Пређи на садржај

Циљ школице спорта

С Википедије, слободне енциклопедије

Перспективно посматрано, код деце треба стварати основу за добро здравље, правилан раст и развој, корисне навике, знања, вештине и добре радне способности, али не као циљ по себи, већ у функцији стварања позитивног става о потреби за вежбањем као парадигме начина живота.

Зашто школица спорта?

[уреди | уреди извор]

Да би правилно развило тело, развило моторичке способности, моторички образовало, успело у будућности у врхунском спорту, неопходно је да се дете до десете године развија кроз базичне спортове и овакав свеобухватан вид спортског образовања.

Сензитивни период и период у коме се највише утиче на развој координације и појединих моторичких способности је управо од 3 до 10 године.

Најчешћа грешка родитеља је рано усмеравање деце на одређени спорт и клубове у којима фокус није на развоју моторичких и координационих способности а уколико се оне не развијају на време у сензитивном периоду тешко их је касније надокнадити.

Такође из нашег искуства које се базира на подацима из спортских клубова произилази чињеница да велики број деце у кратком временском периоду напушта спорт из разлога што њихове моторичке способности нису на нивоу специфичних захтева и вежби карактеристичних за одређене спортове и из тог разлога тренинзи им убрзо постају неинтересантни и монотони.

Управо због тога програм Школице спорта је осмишљен да кроз игру и забаву деца стичу моторичке и координационе способности и да се постепено упознају са основама свих спортова са лоптом, као и са базичним спортовима (атлетика, гимнастика и пливање)..

Сензитивни периоди у развоју детета

[уреди | уреди извор]

Сензитивни периоди представљају периоде када је једино могуће утицати на развој координације и појединих моторичких способности.

Најчешћа грешка родитеља је рано усмеравање деце на одређени спорт, јер у том случају, дете нема прилику да добије добру моторичку базу без које у периоду своје спортске зрелости не мозе да достигне свој максимум.

Са педагошког аспекта посебно је значајно то што се сензитивни периоди у развоју јављају као периоди посебне погодности за активни утицај на развој и, у одређеном смислу, као период јединомогућег активног утицања на развој који, ако изостане, није могуће остварити изван ових периода.

Карактеристике моторичког развоја

[уреди | уреди извор]

За моторички развој од најранијег периода, у току прве, друге и треће године,  начелно се може рећи да се основне промене остварују у успостављању контроле доживљаја, а затим и активном развоју карактеристика кретања. Од треће до шесте године ( предшколски период) брзо се развијају карактеристике кретања и то се огледа кроз развој координације и успостављање виших циљева кретања. Период од седме до једанаесте године, карактеристичан је као период у којем је могуће посебно корисно подстицати развој кретања, хармонизацију у целини и манифестације моторне активности.

У току развоја, деца пролазе кроз фазе које се разликују по интензитету и обиму промена.

Развој координације код деце

[уреди | уреди извор]

Темељна активност за развијање координације јесте управо:

  1. Различите игре ( једноставне елементарне игре),
  2. Вежбе с лоптом (нпр. манипулације с лоптом у месту),
  3. Примена елементарних облика кретања (котрљања, пузања, полигони).

Иницијација – Фаза убрзаног раста (6 – 10 година)

Ова фаза представља најбољи период за развој базичне координације.

Током ове фазе врло је битно да дете буде изложено

вишестраном развоју координације.

То ће бити важно зато што ће дете на тај начин стећи широку базу

координацијских способности, које ће му касније у

специфичном програму развоја координације омогућити лакше и брже

савладавање сложених моторичких кретњи изабраног спорта.[1]

Квантитативно и  квалитативно различите фазе'

[уреди | уреди извор]

Називају се фазе убрзаног и успореног развоја. Са аспекта активног утицаја на развој моторичких способности значајно је истаћи да је у фазама убрзаног развоја могуће више утицати на развој него у фазама успореног развоја. Дакле, фазе убрзаног развоја моторичких способности су фазе повољне за утицаје систематског, добро испланираног физичког вежбања. У току повећане осетљивости, у току сензитивних периода за развој појединих аспеката моторичких способности, постоје периоди у којима мора доћи до позитивног утицаја вежбања, то су тзв. критични периоди у развоју. У периоду до 5. године живота развијеност координације достиже 60% од максимално могућег развоја, у периоду 5 – 12. достиже 90% од максималног могућег развоја.

Карактеристике психолошког развоја

[уреди | уреди извор]

Психолошки развој огледа се кроз интересовање детета за свет који га окружује. У овом периоду, психолошком развоју одговара подстицање моторичких функција – наричито у форми игре. Игра је саставни део укупних активности детета и практично кроз игру дете успоставља контакте са вршњацима и у општем смислу стиче елементарна искуства ( 3-7. год.).

Игра је погодно педагошко средство и форма рада због побуђивања интересовања, задовољства у току игре и због комплексних преплитања намера да се испуне правила игре и емоционалних расположења у току извршења задатка. Игра са вршњацима посебно је значајна због ”амортизовања” егоцентричности у развоју детета.

Период средњег детињства (7—10) карактеристичан је по томе што пажња постаје стабилнија, док су емоције непосредне, јасне и краткотрајне. На основу емоционалног стања и пажње може се регулисати оптерећење и одабирати врста активности. У овом узрасту развија се осећај колективне припадности деце, а индивидуалне интересе надјачавају интереси колектива. Са аспекта вежбања треба истаћи да деца у овом периоду уче више, боље и брже у односу на друге периоде у развоју. Посебно треба имати у виду да пропуштено у овом периоду није могуће надокнадити у каснијим периодима.

Препоруке за физичку активност деце

[уреди | уреди извор]
  •   Само прегледана деца треба да се активно баве телесним активностима
  •   На почетку су најбољи базични спортови – пливање, гимнастика I атлетика
  •   Оптималан број тренинга је 3-4 недељно
  •   Физичку активност треба комбиновати са формирањем здравих навика – режимом одмора I правилном исхраном      
  •   Ефекти су вишеструки формира се здрава личност, превенира се гојазност I лосе навике, коригују се телесни поремећаји - деформитети

Зашто је добро да се деца баве спортом

[уреди | уреди извор]

Физичке добробити

  • Побољшава спремност (фитнес), снагу, флексибилност и координацију
  • Побољшава опште здравље и помаже контроли телесне тежине
  • Развија широк опсег моторичких способности
  • Формира здрава понашања која ће остати током целог живота.


Социјалне добробити

  • Развија вештине комуникације и унапређује међуљудске односе
  • Развија вештине руковођења и сарадње
  • Ствара трајна пријатељства
  • Повећава спремност за прихватање одговорности и обавеза
  • Учи организационим вештинама, несебичности и спремности да се дели са другима
  • Развија радне навике
  • Развија спортско понашање, фер плеј и спортски карактер
  • Учи како се носити са победама и поразима
  • Омогућава формирање и развијање одговорности за преузимање ризика.


Личне добробити

  • Уживање и забава (у игри, дружењу, такмичењу, изазовима)
  • Унапређује (побољшава и повећава) самопоштовање и самопоуздање
  • Побољшава способност концентрације и пажње; олакшава постизање бољих резултата у школи
  • Учи самодисциплини, залагању, истрајности и одговорности
  • Развија моралне врлине – поштење, искреност, правичност емпатичност, великодушност, поштовање других
  • Развија оријентацију на постигнуће и максимално коришћење личних потенцијала
  • Развија способност моралног резоновања и одлучивања
  • Учи како да се носи са притисцима и стресом
  • Подстиче понашања која су повезана са здрављем, нпр. навике правилне исхране, редовног вежбања
  • Смањује вероватноћу формирања нездравих навика као што је пушење, конзумирање алкохола и дроге.


Добробити за родитеље

Немају само деца корист од бављења спортом. Велику корист имају и родитељи, јер:

  • Више се укључују у живот деце тако што са њима деле више њиховог искуства
  • Схватају да се њихова деца забављају, да су активна и здрава
  • У сваком тренутку знају где су им деца, да су на сигурном, под контролом одраслих стручњака, да су безбедна, да уче и да се забављају
  • Бављење спортом подразумева здравију децу, а то значи и смањење трошкова њиховог лечења
  • Деца која се баве спортом снажније су оријентисана на постигнуће
  • Деца која се баве спортом стичу веће обаразовање и имају боље школске оцене
  • Спорт помаже у развоју навика здравог понашања које подстичу дужи и здравији живот и опште благостање
  • Спорт је средство превенције асоцијалних облика понашања као што је делинквенција, криминал, агресивност, удруживање у криминалне групе итд…

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Пацкард, Е. (2006). „Пеопле”. ПсyцЕXТРА Датасет. Приступљено 22. 12. 2018. 

[1]

  1. ^ „Цорригендум”. Фоод анд Нутритион Буллетин: 037957211881144. 09. 12. 2018. ИССН 0379-5721. дои:10.1177/0379572118811442.