Блумине (Густав Малер)

С Википедије, слободне енциклопедије

ЦВЕТОВИ (’’БЛУМИНЕ’’), симфонијски став, Густава Малера.

Уводна реч[уреди | уреди извор]

Симфонијски став ЦВЕТОВИ (Блумине) има особен историјат настанка, који га чини својеврсним уводом у разматрање симфонијског стваралаштва Густава Малера. То је пут од става једне велике симфоније, до самосталног симфонијског комада.

Историјат настанка[уреди | уреди извор]

Године 1883, Малер је, за време свог службовања у Каселу, компоновао кантату Песме Дечака Луталице, (коју је следеће године премијерно извео) и започео је рад на својој Првој Симфонији. Када ју је 1888. године довршио и следеће 1889. премијерно извео у Будимпешти, она је најпре имала пет ставова. После садашњег првог става, други став је био овај комад (у програму за извођење у Хамбургу 1892. године описан као Глава цвета – Анданте). Тек за њим, следили су садашњи други трећи и четврти став, као трећи четврти и пети став првобитне верзије Симфоније Титан (назване тако по једном књижевном комаду Жана Пола Рихтера, Малеровог омиљеног писца). Године 1893. Малер почиње прераду ове Симфоније и из ње избацује тадашњи други став, звучно га рафинишући и претварајући у засебан оркестарски комад, познат под називом БлуминеЦветови. Коначно, овај је комад објављен и премијерно изведен 1896. године. Дуго је затим био заборављен. Поново је откривен и објављен тек 1968. године.

Анализа става[уреди | уреди извор]

Симфонијски став ЦВЕТОВИ, трајања је 8 минута. У себи сажето обједињује све битне карактеристике ставова Симфоније Титан. Првих шест тактова у умерненом покрету, доносе основни мотив скерца, садашњег другог става Прве Симфоније. А затим, у једном гипком и рафинисаном ритмичком и звучном покрету, доносе се реминсценције на звуке природе из првог става, на канон из трећег става, на мирну кантилену из четвртог става, коју у Симфонији уоквирују бурни и бљештави моменти. Ова сећања на кантилену, доводе став до ведрог и спокојног завршетка. Прави цветови из симфонијске баште, убрани у један букет. Оркестрација је такорећи мирна префињена, звучно пригушена, без снажнијих мелодијских и ритмичких напона.

Извођачи[уреди | уреди извор]