1594
Изглед
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |

1594. је била проста година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]- Банатски устанак је био један од три највећа устанка у српској историји и највећи устанак пре Првог српског устанка. Срби у области Баната (тада у саставу османског Темишварског пашалука) су 1594. године, током Дугог рата, започели велики устанак против турске власти. Центар устанка је био око Вршца, а његов вођа је био Теодор Несторовић, епископ Вршца. Друге две вође устанка су били бан Сава и војвода Веља Миронић.
Јануар
[уреди | уреди извор]Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 19. фебруар — Сигисмунд III Васа je крунисан за шведског краља након што је обећао да ће одржати лутеранизам у земљи (Сигисмунд је од раније пољско-литвански владар).
- 27. фебруар — Хенри IV Ланкастер крунисан за краља Француске у Шартру.
Март
[уреди | уреди извор]- 10. март — Краљевска војска принудила на предају Ноград, последњу турску тврђаву на северозападу "турске" Угарске.
- 22. март — Хенри IV Ланкастер коначно ушао у Париз.
- март — Банатски устанак.
Април
[уреди | уреди извор]- 14. април — Краљ Рудолф II именовао свог брата Матију за замјеника у Угарској и другим земљама.
- 16. април — Од тровања умро Фердинандо Станли, пети Еарл од Дербија, други на реду за енглеску круну.
Мај
[уреди | уреди извор]- 4. мај — Надвојвода Матија опсједа Острогон, уз помоћ српских житеља заузео горњи град не и саму тврђаву.
- 7. мај — Спаљивање моштију светог Саве.
- мај — Банатски устанак се ипак појачава: падају Бечкерек, Липово, Тител и др.; на крају ипак морају побећи у Ердељ (кнез Жигмунд Батори).
Јун
[уреди | уреди извор]- 1. јун — Херберстеин провалио у Пакрачки санџак, 4. 6. запалио Сирач.
- 5. јун — Вилем Баренц кренуо на прво путовање потраге за Североисточним пролазом (стиже до Нове Земље).
- 11. јун — Принципалиа: шпански краљ Филип II. признаје права и привилегије домородачких племића и поглавара на Филипинима.
Јул
[уреди | уреди извор]- 1. јун — Англо-шпански рат: на крају акције код залива Сан Матео (Еквадор), Шпанци заробили енглеског поморца Ричарда Хавкинса.
- 10. јун — Срби поражени око Бечеја и Бечкерека, беже у Ердељ.
- 14. јун — Сигисмунд поставио свог стрица Карла за намесника у Пољској-Литванији.
- 22. јун — Осамдесетогодишњи рат: холандски републиканци заузели Гронинген (заокружен север Холандије).
- јун — Синан-паша кренуо из Београда, осваја Тату 23. 7. и утврђену опатију св. Мартина 30. 7., затим долази пред Ђер; кримски Татари упадају у Мађарску с истока.
Август
[уреди | уреди извор]- 1. август — Надвојвода Максимилијан започиње опсаду Петриње.
- август — Срби морали вратити Турцима град Фачет, по наређењу ердељског кнеза (иначе, кнез није могао ући у рат јер је сталешка скупштина била против).
- 5. август — Српски ускоци заузели Храстовицу, такође и Гору, затим важну кулу код Петриње.
- 10. август — Турци бјеже из Петриње, запаливши је на одласку, исто се догађа и са Сиском; надвојвода убрзо распушта војску.
- 16. август — Дубровчанин Иван де Марини, изасланик краља Рудолфа, склопио савез са молдавским војводом Ароном; ових дана се савезу приклонио и ердељски кнез Жигмунд Батори.
- август — Почиње Деветогодишњи рат у Ирској, неуспео покушај збацивања енглеске власти у земљи.
- август — Рустам-бег се вратио у Храстовицу и Петрињу; Ердогли-бег упада у Туропоље али бива заробљен.
Септембар
[уреди | уреди извор]- 29. септембар — Ђер се предао Синан-паши; послао јединице које заузимају Папу.
Октобар
[уреди | уреди извор]- 4. октобар — Синан-паша неуспешно опседа Комарно (брани га Вук Станчић) затим одлази у зимовник и отпушта Татаре.
Новембар
[уреди | уреди извор]- 15. новембар — Владари Ердеља, Влашке и Молдавије, Жигмунд, Михај и Арон, склопили антитурски савез.
- 23. новембар — Убијени сви Турци у Букурешту и Јашију, Михај Храбри прелази Дунав и напада Силистрију, Рушчук, Видин, Никопољ; Дели-Маркова српска чета залази до Једрена.
Децембар
[уреди | уреди извор]Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Рођења
[уреди | уреди извор]Фебруар
[уреди | уреди извор]- 9. децембар — Густав II Адолф, шведски краљ војсковођа, војни и државни реформатор. († 1632)
- 14. децембар — Виљем Клас Хеда, холандски сликар мртвих природа и члан Харлемске школе.
Смрти
[уреди | уреди извор]Јануар
[уреди | уреди извор]- Википедија:Непознат датум — Свети свештеномученик Теодор - хришћански светитељ и епископ вршачки. Убијен од Турака.