Целовитост објекта

Целовитост објекта (у објектном односу) је термин који је у психоаналитичку теорију увела Меланија Клајн. То је способност одржавања различитих аспеката доживљаја (позитивних и негативних) неке особе, себе, стварности, као једне целине. Под појмом „објект” психоаналитичари подразумевају особу (или предмет, појаву...) према којој су усмерена осећања љубави или мржње. Објектни однос је однос са другом особом, или нечим другим (идејом, појавом, вредношћу, циљем, послом...). Целовитост објекта је, дакле, способност доживљавања и прихватања друге особе (или неког жељеног циља, посла, активности) као целине. То је способност одржавања свесности свих аспеката онога што волимо и желимо и способност да то прихватимо. Ниједна особа, нити активност не могу задовољити све људске жеље и потребе, нити их може задовољити увек. То је, уједно, и способност да себе доживимо и прихватимо као целовито биће, с врлинама и манама.

Без “целовитости објекта”, способности за целовито доживљавање друге особе („објекта“) и себе доживљаји друге особе или селфа расцепљени су на црно - бели свет добра и зла (каже се да је особа „одлепила“). Основна ментална операција је категоризација. Људи, појаве, ситуације се категоризују као добре или зле, без способности да се уоче и супротне особине у ономе што је категоризовано.

Развијање способности

Развити целовитост објекта значи превазићи механизам цепања (сплиттинг) – примитивни одбрамбени механизам којим психа раздваја позитивне и негативне апсекте доживљаја објекта - цепа их као да постоје два различита објекта. Према Меланији Клајн свако дете у најранијем развоју пролази кроз „шизоидно-параноидну позицију” у којој је цепање доминантан механизам одбране и не постоји доживљај објекта као целине. Доживљај мајке је расцепљен на добру мајку („добра дојка”) која се воли, и лошу мајку („лоша дојка”) која се мрзи. Спајање добих и лоших аспеката објекта, себе, света...доводи, са развојем детета, до онога што Меланија Клајн назива “депресивном позицијом”, до осећања кривице због сопствених агресивних импулса према објекту које дете сада доживљава као целовит. У колико у доживљају детета доминирају позитивна осећања према објекту, дете развија потребу да “репарира објект”, да поправи “штету” коју је, у својим агресивним фантазијама, нанело вољеном објекту…развија потребу да буде добро.

У О.L.I. Интегративној Психодинамској Психотерапији целовитост објекта се, према функцији коју обавља, назива “лепак психе” и спаде у базичне емоционалне компетенције, способности за обраду и управљање емоцијама на које су саставни делови сложенијих способности - способности за љубав и рад. Према оснивачу О.L.I. метода Небојши Јовановићу рад на развоју базичних емоционалних компетенција је основа О.L.I. Метода.

Види још

• Објектни однос
• Психоанализа
• Ментализација
• Неутрализација
• Константност објекта
• Толеранција на амбиваленцију
• Толеранција на фрустрацију
• Иницијатива
• Емоционалне компетенције
• Способност за љубав и рад

Спољашњи извори

• Параноид-сцхизоид поситион
• Фантазми Меланије Клајн
• Целовитост и константност објекта и капацитет за љубав Архивирано на сајту Wayback Machine (3. фебруар 2014)
• Целовитост и константност објекта и капацитет за рад Архивирано на сајту Wayback Machine (3. фебруар 2014)

Литература

Мелание Клеин, Лове, Гуилт анд Репаратион (Лондон, 1937)

Мелание Клеин, А цонтрибутион то тхе псyцхогенесис оф маниц-депрессиве статес (Лондон, 1935)

Мелание Клеин, Он тхе Импортанце оф Сyмбол Форматион ин тхе Девелопмент оф тхе Его (Лондон, 1948)