Црква Светог Јована Крститеља у Баљцима
| Црква Светог Јована Крститеља у Баљцима | |
|---|---|
_23.jpg) | |
| Основни подаци | |
| Оснивање | 18. век |
| Реоснован | 2006. |
| Место | Баљци, Далмација Хрватска |
Црква Светог Јована Крститеља у Баљцима је гробљанска црква српске православне цркве на месном гробљу у селу Баљци у Епархији Далматинској у Републици Хрватској. Након прогона Срба у злочиначком акту Хрватске званом „Олуја”, црква је не само порушена, веч је остала без верника, јер су у 21. веку Баљевци постали једно од ретких села у Шибенско-книнској жупанији које у попису становништва из 2001. није имало ни једног становника. Црква је по завршетку рата на тлу Хрватске факсимилски обновљена 2006. године.
Положај[уреди | уреди извор]
Црква Светог Јована Крститеља се налази на месном гробљу у селу Баљц, на падинама Свилаје уз Петрово поље. Црква и село се административно налази у општини Ружић, у Шибенско-книнској жупанији.
Титулар[уреди | уреди извор]
Титулар цркве је Свети Јован Крститељ. Можда се и назив цркве није мењао, од њеног настанка, јер је црква одувек била посвећена Светом Ивану Крститељу, како су цркву називали неки од ранијих становника Баљака.
Историја[уреди | уреди извор]
Црква је према подацима Епархије далматинке сазидана 1730. године. Међутим има података да је највероватније саграђена и много раније, на шта упућује црквени брод са прозорима обликованим у готичком стилу, и потковичаста апсида са занимљивом транзеном у облику крста, која упућује на много старије порекло цркве.
Да је црква сазидан на остацима раније постојече античке грађевине, сведоче и пронађени археолошки остаци (основе неколико античких стубова и један већи фрагмент једног стуба). Ово остаци откопани су на простору цркве и околном гробљу. На гробљу су често при копању гробова налажени бројни остатци римске керамике (који се и данас понегде могу уочити).[1]
На основу бројних доказа сматра се да је Црква Светог Јована Крститеља грађена на остатцима римске грађевине, можда и сакралне - првобитне предроманијске цркве која је у каснијим периодима обнове и дорадње претворена у готичку цркву. Да би потом, вероватно након одласка Османлија, била претворена у православну цркву.[2]
Црква је била потпуно срушена након злочиначког подухвата Хрвата, Олује, 90-тих година 20. века, баш као и све куће у селу Баљци које је у попису из 1991. имало око 500 становника.
Црква је по завршетку рата на тлу Хрватске факсимилски обновљена 2006. године, изузев кровног покривача апсиде, који из непознатих разлога није као пре рушења покривен црепом, већ је кров замењен постављеним лимом. Данас ова лепо обновљена црква у напуштеном селу и на полусрушеном црквеном (сеоском) гробљу, онако нова делује помало аветињски.[3]
Види још[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Марасовић, Т.: Раносредњовјековне преинаке античких грађевина у Далмацији, Прилози повијести умјетности у Далмацији (2001—2002), 39., стр. 61-90
- ^ Јеловина, D.: Старохрватско културно благо, Младост, Загреб, 1986.
- ^ Углешић, А.: Ранокршћанска архитектура на подручју данашње Шибенске бискупије, Градски музеј Дрниш и Свеучилиште у Задру, Одјел за археологију, Дрниш - Задар, 2006.
Литература[уреди | уреди извор]
- Милошевић, А.: Нове аквизиције Музеја хрватских археолошких споменика од 1995. до 2000. године, Старохрватска просвјета III. (2002), 27., стр. 311-332
- Марасовиü, Т.: Прилог морфолошкој класификацији раносредњовјековне архитектуре у Далмацији, У: Прилози истраживању старохрватске архитектуре, ЈАЗУ и Архитектонски факултет Свеуþилишта у Загребу, Сплит, 1978.
