Црква Светог Вида у Сегету Горњем
| Црква Светог Вида у Сегету Горњем | |
|---|---|
| Основни подаци | |
| Оснивање | 11. век |
| Реоснован | прва половина 20. века |
| Место | Сегет Горњи, Далмација Хрватска |
Црква Светог Вида у Сегету Горњем је средњовековна црква највероватније изграђена у 11. веку на остацима (рушевинама) римског имања у Сегету Горњем у околини Трогира у Републици Хрватској.[1]
Положај[уреди | уреди извор]
Црква Светог Вида налази се у данас готово потпуно напуштеном засеоку Барадићи у Сегету Горњем, на узвишењу изнад Малога трогирског поља, потпуно окружена старим гробљем.
Црква је изграђена уз трасу римскога пута Трогир — Скрадин (лат. Tragurium-Scardona), а многобројни римски остаци у окружењу цркве сведоче да је то била већа римска агломерација. Насељавање овог потручја је веројатно било израженије након отврања каменоломома на суседном брду Свети Илија, у коме се у старом веку вадио познати трогирски мермер о коме је писао и Плиније. Каменолом је и данас активан, али је са морске стране тешко уочљив.[2]
Титулар цркве[уреди | уреди извор]
Црква је посвећена омиљеном средњовековном свецу (Светом Виду који је живео у 4. веку, а према легенди је мучен пред царем Диоклецијаном), али му се култ и на хришчанском Западу и Истоку почео ширити врло рано јер му је прва црква посвећена у Риму у 5. веку.
Историја[уреди | уреди извор]
Према остацима античке турњачице и наводима историчара Павла Андреиса, црква је изграђена на рушевинама античког имања.[3] Градња цркве на римским остатцима (црквишту) може упућивати и на старије порекло овог култног места.[4][5] Уз јужни зид цркве видљиви су остатци неких ранијих доградњи.
Околина цркве, која је у новије време обновљена, данас је као археолошки локалитет добро уређена. Такође из ње су уклоњени стећци и гомила камења с уломцима керамике и опека, који су на овом локалитету више деценија стајали разбацани.
Архитектура[уреди | уреди извор]
Црква је малих димензија, а по изгледу уклапа се у стил ранороманијских цркава и вероватно потиче с краја 11. века. Црква, која је истакнуте каменеструктура зидова, изворно је вероватно била омалтерисана.[6]
Зидови цркве су нерашћлањени, а једино су врата на прочељу украшена наткривеним и заобљеним каменимн довратником, и апсидом са заобљеном нишом. На надвратнику су уклесана три симетрично постављена рустична крста.
Кров и четвртаста апсида цркве наткривени су каменим плоћама, а бачвасти свод вероватно је уништен у каснијим адаптацијама цркве.
Звоник цркве на преслицу и вероватно је придодат у каснијим адаптацијама цркве, баш као и мали четвртасти прозори у простору апсида на бочним зидовима.
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Андреис, П.: Повијест града Трогира I, ђакавски сабор, Сплит, 1977.
- ^ Јеловина, D.: Старохрватско културно благо, Младост, Загреб, 1986.
- ^ Ковачић, V.: Близна Горња – локалитет Св. Марије, Хрватски археолошки годишњак (2005.), 2., стр. 345-346
- ^ Марасовић, Т.: Раносредњовјековне преинаке античких грађевина у Далмацији, Прилози повијести умјетности у Далмацији (2001.-2002.), 39., стр. 61-90
- ^ Катић, M.: Утврда Дрид, Прилози повијести умјетности у Далмацији (1994.),34., стр. 5-19
- ^ „Црква Св. Вида у Сегету Горњем, У: Црквено градитељство” (ПДФ). Грађевинар 60 (2008) 8. Приступљено 30. 3. 2019.
Литература[уреди | уреди извор]
- Милошевић, А.: Нове аквизиције Музеја хрватских археолошких споменика од 1995. до 2000. године, Старохрватска просвјета III. (2002.), 27., стр. 311-332