Broj 23
| Број 23 | |
|---|---|
| Жанр | трилер |
| Творац | Чрип Винсон Боу Флин |
| Режија | Џоел Шумахер |
| Сценарио | Фернли Филипс |
| Главне улоге | Џим Кери Дени Хјустон |
| Музика | Хери Грегсон-Вилијамс |
| Година | 2007. |
| Трајање | 98 минута |
| Земља | САД |
| Језик | енглески језик |
| Буџет | долара 30.000.000 |
| Зарада | долара 77.600.000 |
| Веб-сајт | www |
| IMDb веза | |
Број 23 (енгл. Тхе Нумбер 23) је амерички трилер из 2007. године[1] који је написао Фернли Филипс, а режирао Џоел Шумахер.
Број 23[уреди | уреди извор]
Џим Кери глуми човека који постаје опседнут енигмом 23 када о томе прочита у чудној књизи која је у ствари огледало његовог живота. Филм је објављен у Сједињеним Америчким Државама 23. фебруара 2007. Ово је други филм који је спојио Шумахера и Керија, а први је Бетмен Заувек. Филм је прикупио 77,6 милиона долара и има оцену одобравања од 8% на Ротен Томатоусу.
Радња[уреди | уреди извор]
Валтер Спероу је службеник за контролу животиња ожењен Агатом; имају сина, Робина. У књижари Агата почиње гледати књигу под називом Број 23 коју је написао Топси Кретс. Касније поклања Валтеру књигу као рођендански поклон. Валтер почиње читати књигу, примјећујући необичне сличности између себе и главног лика, детектива који себе назива „Фингерлинг”. Огледајући се детективом, Валтер постаје опседнут енигмом, идејом да су сви инциденти и догађаји директно повезани са бројем 23 или неким бројем повезаним са 23. Када он покуша да упозори Агату на број, она му каже да је луд.
Валтерова опсесија наводи га да верује да књига има тајне увиде у његов живот. Кад прочита да Фингерлинг убија своју девојку, Валтер почиње да сања о убиству Агате. Агата га упућује свом пријатељу Ајзаку Френчу, који предлаже Валтеру да нађе аутора књиге ако жели одговоре.
Валтерова потрага доводи га до открића убиства Лоре Толинс. Сада верујући да је књига прикривено признање, Валтер почиње да тражи њеног убицу. Докази пронађени у психијатријској болници откривају да је Валтер у ствари Топси Кретс, који је књигу написао као начин да се ослободи кривице коју је осећао због убиства Толинсонове. Никад није осумњичен за злочин, а уместо њега Кајл Флинч је осуђен и затворен. Валтер се забављао са Толинсоновом 13 година раније, али она га је оставила због Флинча.
Валтер је због љубоморе изударао Толинсонову до смрти и напустио место злочина, неколико тренутака пре него што је Флинч стигао и додирнуо нож, имплицирајући на убиство. Заокупљен кривицом, Валтер је одлучио да се убије и почео да пише опроштајну поруку, али је открио да не може престати да пише; порука је на крају постала књига. Преживео је покушај самоубиства, али га је траума главе оставила у амнезији.
У страху да ће повредити породицу, напушта дом и одлази у исти хотел у којем је покушао самоубиство. Агата проналази Валтера у хотелу и уверава га да више није особа какав је био када је написао књигу. Валтер инсистира на томе да је убица и говори Агати да оде пре него што и њу убије. Напушта хотел и трчи на улицу, где замало дозвољава да га прегази аутобус.
Валтер одлази са пута у последњем тренутку када схвати да га син посматра. Валтер се пријављује у полицију и чека изрицање казне, речено му је да ће судија вероватно бити благ према њему. Погребна поворка одвија се испред гроба Толинсонове, где се упућује на то да је њено тело коначно положено да почива у миру, што посматра и сам Флинч, као слободан човек.
Улоге[уреди | уреди извор]
- Џим Кери као Волтер Спероу / Фингерлинг
- Пол Бучер као млади Валтер Спероу / фингерлинг
- Вирџинија Медсен као Агата Пинк-Спероу / Фабриција
- Логан Лерман као Робин Спероу
- Дени Хјустон као Ајзак Френч / Др. Мајлс Финикс
- Рона Митра као Лора Толинс
- Бад Корт (некредитиран) као Др. Лери
- Крис Леџоа као Бентон
- Марк Пелегрино као Кајл Флинч
- Лин Колинс као самоубица плавуша / гђа. Добкинс / Мајка младе Фингерлинг
- Мишел Артур као Сибил
- Ед Лаутер као отац Себастијан
- Кори Стол као наредник Барнс
Одзив[уреди | уреди извор]
Филм има оцену одобравања од 8% на Ротен Томатоусу на основу 189 критика; просечна оцена је 3,49 / 10. Консензус ове странице гласи: „Џим Кери био је оштар у многим не-комедијским улогама, али овај бујни, прегрејани и самоозбиљни подземни брод није један од њих. Број 23 је неспретан, незаузет и углавном збуњујући.“[2]
Од малобројних критичара којима се свидео филм, издвајају Ричард Рупер и критичар Џорџ Пенакио са Кеј-еј-би-ци ТВ-а (енгл. КАБЦ-ТВ) из Лос Анђелеса, који су оценили филм са „2 палца горе” у телевизијској емисији Иберт & Рупер. Међутим, Мајкл Филипс, мењајући Иберта у емисији Најгори из 2007. (емитована 12. јануара 2008), ставио је број 23 на 7. место на својој листи најгорих (Рупер га није уврстио на своју листу).
Питер Чраверс из Ролинг Стоуна прогласио је филм најгорим звездастим возилом на својој листи најгорих филмова 2007, док је Колм Енџру из Манкс Индепендента рекао да филм „доноси раскалашну збуњујућу причу са само неколико убачених стилских елемената”. Филм је номинован за две Тин Чоис награде. [3] За свој перформанс, Кери је номинован за награду Златна малина за најгорег глумца на 28. Златним малиновим наградама, [4] али је изгубио од Едија Марфија из филма Норбит.
Благајна[уреди | уреди извор]
На уводном викенду, Број 23 зарадио је 14.602.867 долара, стигавши други иза Гоуст Рајдеровог другог викенда.[5] Након пет недеља пуштања, филм је прикупио 35,193,167 долара у домаћим благајнама и 42,373,648 долара у иностранству, за свеукупну вредност од 77,566,815 долара. [1] Филм је објављен у Великој Британији 23. фебруара 2007, а отворен је 3. по реду иза Шарлотине мреже и Хот Фаза. [6]
Домаћи медији[уреди | уреди извор]
Филм је објављен на ДВД-у Риџин 1 24. јула 2007; издање садржи и позоришну верзију и продужену верзију, која траје додатна четири минута. Посебне карактеристике укључују избрисане сцене, попут много апстрактнијег алтернативног отварања и наизменичног завршетка који даје још неколико детаља о Валтеровој затворској казни и наговештава могућност да би син могао бити изложен истим опсесијама као и његов отац.
Диск такође укључује интервјуе са математичарима, психолозима и нумеролозима. ДВД приказује филм у преко 23 поглавља. Од 24. августа 2007. године, број 23 је прикупио 27,7 милиона долара од ДВД-а за изнајмљивање. Ово је последњи ДВД у Инфинифилм библиотеци .
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
Филм Број 23 на Ај-ем-ди-би (енгл. ИМДб)
Филм Број 23 на Ти-си-ем Муви Дејтабејс (енгл. ТЦМ Муви Датабасе)
Филм Број 23 на Боксофис Моуџо
Филм Број 23 на Ротен Томатоус
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б „Тхе Нумбер 23”. Боx Оффице Мојо. Приступљено 2020-05-11.
- ^ Тхе Нумбер 23 (2007) он Роттен Томатоес (на језику: енглески), Приступљено 2020-05-19
- ^ „СФСцопе » Фоx ТВ’с Теен Цхоице Аwардс Рецогнизе Генре Wиннерс” (на језику: енглески). Приступљено 2020-05-11.
- ^ „Раззие номинатионс фор wорст ин филм анноунцед” (на језику: енглески). Приступљено 2020-05-11.
- ^ „Wеекенд Боx Оффице Ресултс фор Фебруарy 23-25 2007”. Оклахоман.цом (на језику: енглески). 2008-01-21. Приступљено 2020-05-11.
- ^ „УК Хисторицал Цинема Боx Оффице”. Архивирано из оригинала 10. 01. 2019. г. Невалидан унос
|деад-урл=деад(помоћ)