Циста назопалатиналног канала
| Циста назопалатиналног канала | |
|---|---|
| Класификација и спољашњи ресурси |
Циста назопалатиналног канала (скраћено ЦНК) ретка је развојна, неодонтогена циста горње вилице, локализована у пределу средишње (медијалне) линије између горњих централних секутића. Циста назопалатиналниг канала је ретка патолошка лезија, спорог раста и еволуције. Основне дијагностичке процедуре су радиографија, тест електропроводљивости зуба и патохистолошка анализа, а метода избора у лечењу је енуклеација цистичне промене. Иако се наводи да код ЦНК није забележена појава малигне алтерације епитела, неки од аутора ипак препоручују да се хируршка интервенција ради у две фазе, при чему би се у првој фази радила аспирациона биопсија, а након добијања патохистолошког налаза хируршко уклањање промене.[1][2]
Историја[уреди | уреди извор]
Циста назопалатиналног канала први пут је описана 1914. године[3] Савремена медицина више не спомиње лечење циста вилица хемијским средствима, како је то споменуото у историји максилофацијалне хирургије, јер су поступци немедицински из више разлога: могу утицати на настанк карцинома и других локалноинвазивних тумора из епитела цистичне чахуре и отварање пута за уласзак инфекције са свим могућим последицама њеног ширења.
Епидемиологија[уреди | уреди извор]
Учесталост појаве ових цистичних промена веома је мала и креће се око 1%, од свих неодонтогених циста вилица.[4][1][5]
- Раса
Према подацима из литературе, не постоји расна предиспозиција за њихову појаву,
- Пол
Јављају се око два пута чешће код мушкараца него код жена
- Живона доб
код особа свих старосних категорија, али најчешће између 30 и 60 година живота.[4][1][5]
Етиопатогенеза[уреди | уреди извор]
Развија се у коштаном ткиву горње вилице, у пределу медијалне линије и сматра се да води порекло од епителног ткива назопалатиналног канала. Патогенеза ових промена још увек је непозната, јер су постојеће теорије нејасно објашњавају иницијални стимулус који би могао да индукује пролиферацију епитела.[4]
Цисте назопалатиналног канала настају пролиферацијом епитела који није у вези са одонтогеним ткивима, који може да се налази у назопалатиналном или назолакрималном каналу.[4][1] Епителни слој ЦНК веома је промењљив, али у већини случајева (71,8%), среће се сквамозни епител, са респираторним епителом или без њега.[3][1][6] Међутим према неким подацима из литературе чак и код 93% случаја патохистолошки је регистровано присуство некератинизирајућег сквамозног епитела, каои могуће присуство других типова епитела.[7]
Сwансон и сар.[8] анализирајући ретроспективно 334 случаја ЦНК, приметили су да је код 20% био присутан респираторни епител. Код 81% ЦНК, у зиду цисте, патохистолошки се налазе ћелије хроничне инфламације, а код 71% и знаци ситних хеморагија.[1][2]
Клиничка слика[уреди | уреди извор]
Раст ових циста није праћен никаквим клиничким симптомима, код око 50% случајева, или чак 87% случајева; и зато се најчешће откривају случајно, рутинским радиографисањем..[4][1][9] Са друге стране у клиничкој слици ових циста постоје неуједначени подаци у литературу, па тако:
- Сwансон и сар.наводе податак да су ове промене код најмање 70% случајева праћене клиничком симптоматологијом.[8]
- Бодин и сар. износе сличне податке − да код више од 50% случајева постоје клинички симптоми.[10]
Код случајева где су постојали клинички симптоми, најчешће је присутна комбинација наведених симптома:
- Мање или више изражен оток у предњем делу тврдог непца (у 52−88% болесника).
- Дислокација коренова централних максиларних секутића која се јавља код 25% болесника.
- Бол који се јавља код 23% болесника.
- Девитализација зубне пулпе централних максиларних секутића,
- Парестезија у инервационој зони нервуса назопалатинуса услед компресије цисте на нерв.
- Фистула и сланкаст укус у устима.
- Оток са вестибуларне стране.
- Ресорпција коштаног пода носне дупље или виличног синуса (јављају се врло ретко, углавном се запажају код великих назопалатиналних циста).[4][1]
Дијагноза[уреди | уреди извор]
При сумњи на постојање ЦНК, у дијагностици је довољно користити рутинске методе:
- Испитивање теста електропроводљивости централних максиларних секутића.
- Ортопантомографску, ретроалвеолну и оклузалну радиографију, на којој се циста описује као крушколико, јасно ограничено расветљење у медијалној линији горње вилице, између коренова централних горњих секутића, са могућом дислокацијом коренова ових зуба.
Данас неки неки аутори предлажу увођење компјутеризоване томографије у рутинску дијагностичку процедуру, објашњавујући то чињеницом:
...да је диференцијација ЦНК у односу на друге патолошке ентитете који се могу јавити у овој регији, као и однос промене према суседним анатомским структурама, далеко јаснија и прецизнија 6, 10−12. Не занемарујући предности КТ, али имајући у виду њену цену и доступност, сматрамо да ЦНК може да се и клинички врло прецизно дијагностикује уз примену стандардних радиографских метода.[6]
Диференцијална дијагноза[уреди | уреди извор]
Диференцијално дијагностички, треба имати у виду и друге патолошке ентитете, који морају да се узму у обзир приликом сумње на ЦНК, као што су:
- радикуларна вилична циста.[4]
- неке друге одонтогене цисте (латерална радикуларна циста, латерална периодонтална циста, одонтогена кератоциста),
- одонтогени тумори (амелобластом, одонтогени миксом) и неодонтогени тумори
Терапија[уреди | уреди извор]
Лечења ових циста заснива се на делимичном или потпуном одстрањењу цистичног сакуса.[4] Да ли ће се радити цистектомију или цистостомија - при одлучивању се мора узети у обзир опште стање и старост пацијента. Због тога што све цисте могу бити факултативно предканцерозно стање неопходно је цисту потпуно одстранити и увек послати на хистопатолошки преглед. Када се донесе одлука за цистостомију, а патохистолошки налаз покаже малигнитет, преостали део цистичног сакуса може се одстранити у другом оперативном захвату.
Прогноза[уреди | уреди извор]
Након коректно спроведене клиничке дијагностике и оперативног лечења у највећем броју случајева не долази до појаве рецидива.
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г д ђ е ж Курнатоwски П, Цлевеланд D. Насопалатине Дуцт Цyст. 2005 Марцх.
- ^ а б Васцонцелос Р, де Агуиар МФ, Цастро W, де Араујо ВЦ, Месqуита Р. Ретроспецтиве аналyсис оф 31 цасес оф насопалатине дуцт цyст. Орал Дис 1999; 5(4): 325−8.
- ^ а б Wолф АРМ. Насопалатине Дуцт Цyст. Пресентатион Оутлине Хисторy Етиологиц Фацторс Цлиницал Пресентатион. 2002 Јан
- ^ а б в г д ђ е ж Петровић V. Девелопмантал нонодонтогениц цyстс. Ин: Дончев Н, едитор. Цyстис оф јаwс, фаце анд нецк. Белграде: ИП Наука; (1994). стр. 141−4.
- ^ а б Ригхини ЦА, Беттега Г, Боубагра К, Реyт Е. Насопалатине дуцтцyст (НПДц): оне цасе репорт. Ацта Оторхиноларyнгол Белг2004; 58(2): 129−33.
- ^ а б Еллиотт КА, Франзесе ЦБ, Питман КТ. Диагносис анд сургицал манагемент оф насопалатине дуцт цyстс. Ларyнгосцопе 2004;114(8): 1336−40.
- ^ Васцонцелос, РФ, ет ал. Ретроспецтиве аналyсис оф 31 цасес оф насопалатине дуцт цyст. Орал Дис 1999;5:325-328.
- ^ а б Сwансон КС, Каугарс ГЕ, Гунсоллеy ЈЦ. Насопалатине дуцт цyст: ан аналyсис оф 334 цасес. Ј Орал Маxиллофац Сург 1991; 49(3): 268−71.
- ^ Елy Н, Схеехy ЕЦ, МцДоналд Ф. Насопалатине дуцт цyст: а цасе репорт. Инт Ј Паедиатр Дент 2001; 11(2): 135−7.
- ^ Бодин I, Исацссон Г, Јулин П. Цyстс оф тхе насопалатине дуцт. Инт Ј Орал Маxиллофац Сург 1986; 15(6): 696−706.
Литература[уреди | уреди извор]
- Меyер, АW. А униqуе супернумерарy паранасал синус дирецтлy абове тхе супериор инцисорс. Ј Анат 1914;48:118-129.
- Албаyрам, МС, ет ал. Радиологy qуиз цасе: Насопалатине дуцт цyст. Арцх Отоларyнгол Хеад Нецк Сург 2001;127:1283-1285.
- Гнанасекхар, ЈД, ет ал. Мисдиагносис анд мисманагемент оф а насопалатине дуцт цyст анд итс цоррецтиве тхерапy: А цасе репорт. Орал Сург Орал Мед Орал Патхол Орал Радиол Ендод 1995;80:465-470.
- Сwансон, КС, ет ал. Насопалатине дуцт цyст: Ан аналyсис оф 334 цасес. Ј Орал Маxиллофац Сург 1991;49:268-271.
- Еллиотт, КА, ет ал. Диагносис анд сургицал манагемент оф насопалатине дуцт цyстс. Ларyнгосцопе 2004;114:1336-1340.
- Далеy ТД, ет ал. Релативе инциденце оф одонтогениц туморс анд орал анд јаw цyстс ин а Цанадиан популатион. Орал Сург Орал Мед Орал Патхол 1994;77:276-280.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
