Цесија
Цесија је појам из области права (облигациони односи), који представља уступање, односно пренос потраживања или права повериоца, цедента, на друго лице, о чему дужник мора бити обавештен.[1] Уступање се врши писменом изјавом цедента, односно неформалним уговором или усмено, док се у банкама у ту сврху употребљавају формулари. Склапањем уговора, нови поверилац, тј. цесионар ступа на место дотадашњег повериоца. Цесијом се садржај потраживања не мења, као ни облигациони однос утврђен у хартији од вредности у случајевима када су оне предмет цесије.
Цедент је обавезан да цесионару пружи обавештења о његовим правима по основу потраживања, као и да му преда документа којима се исто доказује.
Иако не постоји обавеза обавештавања дужника (цесуса) о цесији, уобичајено је да се то учини како дужник не би наставио са измиривањем обавезе према доскорашњем повериоцу.
