Пређи на садржај

Белгијска књижевност

С Википедије, слободне енциклопедије

Белгија је вишејезична земља,[ноте 1] и стога се белгијска књижевност дели у две главне језичке гране које прате два најистакнутија језика у земљи - холандски и француски.[ноте 2] Немачки је трећи језик у Белгији и њиме говори мала заједница од око 70.000 немачких говорника из белгијске заједнице која се граничи са Немачком.

Постоји и део литературе на регионалним језицима Белгије, с објављеним делима на валонском језику[1] који је повезан са француским, а такође и на различитим регионалним фламанским[2][3][4] или холандским дијалектима.

Фламанска књижевност[уреди | уреди извор]

У најранијим фазама холандског језика, био је присутан знатан степен узајамне разумљивости са неким (оним што сада називамо) немачким дијалектима, а неки фрагменти и аутори се приписују у обе области. Примери укључују песника из 12. века Хендрика ван Велдека,[5][6][7] кога сматрау својим холандска и немачка књижевност.[8]

У првим фазама фламанске књижевности, поезија је била преовлађујући облик књижевног изражавања. У ниским земљама као и у остатку Европе, дворска романса и поезија су били популарни жанрови током средњег века. Један такав Минесангер био је поменути Ван Велдеке. Витешки еп је такође био популаран жанр, често у контексту краља Артура или Карла (Карела) као главних протагониста (са значајним примером Карел енде Елегаст, холандски за „Карло Велики и вилењак/вилењак-гост“). Хендрик ван Велдеке

Хендрик ван Велдеке у Кодексу Манесе, 14. век

Први писац на холандском језику познат по имену је песник из округа Лоон из 12. века Хендрик ван Велдеке, рани савременик Валтера фон дер Вогелвајда. Ван Велдеке је писао дворску љубавну поезију, хагиографију Светог Серватија и епско препричавање Енеиде на лимбуршком дијалекту који се налази на граници холандско-немачког језика.

Бројна сачувана епска дела, посебно дворске романсе, биле су копије или проширења ранијих немачких или француских напора, али постоје примери заиста оригиналних дела (као што је анонимно написан Карел енде Елегаст) и оригиналних дела на холандском језику која су преведена на друге језике (знаменита холандска морална драма Елцкерлијц је била основа за енглеску драму Евриман).

Осим древних прича уграђених у холандске народне песме, до нас нису дошле готово никакве праве народне приче холандске антике, и једва да има одјека германског мита. С друге стране, саге о Карлу Великом и Артуру појављују се одмах у средњехоландским облицима. Ово су очигледно увели лутајући минстрелминистранти и преведене су да би задовољили радозналост племићких жена. Ретко када је име таквог преводиоца доспело до нас. Роландова шансона је преведена негде у дванаестом веку, а фламански министрант Дидерик ван Асенед је завршио своју верзију Флориса и Бланшфлора као Флорис енде Бланцефлоер око 1260. године.

Чини се да су легенде о Артуру у Фландрију донели неки фламански колонисти у Велсу, по повратку у своју матичну земљу. Око 1250. брабантински минстрел је превео прозу Ланселота по команди свог господара, Лодевијка ван Велтхема. Ова адаптација, позната као Ланцелот-Цомпилатие, садржи многе разлике од француског оригинала и укључује низ епизода које су вероватно првобитно биле одвојене романсе. Неке од њих су сами преводи француских оригинала, али друге, као што је Мориен, изгледа да су оригинали. Говена су Пенин и Востарт превели као Роман ван Валевин пре 1260. године, док се први потпуно оригинални холандски епски писац, Јакоб ван Мерлант, око 1260. бавио са неколико романси које говоре о Мерлину и Светом гралу.

Белгијска књижевност у Валонији[уреди | уреди извор]

Књижевна дела су у Валонији штампана од 16. века, или бар од почетка 17. века.[9] Њихово златно доба било је у 19. веку: „Тај период је осведочио процват валонске књижевности, превасходно драме и песме, и основано је мноштво позоришта и периодичних публикација“.[10] Ив Керијо је избројао 4800 драма током 1860–1914, објављених или не.[11] У овом периоду представе су биле готово једини популарни шоу у Валонији. Ово позориште је и даље популарно у данашњој Валонији. Позориште и даље цвета са преко 200 непрофесионалних компанија које играју у градовима и селима Валоније за публику од преко 200.000 сваке године.[12] Жак Ансјон је желео да развије регуларну одраслу публику.[13] Ова регионална литература најчешће се бави локалним фолклором и древним традицијама, а најистакнутији валонски аутор је Артур Масон.[14][15]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Дутцх, Френцх анд Герман аре легаллy тхе тхрее оффициал лангуагес ин Белгиум, сее: Белгиум, Еуропеан Унион
  2. ^ Анд тхерефоре усуаллy дисцуссед ундер Френцх анд Дутцх литературе

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Феллер Јулес (1912). Нотес де пхилологие wаллонне. Лиèге: Ваиллант Царманне. 
  2. ^ „Флемисх, Влаамс”. ББЦ. 14. 10. 2014. Приступљено 26. 11. 2016. 
  3. ^ Де Цоцк, Барбара (2006), Флемисх лангуаге полицy ин ан ера оф глобалисатион (ПДФ), Генцат.цат, Приступљено 3. 5. 2017 
  4. ^ „Флемисх лангуаге, алпхабет анд пронунциатион”. Омниглот. Приступљено 26. 11. 2016. 
  5. ^ Ивен, Јорис, ур. (2010). Миннелиедерен Хендрик ван Велдеке Хертаалд. Лулу.цом. ИСБН 978-1445748887. 
  6. ^ Еттмüллер, Лудwиг, ур. (2004). Енеасроман. Превод: Картсцхоке, Диетер. Пхилипп Рецлам јун. ИСБН 3150083036. 
  7. ^ Лацхманн, Карл; Хаупт, Моритз; Вогт, Фриедрицх, ур. (1888). „ИX: Хер Хеинрицх вон Велдегге”. Дес Миннесангс Фрüхлинг (4 изд.). Леипзиг: Хирзел. стр. 56–68. Приступљено 7. 2. 2016. 
  8. ^ Керцквоорде, Цолетте M. ван (1993). Ан интродуцтион то Миддле Дутцх. Берлин у.а.: Моутон де Груyтер. стр. 2. ИСБН 3110135353. 
  9. ^ Ин хис Антхологие де ла литтéратуре wаллонне, Мардага, Лиèге, 1978, ISBN 2-8021-0024-6 Маурице Пирон ис спеакинг (п. 5) абоут фоур диалогуес принтед бетwеен 1631 анд 1636
  10. ^ 'Сwитцхинг Лангуагес', Транслингуал Wритерс Рефлецт он Тхеир Црафт, Едитед бy Стевен Г. Келлман Линцолн: Университy оф Небраска Пресс, 2003, п. 153. ISBN 978-0-8032-2747-7
  11. ^ Yвес Qуаириауx, L'имаге ду Фламанд ен Wаллоние, Ессаи д'аналyсе социале ет политиqуе (1830-1914), Лабор, Бруwxеллес, 2006, п. 126. ISBN 2-8040-2174-2
  12. ^ „The Walloon Language Page”. Архивирано из оригинала 08. 12. 2011. г. Приступљено 1. 1. 2012. 
  13. ^ Joan Gross, Speaking in Other Voices: An Ethnography of Walloon Puppet Theaters. Amsterdam and Philadelphia: John Benjamins Press, 2001, ISBN 1-58811-054-0
  14. ^ „Biography of Arthur Masson” (на језику: француски). Приступљено 11. 11. 2012. 
  15. ^ „Arthur Masson Museum bibliography” (на језику: француски). www.espacemasson.be. Архивирано из оригинала 3. 3. 2016. г. Приступљено 11. 11. 2012. 

Literatura[уреди | уреди извор]

  • „Centre d'Histoire de la littérature belge en langue française” (на језику: француски). www.ulb.ac.be. Архивирано из оригинала 1. 3. 2012. г. Приступљено 11. 11. 2012. 
  • „Museum of the Flemish literature” (на језику: холандски). Het Letterenhuis. Архивирано из оригинала 19. 7. 2012. г. Приступљено 11. 11. 2012. 
  • Dierick, Charles (2000). Het Belgisch Centrum van het Beeldverhaal (на језику: Dutch). Brussels: Dexia Bank / La Renaissance du Livre. ISBN 2-8046-0449-7. 
  • De Laet, Danny; Varende, Yves (1979). De Zevende Kunst Voorbij. Geschiedenis van het Beeldverhaal in België (на језику: Dutch). Brussels: Dienst Voorlichting der Diplomatieke posten van het Ministerie van Buitenlandse Zaken. 
  • Brereton, Geoffrey. A short history of French literature (Penguin Books, 1976)
  • Burgwinkle, William, Nicholas Hammond, and Emma Wilson, eds. The Cambridge history of French literature (Cambridge University Press, 2011)
  • Cobb, Richard, Promenades: a historian's appreciation of modern French literature (Oxford University Press, 1980)
  • Harvey, Paul, and Janet E. Heseltine, eds. The Oxford companion to French literature (Clarendon Press, 1961)
  • Denis Hollier, ed. A New History of French Literature, Harvard University Press, 1989, 1150 pp.
  • France, Peter. The New Oxford Companion to Literature in French, (Oxford University Press, 1995), 926 pp., ISBN 0-19-866125-8
  • Каy, Сарах, Теренце Цаве, Малцолм Боwие. А Схорт Хисторy оф Френцх Литературе (Оxфорд Университy Пресс, 2006), 356 пп., ISBN 0-19-929118-7
  • Реид, Јоyце M.Х. Тхе цонцисе Оxфорд дицтионарy оф Френцх литературе (Оxфорд УП, 1976)
  • Сапиро, Гисèле. Тхе Френцх Wритерс’ Wар 1940-1953 (1999; Енглисх едитион 2014); хигхлy инфлуентиал студy оф интеллецтуалс ин тхе Френцх Ресистанце онлине ревиеw
  • Ниеуwенхуyс, Роб Миррор оф тхе Индиес: А Хисторy оф Дутцх Цолониал Литературе - транслатед фром Дутцх бy Е. M. Беекман (Публисхер: Периплус, 1999) [1]
  • Беекман Е.M. Фугитиве дреамс: ан антхологy оф Дутцх цолониал литературе (Публисхер: Университy оф Массацхусеттс Пресс, Амхерст, 1988) ISBN 0-87023-575-3 [2]
  • David A. Wells, The "Central Franconian Rhyming Bible" ("Mittelfränkische Reimbibel"): An early-twelfth-century German verse homiliary. Amsterdam: Rodopi, 2004.
  • Warnke, Frank J. (1972). „Dutch poetry”. Ур.: Alex Preminger. Princeton Encyclopedia of Poetry and Poetics. Frank J. Warnke, O.B. Richardson, Jr. Princeton UP. стр. 207—11. 
  • „Gelegenheidsgedichten, meest aangeboden aan Karel Couvrechef. Latijnse aantekeningen op de H. Hildegardis van Bingen”. lib.ugent.be. Приступљено 2020-08-28. 
  • Meijer, Reinder. Literature of the Low Countries: A Short History of Dutch Literature in the Netherlands and Belgium. New York: Twayne Publishers, Inc., 1971.
  • Roger Cohen, "The Media Business; Books Star on TV, but Only in France" Архивирано јул 25, 2016 на сајту Wayback Machine, The New York Times, September 10, 1990.
  • „Saying 'No thanks' to Nobel | News | al Jazeera”. Архивирано из оригинала 2016-08-11. г. Приступљено 2014-07-30. 
  • Jean-Michel Eloy (29—30. 11. 1996). „Chapitre Evaluer la vitalité : variétés d'oil et autres langues”. actes du Colloque international, " Evaluer la vitalité des variétés régionales du domaine d'oïl " (на језику: French). Amiens: Centre d'études picardes. 
  • Mf (2015-10-17). „Phlegmish & Walloony: Walloon ancestry in Wisconsin (USA)”. Phlegmish & Walloony. Приступљено 2020-01-17. 
  • Maurice Piron, Anthologie de la littérature wallonne, Mardaga, Liège, 1978 (661 pages) ISBN 2-8021-0024-6.
  • де Реусе, Wиллем Ј. Ла пхонологие ду франçаис де ла рéгион де Цхарлерои (Белгиqуе) ет сес раппортс авец ле wаллон. Ла Лингуистиqуе Вол. 23, Фасц. 2. 1987.
  • Хендсцхел, Лоринт. Ли Цроејхете Wалоне Цонтрибутион à уне граммаире де ла лангуе wаллонне. 2001, 2012.
  • Харберт, Wаyне (2007). Тхе Германиц Лангуагес. Цамбридге Университy Пресс. 
  • Кооиј, Јан (2009). „Дутцх”. Ур.: Цомрие, Бернард. Тхе Wорлд'с Мајор Лангуагес (2нд изд.). Роутледге. 
  • „Абоут Белгиум - Лангуаге Маттерс”. Беер Тоурисм. Приступљено 26. 11. 2016. 
  • Кониг, Еккехард; ван дер Ауwера, Јохан, ур. (1994). Тхе Германиц Лангуагес. Лондон & Неw Yорк: Роутледге. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Белгијска књижевност на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Belgijska_književnost&oldid=27677493”