Психоанализа

Из Википедије, слободне енциклопедије

Психоанализа је један од најутицајнијих психолошких праваца настао крајем 19. века у Аустрији као реакција на стерилност и ограниченост класичне интроспективне психологије. Њен оснивач је Сигмунд Фројд. Термин психоанализа односи се на психотерапијску технику, из групе реконструктивних психотерапијских поступака. Фундаменталне теорије у склопу психоанализе су: учење о отпору и потискивању, о несвесном, о значају сексуалног и агресивног нагона и о важности раног развоја личности. Учење о потискивању и о несвесном је толико важно за психоанализу да се често назива „науком о несвесном”. Термин психоанализа, поред фундаменталне, означава и примењену психоанализу (нпр. психоанализа уметности, религије, књижевности итд.).


Циљеви психоанализе[уреди]

  • смањење ирационалних импулса и хтења код клијента и њихово стављање под контролу
  • повећавање репертоара одбране и повећање еластичности одбране
  • омогућавање клијенту да разуме своје потребе и учини их свеснијим
  • адаптирање клијента на околину, као и на себе самога и на своје потребе

Школе[уреди]

Фројдова психоанализа[уреди]

Класична, Фројдова психоанализа је психотерапијски метод, који над клијентом врши адекватно едуковани терапеут, а којим се преко трансферне неурозе разоткрива несвесни конфликт у личности. Оригинална, непромењена Фројдова психоанализа се данас ретко користи.

Техника рада, трајање[уреди]

Психоанализи се могу подвргнути пацијенти старости 30-50 година, адекватног интелектуалног нивоа, јаког Ега. Сеансе трају 45 минута, а терапеут и клијент се састају 3-5 пута недељно. Терапеут, који у процесу едукације и сам пролази психоанализу (како би пре почетка рада са клијентима разрешио своје конфликте) треба да буде пасиван, неутралан, анониман у релацији са пацијентом. За време разговора пацијент лежи, а терапеут се налази иза њега. Током разговора клијент прича слободно све што му падне на памет (слободне асоцијације) а терапеут доводи изложено у везу са несвесним садржајима, анализирају се снови, као и рано значајно памћење и друго. Фројдова психоанализа траје 3-5 година, а некада и дуже. То је метода која нема инстант-решења.

Фазе Фројдове психоанализе[уреди]

  • призивање несвесног материјала у свест
  • асимилација и разрада материјала из претходне фазе од стране свесног Ега

Критике[уреди]

Критике Фројдове психоанализе, која се у оригиналној, непромењеној форми данас ретко користи односе се на све што се односи критика Фројдових идеја а и на дужину трајања, дужину едукације терапеута, итд

Види још[уреди]

Литература[уреди]

  • Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из књиге Ивана Видановића Речник социјалног рада уз одобрење аутора.
  • Фројд, Сигмунд (2015). Нацрт психоанализе. Београд-Подгорица: Нова књига. ISBN 978-86-6369-024-0. 

Спољашње везе[уреди]