Џером К. Џером

С Википедије, слободне енциклопедије

Џером К. Џером
Пхотограпх оф Јероме публисхед ин тхе 1890с
Фотографија Џерома објављена током 1890-их
Пуно имеЏером Клап Џером
Име по рођењуЈероме Цлапп Јероме
Датум рођења2 мај 1859(1859-05-02)
Место рођењаКалдмор, Волсол, Стафордшир
 Енглеска
Датум смрти14. јун 1927.(1927-06-14) (68 год.)
Место смртиНортхамптон
 Енглеска
ПребивалиштеЕнглеска
Држављанствоенглеско
ЗанимањеАутор, драматичар, уредник

Џером Клапка Џером (2. мај 1859 – 14. јун 1927) био је енглески писац и хумуриста, који је најбоље познат по комичном путопису Three Men in a Boat (1889).

Остала дела обухватају збирке есеја Idle Thoughts of an Idle Fellow (1886) и Second Thoughts of an Idle Fellow; Three Men on the Bummel, наставак дела Three Men in a Boat и неколико других романа.

Детињство и младост[уреди | уреди извор]

Џером је рођен у Калдмору у Волсолу, Енглеска. Он је био четврто дете Маргарите Џоунс и Џерома Клапа (који је касније променио име у Џером Клап Џером).[1] Његов отац је био гвожђар и свештеник, који се површно бавио архитектуром. Џером је имао две сестре, Полину и Бландину, и једног брата, Милтона, који је умро у раној младости. Џером је регистрован као Џером Клап Џером,[2] по измењеном имену његовог оца, а Клапка изгледа да је каснија варијација (по прогнаном мађарском генералу Ђерђу Клапки). Породица је пала у сиромаштво због лоших инвестиција у локалну рударску индустрију, а сакупљачи дугова често су је посећивали, што је искуство које је Џером живо описао у својој аутобиографији „Мој живот и времена” (1926).[3]

Глумачка каријера и рани књижевни радови[уреди | уреди извор]

Џером је био инспирисан љубављу своје старије сестре Бландине према позоришту и одлучио је да се опроба у глуми 1877. под уметничким именом Харолд Крајтон.[4] Он се придружио репертоарској трупи која је производила представе са скромним буџетом, често се ослањајући на оскудна средства глумаца – Џером је у то време био без новца – да би купио костиме и реквизите. После три године на путу без евидентног успеха, 21-годишњи Џером је одлучио да му је доста сценског живота и потражио је друга занимања. Покушао је да постане новинар, пишући есеје, сатире и кратке приче, али већина њих је одбијена. Током наредних неколико година био је школски учитељ, пакер и адвокатски службеник. Коначно, 1885. имао је извесног успеха са делом Он тхе Стаге – анд Офф (1885), комичним мемоарима о његовим искуствима са глумачком трупом, након чега је уследио рад Идле Тхоугхтс оф ан Идле Феллоw (1886), збирка хумористичких есеја који су се раније појавили у новооснованом часопису Хоме Цхимес,[5] истом часопису који ће касније серијализирати Три човека у чамцу.[5]

Џером се 21. јуна 1888. оженио Џорџином Елизабет Хенријетом Стенли Марис („Ети“), девет дана након што се она развела од свог првог мужа. Из претходног петогодишњег брака имала је ћерку по надимку Елси (њено крштено име је било Џорџина). Медени месец су провели на Темзи „у малом чамцу“,[6] што је оставило значајан утисак на његово следеће и најважније дело, Три човека у чамцу.

Три човека у чамцу и каснија каријера[уреди | уреди извор]

Џером је сео да напише Три човека у чамцу чим се пар вратио са меденог месеца. У роману су његову супругу заменили дугогодишњи пријатељи Џорџ Вингрејв (Џорџ) и Карл Хентшел (Харис). То му је омогућило да створи комичне (и несентименталне) ситуације које су ипак биле испреплетене са историјом региона Темзе. Књига, објављена 1889. године, одмах је доживела успех и никада није изашла из штампе. Његова популарност је била толика да је број регистрованих бродова на Темзи порастао за педесет одсто у години након објављивања, и значајно је допринео да Темза постане туристичка атракција. Само у првих двадесет година, књига је продата у преко милион примерака широм света. Адаптирана је у филмове, ТВ, радио емисије, позоришне представе, па чак и мјузикл. Његов стил писања утицао је на многе хумористе и сатиричаре у Енглеској и другде.

Уз финансијску сигурност коју је обезбедила продаја књиге, Џером је могао све своје време да посвети писању. Написао је низ драма, есеја и романа, али никада није успео да поврати успех Три човека у чамцу. Године 1892, Роберт Бар га је изабрао да уређује Тхе Идлер (преко Радјарда Киплинга). Часопис је био илустровани сатирични месечник за господу (која је, пратећи тему публикације, ценила беспосленост). Године 1893, основао је То-Даy, али је морао да се повуче из обе публикације због финансијских потешкоћа и тужбе за клевету.

Џеромова представа Бијариц је приказивана два месеца у Позоришту Принца од Велса између априла и јуна 1896. године.[7]

Кратак боравак у Немачкој је 1898. инспирисао Три човека на Бумелу, наставак Три човека у чамцу, поново уводећи исте ликове у окружење иностране бициклистичке турнеје. Књига ипак није била у стању да у потпуности поврати чисту комичну енергију и историјску укорењеност свог славног претходника (недостајући уједињујућу нит што је сама река Темза) и уживала је само скроман успех у поређењу са претходником. Неки од појединачних комичних вињета који чине „Бумел” су добри (или чак финији од) оних из „чамца”.[8]

Године 1902, објавио је роман Пол Келвер, који се сматра аутобиографским. Његова драма из 1908, Тхе Пассинг оф тхе Тхирд Флоор Бацк, увела је мрачнијег и религиознијег Џеронима. Главни лик је играо један од водећих глумаца тог времена, Џонстон Форбс-Робертсон, а представа је доживела огроман комерцијални успех. Два пута је сниман, 1918 и 1935. Међутим, драму су осудили критичари – Макс Бирбом ју је описао као „подло глупу“ и како је написао дело „писца десетог реда“.[9]

Библиографија[уреди | уреди извор]

Романи
Колекције
  • Идле Тхоугхтс оф ан Идле Феллоw (1886)
  • Толд Афтер Суппер (1891)
  • Јохн Ингерфиелд: Анд Отхер Сториес (1894)
  • Скетцхес ин Лавендер, Блуе, анд Греен (1895)
  • Сецонд Тхоугхтс оф ан Идле Феллоw (1898)
  • Тхе Обсерватионс оф Хенрy (1901)
  • Тхе Ангел анд тхе Аутхор – анд Отхерс (1904) (20 ессаyс)
  • Америцан Wивес – анд Отхерс (1904) (25 ессаyс, цомприсинг 5 фром Тхе Ангел анд тхе Аутхор, анд 20 фром Идле Идеас ин 1905).
  • Идле Идеас ин 1905 (1905)
  • Тхе Пассинг оф тхе Тхирд Флоор Бацк: Анд Отхер Сториес (1907)
  • Малвина оф Бриттанy (1916)
  • А мисцелланy оф сенсе анд нонсенсе фром тхе wритингс оф Јероме К. Јероме. Селецтед бy тхе аутхор wитх манy апологиес, wитх фортy-тхрее иллустратионс бy Wилл Оwен. 1924
  • Тхрее Мен ин а Боат анд Тхрее Мен он тхе Буммел (1974)
  • Афтер Суппер Гхост Сториес: Анд Отхер Талес (1985)
  • А Бицyцле ин Гоод Репаир
Аутобиографије
Антологије које садрже приче Џерома К. Џерома
  • Греат Схорт Сториес оф Детецтион, Мyстерy анд Хоррор 1ст Сериес (1928)
  • А Центурy оф Хумоур (1934)
  • Тхе Маммотх Боок оф Тхриллерс, Гхостс анд Мyстериес (1936)
  • Алфред Хитцхцоцк Пресентс (1957)
  • Фамоус Монстер Талес (1967)
  • Тхе 5тх Фонтана Боок оф Греат Гхост Сториес (1969)
  • Тхе Ривалс оф Франкенстеин (1975)
  • Тхе 17тх Фонтана Боок оф Греат Гхост Сториес (1981)
  • Сториес ин тхе Дарк (1984)
  • Гаслит Нигхтмарес (1988)
  • Хоррор Сториес (1988)
  • 100 Тинy Талес оф Террор (1996)
  • Книгхтс оф Маднесс: Фуртхер Цомиц Талес оф Фантасy (1998)
  • 100 Хилариоус Литтле Хоwлерс (1999)
Кратке приче
  • Тхе Хаунтед Милл (1891)
  • Тхе Неw Утопиа Архивирано на сајту Wayback Machine (30. август 2020)[10] (1891)
  • Тхе Данцинг Партнер (1893)
  • Евергреенс
  • Цхристмас Еве ин тхе Блуе Цхамбер
  • Силхоуеттес
  • Тхе Скелетон
  • Тхе Снаке
  • Тхе Wоман оф тхе Саетер
Драме
  • Питy ис Акин то Лове (1888)[11]
  • Неw Лампс фор Олд (1890)
  • Тхе Маистер оф Wоод Барроw: плаy ин тхрее ацтс (1890)
  • Wхат Wомен Wилл До (1890)
  • Биртх анд Бреединг (1890) – басед он Дие Ехре, продуцед ин Неw Yорк ин 1895 ас "Хоноур"
  • Тхе Рисе оф Дицк Халwард (1895), продуцед ин Неw Yорк тхе превиоус yеар ас "Тхе Wаy то Wин а Wоман"
  • Тхе МацХаггис (1897)
  • Јохн Ингерфиелд (1899)
  • Тхе Нигхт оф 14 Феб.. 1899: а плаy ин нине сценес
  • Мисс Хоббс: а цомедy ин фоур ацтс (1902) – старринг Евелyн Миллард
  • Томмy (1906)
  • Сyлвиа оф тхе Леттерс (1907)
  • Фаннy анд тхе Сервант Проблем, а qуите поссибле плаy ин фоур ацтс (1909)
  • Тхе Мастер оф Мрс. Цхилверс: ан импробабле цомедy, имагинед бy Јероме К. Јероме (1911)
  • Естхер Цастwаyс (1913)
  • Тхе Греат Гамбле (1914)
  • Тхе Тхрее Патриотс (1915)
  • Тхе Соул Оф Ницхолас Снyдерс : А Мyстерy Плаy ин Тхрее Ацтс (1925)
  • Тхе Целебритy: а плаy ин тхрее ацтс (1926)
  • Робина'с Wеб ("Тхе Довецоте", ор "Тхе греy феатхер"): а фарце ин фоур ацтс
  • Тхе Пассинг оф тхе Тхирд Флоор Бацк (1908) (тхе басис оф а 1918 филм анд а 1935 филм)
  • Тхе Нигхт оф Феб. 14тх 1899 – невер продуцед[11]
  • А Руссиан Вагабонд – невер продуцед
  • Тхе Дисагрееабле Ман – невер продуцед

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Оултон, Царолyн (2012). Белоw тхе Фаирy Цитy: А Лифе оф Јероме К. Јероме. Вицториан Сецретс. п. 22. ISBN 1906469377.
  2. ^ Оултон, Царолyн (2012). Белоw тхе Фаирy Цитy: А Лифе оф Јероме К. Јероме. Вицториан Сецретс. п. 23. ISBN 1906469377.
  3. ^ Јероме, Јероме (1926). Мy Лифе анд Тимес. Ходдер & Стоугхтон. 
  4. ^ „Греат Ливес: Тхе wритер wхо лед тхе wаy ин литерарy сатире”. Схропсхире Стар. 31. 1. 2022. стр. 20,29.  Артицле он Јероме бy Марк Андреwс, парт оф сериес он Мидландс wортхиес.
  5. ^ а б Оултон, Царолyн (2012) Белоw тхе Фаирy Цитy: А Лифе оф Јероме К. Јероме. Вицториан Сецретс ат Гоогле Боокс. Ретриевед 11 Маy 2013.
  6. ^ Јосепх Цонноллy. Јероме К. Јероме, п. 183
  7. ^ Ј. П. Wеаринг, Тхе Лондон Стаге 1890-1899: А Цалендар оф Продуцтионс, Перформерс, анд Персоннел (Сцарецроw Пресс, 2013), п. 291
  8. ^ Јеремy Ницхолас: Тхрее Мен ин а Боат анд он тхе Буммел—Тхе сторy бехинд Јероме'с тwо цомиц мастерпиецес
  9. ^ Јероме, Јероме (1982). „Интродуцтион”. Тхрее Мен ин а Боат, Аннотатед анд Интродуцед бy Цристопхер Маттхеw анд Беннy Греен. Мицхаел Јосепх. ИСБН 0-907516-08-4. 
  10. ^ Публисхед ин Диарy оф а Пилгримаге (анд Сиx Ессаyс).(фулл теxт)
  11. ^ а б „Унпублисхед плаyс бy Јероме”. 23. 8. 2013. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Џером К. Џером на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Džerom_K._Džerom&oldid=27676856”