Џендеризам

С Википедије, слободне енциклопедије
„Гендер но море“: демонстранти из Цон мис хијос но те метас („Не качи се са мојом децом“) током марша за живот у Лими, Перу, 2018.

Џендеризам, гендерисмус и гендерист је систем културолошких ставова о бинарном полу, из кога је настао и „погрдни назив џендерист” за особе одређених ставова, о родној и полној равноправности, које себе у том контексту не сагледавају. Он је као социјални систем настао из културолошког уверење да је род бинарни: и да, постоје или требају постојати само два пола - мушки и женски - с аспектима родног пола који су инхерентно повезани са генетским полом, или полом додељеним по рођењу.[1]

Увођење овог термина охрабрује епископ Витус Хуондер, који износи сопствени концепт, на тему „род”, и у коме инсистира на ставу да је род стекнут по рођењу, или „родности" примарни и да треба да има тенденцију да буде „тоталитарна" идеологија, за разлику од савремене идеологије чији је циљ „прихватити сваки сексуални идентитет једнаким”.[2] Таквим гледањем на различистости, настао је нови појам џендеризам, заснован на верској идеологији, хомофобији и псеудонауци, сматрајући да џендеристи крше „родност”, природу, научна сазнање и хришћански поредак стварања.[3] Тиме се заправо желео постићи удар на строгост, уздржаност, држање телесног у моралним оквирима провереним институцијом породице и традиционалним социјалним и улогама одређеним полом, однсоно у оквирима које су формирале вера и култура. Иако се у Њујорку, на пример, грађанима оставља слобода да бирају између 31-ог маркера за одређивање унутрашњег самоопредељења човека која не морају да се подударају са полом. Међу њима су: бигендерност, андрогиност, интерсексуалност, трансгендерност, трећи пол, шимејл, гендерквир и тако даље.[4]

Општа разматрања[уреди | уреди извор]

Ове релативно нове речи, џендеризам, гендерисмус и гендерист, који многи сматрају актуалнијим изразом за равноправност полова, су се прошириле на немачком говорном подручју, и потом све више се и данас шире на суседне земље попут Чешке, Пољске и Хрватске. У земљама са романским језицима користе се термин гендерисмо и гендериста на такав начин, како се то чини у немачком и хрватском језику. Тиме је заправо начиње покушај да се у први план истури идеја рода као социјалног конструкта која има у виду уздизање човека до нивоа Бога.[4]

Термин „род“ (енгл. гендер) није синоним појма „пол“. Напротив, уведен је у употребу да би људи били одвојени од традиционалне полне припадности коју присталице феминистичке теорије не сматрају обавезујућом природном детерминантом. Међутим на енглеском говорном подручју уводећи термин Гендер Идеологy — родна идеологија, неки настоје да га поистовете са џендеризмом, у покушају да ову идеологију представе као идеологију безгласног налета цунамија, према писњу Магазина Цицеро, који је родну идеологију окарактерисао као новим изумом човечанства и једном врстом тоталитарног комунизма на нивоу равноправности полова, иако он носи сасвим другачије значење него што је то случај у хрватском, немачком, италијанском, шпанском, португалском, чешком, пољском, литванском језику; па тако и реч „џендерист” (нем. гендерист) уопште и нема исто значење у енглеском језику, што проистиче и из дефиниције родне идеологије или Гендер Идеологy:

Родна идеологија се односи на ставове у вези са одговарајућим улогама, правима и одговорностима мушкараца и жена у друштву. Традиционалне родне идеологије наглашавају вредност карактеристичних улога за жене и мушкарце у којима мушкарци испуњавају своју породичну улогу кроз активности вјенчања, а жене испуњавају своје улоге путем активности домаћина и родитељства. Родна идеологија се такође односи и на друштвена уверења која легитимишу родну неједнакост. Родна идеологија није варијабла која се креће од либералне до конзервативне, уместо тога она се односи на специфичну врсту вере која подржава родну стратификацију.[5]

Џендеризам у ЛГБТ заједници[уреди | уреди извор]

У оквиру ЛГБТ заједнице, џендеризам може покушати створити институционализоване структуре моћи, и појединце који се идентификују изван традиционалних родних опредељења ЛГБТ и могу имати дискриминаторски став који има за циљ, нарушавање односа унутар ЛГБТ заједнице.[6]

Већина ове дискриминације произилази из друштвених очекивања о полу којим се изражавају у ЛГБТ заједници. Међутим, многе особе са ЛГБТ оријентацијом,[6] и многе групе младих активиста настоје да се боре против џенеризма појединца у оквиру ЛГБТ заједнице.[7]

Џендеризам на глобалном нивоу[уреди | уреди извор]

Марш против „родне идеологије“ у Чилеу, 27. октобар 2018.

Покрет против полова појавио се у Европи почетком 2010-их и од 2019. напредовао је у Латинској Америци.[8] Покрет је транснационалан, са кампањама у различитим земљама које позајмљују стратегије и реторику од других земаља.[9] Међутим, у појединим земљама антиродни покрет се преклапа са позивањем на национализам и национални суверенитет.[9]

Поред католицизма, антиродну реторику користе и други хришћани, конфуцијанци, хиндуси, муслимани и Јевреји.[8]

Супротстављени ставови[уреди | уреди извор]

Према проф. др сц. Ивану Пољаковићу из Хрватске, који је због својих ставова по овом питању суспендован са факултета:

џендеризам је најперфиднији, најподмуклији и најопаснији тоталитаризам у историји људског рода. Три су његове најважније одлике: лаж, непрепознатљивост, и поступност. Наравно, стратегија џендеризма је потпуно другачија од фашизма и комунизма па га је и стога тешко препознати. Доказ томе је то што у Хрватској још увијек врло мало људи разуме саму бит џендеризма. То се видело и на тумачењу и пријепорима око Истанбулске конвенције. Њена сврха уопште није заштита жена од насиља, већ искључива и једина сврха те конвенције је створити законски оквир за даљње промицање џендеризма и стезање омче око врата хрватском народу. Прича око заштите жена је само камуфлажа.[10]

Примена термина џендеризам, има и своје противнике. Тако Катхрин Меyер - професорка на Факултету у Базелу и координаторица Мреже родних студија у Швајцарској (Нетзwерк Гендер-Студиес Сцхwеиз) - скреће пажњу „да се претраживањем интернета реч „гендерисмус” често може наћи у проповедима разних бискупа и код конзервативних иницијатива за заштиту породице”. Како К. Меyер у свом ставу наводи -

Јудитх Бутлер је доказала како је подела на мушкарце и жене лишена биолошког основе, и да свет треба сагледавати са више од два рода.

Стога К. Меyер сматра противнике идеја Ј. Бутлер (који користе реч „џендеризам”) „верским конзервативцима” који својим противљењем идејама које долазе из многих родних студија - према Меyеровој -

доводе у питање стандарде прихваћене у науци, што је за савремена друштва у свету недопустиво.[3]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Беyонд тхе Бинарy: Гендер Идентитy Ацтивисм ин Yоур Сцхоол Архивирано на сајту Wayback Machine (16. новембар 2017) ГСА Нетwорк 2010.
  2. ^ Беемyн, Геннy; Ранкин, Сусан (2011). Тхе ливес оф трансгендер пеопле. Неw Yорк: Цолумбиа Университy Пресс. ИСБН 978-0-231-14306-6. 
  3. ^ а б Wидер Натур унд Сцхöпфунгсорднунг? Катрин Меyер за "Неуе Зüрицхер Зеитунг", 28.6.2018.
  4. ^ а б А. Бабицкиј: „Род“, „пол“ и рат против традиције
  5. ^ „Гендер Идеологy”. Социологy Гуиде.Цом (2018). Приступљено 28. 6. 2018. 
  6. ^ а б Фармер, Лаура Боyд; Бyрд, Ребеках (2015). „Гендерисм ин тхе ЛГБТQQИА Цоммунитy: Ан Интерпретативе Пхеноменологицал Аналyсис”. Јоурнал оф ЛГБТ Иссуес ин Цоунселинг. 9 (4): 288—310. ИССН 1553-8605. С2ЦИД 146423757. дои:10.1080/15538605.2015.1103679. .
  7. ^ Сцхиндел, Јеннифер Е. (2008). „Гендер 101— беyонд тхе бинарy: Гаy-страигхт аллианцес анд гендер ацтивисм”. Сеxуалитy Ресеарцх анд Социал Полицy. 5 (2): 56—70. С2ЦИД 144551524. дои:10.1525/срсп.2008.5.2.56. 
  8. ^ а б Цорредор, Елизабетх С. (2019). „Унпацкинг “Гендер Идеологy” анд тхе Глобал Ригхт’с Антигендер Цоунтермовемент”. Сигнс: Јоурнал оф Wомен ин Цултуре анд Социетy (на језику: енглески). 44 (3): 613—638. ИССН 0097-9740. дои:10.1086/701171. 
  9. ^ а б Кухар, Роман; Патернотте, Давид, ур. (2018). Анти-гендер цампаигнс ин Еуропе: мобилизинг агаинст еqуалитy (Фирст папербацк едитион изд.). Ланхам; Неw Yорк: Роwман & Литтлефиелд Интернатионал. ИСБН 978-1-78660-001-1. 
  10. ^ Др. сц. Иван Пољаковић: Џендеризам је главни узрочник негативног демографског прираста, Хрватски крсни завјет

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Медији везани за чланак Џендеризам на Викимедијиној остави

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Dženderizam&oldid=26739976”