Џез гитара

Гитара је жичани инструмент са типично 6 жица. Звук се производи окидањем жица десном руком док се левом врши притисак на жице на врату гитаре чиме се добијају различити тонови. Џез тип гитаре је рођен као резултат коришћења електричног појачања којим се повећава волумен конвенционалне акустичне гитаре.

Замишљена раних 1930-их, електрична гитара постала је нужност када су џез музичари желели да појачају свој звук. Неоспорно, ни један други музички инструмент није имао већи утицај на то како је музика еволуирала од почетка двадесетог века. Иако су најстарије гитаре које су коришћене у џезу акустичне и акустичне гитаре се понекад користе у џезу, већина џез гитариста од 1940. године, наступала је на електрично појачаној гитари или електричној гитари. Традиционално, џез гитаристи користите арцхтоп са релативно шупљом звучном кутијом, са ф-рупама у виолинском стилу, и електричним магнетима.

Појам џез гитара се може односити на врсту гитаре или на различите стилове свирања гитаре у разним жанровима који се обично називају "џез". Џез или џез-музика (енгл. јазз) је музички стил настао почетком 20. века у Сједињеним Америчким Државама, те важи за једини аутохтоно амерички жанр. Џез је током XX. века прошао кроз многе промене. Што се тиче самог порекла речи "џез" историчари нису сагласни. Према разним тумачењима, термин је, с једне стране настао у буци барских разговора, а са друге стране произишао из имена извесног Јасбо Броwна. Остали му приписују чисто француску етимологију: јазз долази од речи "Јасер" (брбљати) - ради се о разговору, међу инструментима. По антропологу Бомеману "џез" има чисто сексуално значење и произилази из једног западноафричког дијалекта. Термин џез прихваћен је 1917 кад је настао и први снимак Оригинал Диxиеланд Јазз Банда. Плоча је продата у више од милион примерака и емитовале су је бројне радио станице.^[1]

Историја

1900 до средине 1930-их

Гудачки, акорди и ритам могли су се чути у саставима који су укључивали војне инструменте: као што су саксофон, кларинет и бубњеви, као рани џез састави. Како је акустична гитара постајала све више популаран инструмент у раном 20. веку, ствараоци гитара донели су одлука да почну са израдом гласнијих гитара које ће бити корисне у различитим окружењима. Гибсон Л5, акустична арцхтоп гитара први пут је произведена 1923. године и била је прва џез гитара коју је користио рани џез гитариста Еддие Ланг. До 1930, гитара је заменила бенџо као примарни инструмент у џез музици, јер се гитара може користити за гласовне акорде веће хармонијске сложености, а имала је нешто више пригушен тон који се може добро комбиновати са контрабасом, који је од тог времена, готово у потпуности заменио тубу као доминантан бас инструмент у џез музици.

Касних 1930-1960-тих

Током касних 1930-их и 1940-их у зениту биг банд џез и сwинг музике – гитара је била веома важна у ритам секцији. Неки гитаристи, као Фреддие Греен из Цоунт Басие’с бенда, развио је специфичан стил гитарске пратње. Неки од великих бендова, медјутим, истичу појачан гитарски соло, уместо до тада коришћене гитаре у малом комбинованом оквиру. Најважнији солисти на џез гитари овог периода укључују виртуоза Дјанго Реинхардт, Осцар Моор кроз Нат “Кинг” Цоле трио и Цхарлие Цхристиан из Беннy Гоодман-овог бенда, који је имао велики утицај, упркос његовој раној смрти у 25-ој години. Тек после Другог светског рата гитара је постала свестран инструмент, који је коришћен и у ритам секцији као мелодијски инструмент и као соло импровизатор. У рукама Георге Барнес, Кеннy Буррелл, Херб Еллис, Барнеy Кессел, Јиммy Ранеy и Тал Фарлоw, који је створио језик бебоп, гитара је почела да се третира као "озбиљан" џез инструмент. Побољшана електрична гитара: попут Гибсона ЕС-175 (настала 1949), дала је музичарима већи избор тонских могућности. У 1940 до 1960-их, музичарии, као што су: Wес Монтгомерy, Јое Пасс, и Јим Халл поставили су темеље онога што је данас познато као џез гитарска свирка.

1970

Као џез-рок фузија појавила се у раним 1970-им а многи музичари су се оријентисали на рок гитаре. Остали џез гитаристи, као што су Грант Греен и Wес Монтгомерy, окренули су се поп-оријентисаном стилу који сједињава џез са соулом. Млађи џез музичари прихватили су популарне жанрове као што су: електрични блуз, рок, фанк како би придобили нову публику. Гитариста у фузијског стилу спојили су пост-боп хармонијски и мелодијски језик музичара: као што су Јохн Цолтране, МцЦоy Тyнер, Орнетте Цолеман и Милес Давис са обично врло гласаним тоном креираним од стране легендарног гитаристе Ериц Цлаптон-а који је редефинисао звук гитаре. Фјужн свирачи као што је Јохн МцЛаугхлин, мајстор иноватор који је усвојио флуидни моћни и снажан звук роцк гитариста: Цлаптона и Јими Хендриxа. МцЛаугхлин је мајстор иноватор, који је сјединио џез са новим звуцима Цлаптона, Хендриxа, Бецка и других. МцЛаугхлин је касније створио Махависнху оркестар, историјски важан фјужн бенд који је свирао у препуним салама у раним 1970-им, а као резултат тога, произвео у бескрајно потомство фјужн гитариста. Гитаристи: као што су Пат Мартино, Ал Ди Меола, Ларрy Цорyелл, Јохн Аберцромбие, Јохн Сцофиелд и Мике Стерн, обликовали су нови гитарски језик који је донео џезу нову генерацију обожаваоца.

1980 - 2000

До раних 1980-их, радикални експерименти ране фузије 1970-их произвели су смут џез (смоотх јазз) . Гитариста Пат Метхенy мешао је звуке блуза, кантри музике и "светске" музике, са роком и џезом на флат-топ акустичној гитари и електричној гитари са блажим, више мекшим тоном познатим као “цхорусинг". Током 1980-их, нео-традиционална школа џеза тражила је поновно спајање са прошлошћу. У складу са тим, млади гитаристи тога доба, тражили су чист и јасан тон, а они су често свирали традиционалну холлоw-бодy арцх-топ гитару без електроничких ефеката.

Свирачи као Боббy Броом, Петер Бернстеин, Хоwард Алден, Русселл Малоне и Марк Wхитфиелд оживели су звуке традиционалне џез гитаре. До раних 1990-их многи мали независни производјачи гитара почели су са израдом арцхтоп гитаре. У 2000-им, џез гитаре ће се и даље мењати. Неки гитаристи практикују латински џез утицај, ацид јазз стил, плесни клубови користе музичке узорке Wеса Монтгомерy -ја као гитариста Билл Фриселл.^[1]^[2]^[3]^[4]

Модели гитара

"Арцхтоп" гитаре

Док џез може да се свира на било којој врсту гитаре, од акустичне до електричне гитаре као што је Фендер Стратоцастер, велика арцхтоп гитара је постала позната као прототипни џез модел. Арцхтоп гитаре су акустичне гитаре с великом резонатором, заобљеним врхом, ф-рупама у стилу виолине, имају "плутајући мост" и магнетне или пиезоелектричне пикапове. Рани мајстори џез гитаре су Гибсон,Епипхоне, D'Ангелицо и Стромберг.

Најраније гитаре коришћене у џезу су акустичне, касније замијењене типичном електричном конфигурацијом двају хамбакинг пикапова. 1990тих постојао је тренд међу џез гитариста ка акустичним арцхтоп гитарама са пливајућим пикаповима. Арцхтоп гитаре могу бити масовно произведене: као што је Ибанез Артцоре серија, или ручни рад као што је Роберт Бенедетто.

Остале гитаре

Селмер-Маццаферри гитаре свирао је Дјанго Реинхардт.
Гитара са најлон зицама повезана са Латин џезом, на пример свирали су је гитаристи Цхарлие Бyрд и Лауриндо Алмеида.
Флат-топ Оватион гитаре је користио Јохн МцЛаугхлин , Ларрy Цорyелл и Ал Ди Меола.
Солид-бодy електричне гитаре користе се у Џез-роцку, на пример Билл Фриселл и Станлеy Јордан. Телецастер је корсито Ед Бицкерт и Тед Греене.
Синтисајзер гитаре авангардни џез, Аллсан Холдсwортх и Пат Метхенy.
Гитаре са седам жица је користио Георге ван Епс, Леннy Бреау, Буцкy Пиззарелли и Хоwард Алден.^[5]

Улога гитаре у џезу

Биг бенд ритам

У џез биг бандовима, популарним током 1930-их и 1940-их, гитаристи су сматрани саставним делом ритам секције (гитара, бубњеви и бас). Они су обично свирали акорде са изостављеним басовим тоном, свирали су само терцу и септиму акорда, док је ритмичка пратња била једноставна, обично су свирали сваку четвртину у такту.Фреддие Греен, гитариста у Цоунт Басие орекстру, био је истакнути представник овог стила.^[6]

Мали бенд

У малим бендовима џез гитара има више простора за импровизацију. Ако у бенду нема клавира, гитариста нема потребу за прилагођавањем, већ у овом случају одређује хармонијску пратњу у бенду. Може да користе све што му је потребно, различите акордске субституције, иневрзије акорда, да изоставља тонове. Главна улога му је да што боље ритмички и хармонски подржи солисту и да се што боље уклопи са остатком ритам секције. Када у бенду постоји клавир, гитара мозе да има само солистичку улогу, а може и по потреби да свира рифове или акорде са мало тонова, а да притом води рачуна да не смета клавирсти, већ да свирку улепша.^[6]

Пратња певача

Гитара може и веома често има улогу соло пратње певача. Ове даје још већу слободу гитаристи, јер он представља и одредјује и ритам и хармонску подлогу певачици. Ово је најзахтевнији начин свирке за гитаристе и најкреативнији. Гитара има велике хармонске могућности, тако да је могуће одсвирати и одпратити певачицу на разне начине.^[6]

Соло гитара

Гитара се може свирати и соло, где гитариста има главну улогу. Обично су то обраде мелодија џез стандарда, коришћење рехармонизације на разне начине , убацивањем мелодијских пасажа измедју акорада, као и смишљање уводних делова као и крајева песама. Овај начин свира на гитари посебно је популаризовао гитариста Јое Пасс.^[6]

Начин свирања

Ритам

Ритам у џезу је веома специфичан и за разлику од класине музике, овде се ради о ритму који свингује, није маршевски, већ вуче слушаоца на покрет. Обично су стандарди изводе у 3/4 и 4/4 ритму. Џез је триолска музика, тако да свака нота мора да има триолски филинг.^[7]

Хармонија

Џез хармонија може изгледати прилично једноставно али је у ствари прилично сложена. Џез се састоји од сталне тензије и разрешења акорда, па тако имамо константне брзе модулације у различите тоналитете, коришћењем другог и петог акорда у лествици, субдоминанте и доминанте тоналитета. Џез музичари се користе различитим субституцијама и акордским инверзијама да би оплеменили и дали одређенеи призвук сваком џез стандарду.^[7]

Мелодија

Мелодија је прилично једносавна, преузета из старих бродвејских песама или музике из филмова. Мелодија је основа хармоније, тако да се џез музицари увек воде мелодијом песме док импровизују.^[7]

Референце

Литература

Тхе Гуитар, ин: Јоацхим-Ернст Берендт Тхе Јазз Боок, Лаwренце Хилл & Цомпанy, Неw Yорк
Р., Кен (2012). ДОГ ЕАР Тритоне Субститутион фор Јазз Гуитар, Амазон Дигитал Сервицес, Инц., ДОГ ЕАР Тритоне Субститутион фор Јазз Гуитар. АСИН Б008ФРWНИW.

Спољашње везе

[automatski_generisano3-1] а ^б Хисторy оф Јазз Гуитар | Фром тхе Wоодсхед

[2] Тхе Арцхтоп Јазз Гуитар бy Фернандо Алонсо Јаен

[3] Тхе Јазз Гуитар Парт 1 - Томмy Халфертy Ессаy

[4] „Јазз Артицлес: Сецрет Стрингс: 10 Мост Ундерратед Гуитаристс ин тхе Хисторy оф Јазз — Јазз Артицлес”. Архивирано из оригинала 09. 05. 2015. г. Приступљено 09. 05. 2015.

[5] Популар Јазз Гуитарс Ас Цхосен Бy Yоу (Сурвеy Ресултс)

[automatski_generisano1-6] а ^б ^в ^г Тхе Сторy оф Јазз Гуитар

[automatski_generisano2-7] а ^б ^в Јазз Тхеорy

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]