. 2018. 
  32. ^ „Ад-хоц Wирелесс Нетwорк Цовераге wитх Нетwоркед Роботс тхат цаннот Лоцализе, 2009” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 30. 08. 2017. г. Приступљено 19. 02. 2018. 
  33. ^ „ГоТенна Милитрарy-Граде Месх Нетwоркинг” (ПДФ). 
  34. ^ „ГоТенна Про месхинг радио аспирес то деплоy неxт то ресцуе, фире анд сецуритy теамс”. 
  35. ^ „БигНурсе: А Wирелесс Ад Хоц Нетwорк фор Патиент Мониторинг, 2006”. 
  36. ^ „Тхе хоме хеалтх царе wитх тхе ад-хоц нетwорк сyстем, 2007”. 
  37. ^ „Ресеарцх Цхалленгес фор Ад хоц мобиле wирелесс нетwоркс, Университy оф Ессеx, 2005”. Архивирано из оригинала 14. 04. 2018. г. Приступљено 19. 02. 2018. 
  38. ^ „Ан Овервиеw оф Мобиле Ад Хоц Нетwоркс: Апплицатионс анд Цхалленгес” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 28. 1. 2018. г. Приступљено 19. 2. 2018. 
  39. ^ „Макинг Сенсе он wхат'с хаппенинг он Wи-Фи”. 
  40. ^ а б Панта, Рајесх Крисхна; Багцхи, Саурабх; Мидкифф, Самуел П. (фебруар 2011). „Еффициент Инцрементал Цоде Упдате фор Сенсор Нетwоркс”. АЦМ Транс. Сен. Нетw. 7 (4): 30:1—30:32. ИССН 1550-4859. дои:10.1145/1921621.1921624. 
  41. ^ „А ревиеw оф цуррент роутинг протоцолс фор ад хоц мобиле wирелесс нетwоркс бy ЕМ Роyер, ЦК Тох ин ИЕЕЕ Персонал Цоммуницатионс, 1999”. 
  42. ^ C. Перкинс, Е. Роyер анд С. Дас: Ад хоц Он-деманд Дистанце Вецтор (АОДВ) Роутинг, RFC 3561
  43. ^ Roger Wattenhofer. Algorithms for Ad Hoc Networks.
  44. ^ а б в Miao, Guowang; Song, Guocong (2014). Energy and spectrum efficient wireless network design. Cambridge University Press. ISBN 978-1-107-03988-9. 
  45. ^ Hui, Jonathan W.; Culler, David (2004). „The Dynamic Behavior of a Data Dissemination Protocol for Network Programming at Scale”. Proceedings of the 2nd International Conference on Embedded Networked Sensor Systems. SenSys '04. New York, NY, USA: ACM: 81—94. ISBN 978-1-58113-879-5. doi:10.1145/1031495.1031506. 
  46. ^ M.D. Penrose. „Connectivity of Soft Random Geometric Graphs”. The Annals of Applied Probability. 26: 986—1028. arXiv:1311.3897 Слободан приступ. doi:10.1214/15-AAP1110. 
  47. ^ A.P. Giles; O. Georgiou; C.P. Dettmann (2014-10-23). „Betweenness Centrality in Dense Random Geometric Networks”. 2015 IEEE International Conference on Communications (ICC). arXiv:1410.8521 Слободан приступ. doi:10.1109/ICC.2015.7249352. 
  48. ^ M.D. Penrose (2003). „Random Geometric Graphs”. Oxford University Press. 
  49. ^ „The Resurrecting Duckling: Security Issues for Ad-hoc Wireless Networks by Stajano and Anderson, International Workshop on Security Protocols, 1999”. 
  50. ^ Zhu, Sencun; Xu, Shouhuai; Setia, Sanjeev; Jajodia, Sushil (2003). „LHAP: A Lightweight Hop-by-Hop Authentication Protocol For Ad-Hoc Networks” (PDF). doi:10.1109/ICDCSW.2003.1203642. Архивирано из оригинала (PDF) 05. 07. 2017. г. Приступљено 19. 02. 2018. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Bežična_ad-hok_mreža&oldid=27379848”