Цистамин
| |
| Називи | |
|---|---|
| IUPAC назив
2,2'-Dithiobis(ethylamine)
| |
| Други називи
2,2'-Дитиобисетанамин
2-Аминоетил дисулфид Декарбоксицистин | |
| Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
| Абревијација | АЕД |
| ChemSpider | |
| ECHA InfoCard | 100.000.119 |
| УНИИ | |
| |
| Својства | |
| C4H12N2S2 | |
| Моларна маса | 152,28 g/mol[3] |
| Агрегатно стање | Висцозно уље |
| Тачка кључања | Razlaže se |
| меша се | |
| Растворљивост у Етанол | растворан је |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 верификуј (шта је   ?)
| |
| Референце инфокутије | |
Цистамин је органски дисулфид.[4] Он се формира загревањем цистина, што доводи до декарбоксилације. Цистамин је нестабилна течност и њиме се генерално рукује у облику дихидрохлоридне соли, C4H12N2S2·2HCl, која је стабилна до 203-214 °C, на којој темпаратури се разлаже. Цистамин је токсичан ако се прогута или удахне, и потенцијално је штетан при додиру.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1.
- ^ Сусан Будавари, ур. (1996). Тхе Мерцк Индеx: Ан Енцyцлопедиа оф Цхемицалс, Другс, анд Биологицалс (12тх изд.). Мерцк. стр. 2846. ИСБН 0911910123.
- ^ МцМуррy Јохн Е. (1992). Фундаменталс оф Органиц Цхемистрy (3рд изд.). Белмонт: Wадсwортх. ISBN 0-534-16218-5.
