Црква Светог Николе на Чиову
| Црква Светог Николе на Чиову | |
|---|---|
 | |
| Основни подаци | |
| Оснивање | 1594. |
| Место | Чиово, Далмација Хрватска |
Црква Светог Николе на Чиову је римокатолићка црква саграђена 1594. године у општини Трогир у Републици Хрватској. Цква је посвећена Светом Ивану Крститељу, али је касније по братству рибара прозвана накнадно црквом Светог Николе.[1] Њеном изградњом пренесене су успомене на породицу Драгач (Драгаззо) и на братство рибара.[2]
Положај[уреди | уреди извор]
Црква Светог Николе на острву Чиово налази се на западној страни његовог предграђа у улици Светог Петра 65 у Сплитско-далматинској жупанији.[3]
Неуобичајено је усмерена, у правцу север - југ, са прочељем на северној страни, пратећи конфигурацију терена и смер затеченог пута и/или улице. Испред прочеља се улица шири попут минијатурног трга.[4]
Изглед[уреди | уреди извор]
Црква је омање једнобродно здање саграђено од тесаног камена, са полукружном апсидом. Изражена је вертикална осовина, која је у традицији готичког стила, коју још више наглашава висока преслица (звонара) са једним звоном. Кров цркве је на две воде[3] а камење на њеном источном и јужном зиду има топлу жутосмеђу патину.
.jpg)
Прочеље цркве је симетрично укомпоновано са вратима и по једним прозором са сваке стране. Исод прозора су камене клупе које стварају кућну атмосферу у околном амбијенту.
Над вратима је камена плоча са натписом, који у преводу гласи::
светом Ивану Крститељу
због завета посвећеном
својим средствима овај храм особитом побожношћу
обдарише и подигнуше године Господње 1594.
Повише ове плоче је предроманичка сполија у облику забата. У истој вертикалној оси смештена је и розета.[3]
На јужном зиду изнад ниске апсиде отворен је узак прозор. Под забатом је у декоративне сврхе уграђена, као спојница, горњи део готичког прозора.
У унутрашњости цркве у ниској апсиди стајао је олтар на коме се изворно налазила слика с приказом Светог Николе који, благосиља вернике, док седи на приестолу смештеном у окружењу у коме се види и једна лађа с надутим једрима. На коленима му је корпа са три златне јабукама (дар за мираз сиромашним девојкама). Изнад њега су два анђела који носе свечеву митру.
Слика, која је готово дилетантски рад, приписује се млетачком сликару Гиованнију Баттисти Аргентију, који је сликао крајем 16. века и почетком 17. века.
На предњој страни олтара на дрвеној плочи осликаној у виду плетеница стајала је у средини слика на кожи са ликом Светог Николе, заштитника морнара из 17. века,
Спомен-натпис у цркви велича рецентну „обнову“ цркве, кад су уништени олтар и дрвена певница на западном зиду.
Заштита[уреди | уреди извор]
Црква Светог Николе на Чиову проглашена је заштићено културно добро Хрватске и заведан у Листа заштићених културних добара, под бројем З-6606, као сакрална грађевина из 16. века.[3]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ „Прослављен благдан св. Николе у Трогиру”. Сплитско-макарска надбискупија (на језику: хрватски). Приступљено 17. 1. 2021.
- ^ АНДРЕИС, M. (рукопис) Становништво предграђа Чиова у 18. и 19. стољећу према подацима из анаграфа и пописа становништва. за: часопис Друштва за заштиту културних добара Трогира „Радован“.
- ^ а б в г „Регистар Културних Добара”. регистар.културнадобра.хр. Приступљено 2023-01-02.
- ^ АНДРЕИС, M. (1997) Миграције између примоштенско-рогозничког краја и отока Шолте,
Литература[уреди | уреди извор]
- АНДРЕИС, П. (1977.-1978) Повијест града Трогира I-II. Сплит.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
Медији везани за чланак Црква Светог Николе на Чиову на Викимедијиној остави