Библиографска база података

Библиографска база података је база података у којој су записани библиографски записи. Такве базе углавном се односе на набрајачку (енумеративну) библиографију. Разликујемо два типа библиографских база података – прве су искључиво енумеративне и односе се на систематске пописе грађе доступне некој служби или установи, а друге су збирке записа о актуалним или архивским публикацијама или чланцима.

Први тип састоји се од разних система, од којих је, можда најбитније, споменути ОПАЦ системе (Онлине Публиц Аццесс Цаталог) присутне у библиотекама. ОПАЦ системи систематски пописују грађу доступну унутар библиотеке, заједно са сигнутарама, те се састоје од библиографске базе и софистицираног система претраживања наведене базе, складно библиографским стандардима.

Други тип садржи библиографски опис обухваћених докумената, различит за различите типове докумената, абстракт рада, те индексне појмове у облику слободних кључних речи и/или дескриптора. По тематици база података може обухваћати научну или пословну литературу као и обичне вести. Такве базе првенствено служе за претраживање и проналажење релевантних референци, да би на том трагу могли доћи и до оригиналних докумената реферираних у бази података.

Употреба библиографских база података

Библиотекарски каталози

Опац (онлине публиц аццесс цаталогуе) је библиографска база података која на систематски начин организује информације о грађи која је доступна у библиотеци (па тако и корисницима).

ОЦЛЦ представља организацију чија је функција уједињење библиотечне грађе библиотека на глобалном нивоу. То се постиже кроз посуђивање библиотечне грађе међу библиотекама чланицама. Доступност грађе у ОЦЛЦ организацији проверава се једном од највећих библиографских база на свету: Wорлдцат.

Књижне базе опшег интереса

Базе које садрже информације о књигама ван академског и научно света, о свакодневним чланцима и публикацијама, а доступне су свима и нису формализиране. Најбољи пример такве базе је Интернет боок датабасе.

Књижне базе за социјално умрежавање

Такве базе су релативни новитет, а намена им је интеракција корисника путем властитих библиографских каталога (нестандардизираних), те коментирање међусобних каталога (односно библиографских јединица унутар њих) те на крају социјално умрежавање.

Трговачке библиографске базе података

Најпознатија база овог типа је Амазон.цом. Такве базе пописују своју књижну грађу у библиографском формату те је пружају кориснику на преглед у сврху онлине продаје садржаја.

Базе часописа и публикација: комерцијалне и отворени приступ

Ове базе података су деломично енумеративног и деломично аналитичког карактера. То су базе које уз пописе публикација објављују и апстракте, податке о цитираности, а понекад и везе на целовите текстове чланака. Најчешће су комерцијалне, при чему најкомерцијалније базе имају и највећу посећеност, због најбољег аналитичког карактера. Примери таквих база су Сцопус, ИСИ Тхомсон Wеб оф Кноwледге, СциенцеДирецт и сличне збирке публикација. Ове збирке приступ својем библиографском садржају пружају путем месечних или годишњих претплата.

Библиографске базе податка отвореног приступа су бесплатне, а веројатно најпознатија је Дирецторy оф опен аццесс јоурналс (ДОАЈ)

Компилације библиографских база података

Неке библиографске базе су компилације више библиографских база. Такве базе углавном редовно скупљају податке из доступних им библиографских база, те конструишу унификоване библиографске пописе. Најчешће библиографска јединица у оваквим базама садржи стандардне информације о наведеној публикацији, уз додатак матичне базе из које је библиографска јединица преузета. Један пример такве базе је исбндб.цом.

Стандарди унутар библиографских база података

Библиографске базе података су конструисане по МАРЦ (МАцхине-Реадабле Цаталогинг) стандарду. Различите базе користе различите МАРЦ стандарде. МАРЦ стандард састоји се од информације о структури записа, намени садржаја и самом податковном садржају записа. Структура записа углавном је дефинисана националним или интернационалним стандардима (ИСО2709).

Библиометрија и библиографске базе података

Библиометрија је метода којом се квантитативно проучавају скупови библиографских записа људског стваралаштва (изворно штампаног на папиру, а однедавно и компјутерски записаног), тј. највећег дела ("трајно") забележеног знања. Библиографске базе података су изузетно корисне за обављање библиометријских поступака. Пошто се базе података налазе на рачунарима, подацима је веома лако баратати, те је могуће извести низ радњи статистичке и квантитативне анализе на њима. Због тога се неретко библиографске базе података одређених установа комбинују с библиометријским програмима у заједничке системе.

Спољашње везе

• Wорлдцат