Akustična gitara

Из Википедије, слободне енциклопедије
Akustična gitara

Akustična gitara je gitara koja proizvodi ton akustički - zvuk se prenosi sa žica na drvo koje rezonuje i tako stvara prepoznatljiv zvuk, muzički je žičani instrument. Pravi se od drveta, u većini slučajeva, i ima 6 ili, ređe, 12 žica. Zvuk nastaje tako što se žice trzaju trzalicom(češće) ili prstima(ređe).

Žice su, redom (od najtanje ili najdonje): E, H, G, D, A, E, dok je kod modela sa 12 žica, pop. dvanajstica, svaka od šest žica duplirana. Sastavljena je od tela, odnosno rezonantne kutije, i vrata. Ostali delovi su: kobilica, konjić, pragovi, čivije, grifplatna tj. fingerboard, kao i "konjić" na kobilici. Kobilica se nalazi na rezonatorskoj kutiji iza otvora gitare a konjić na vratu ispod čivija. Hvataljka tj. fretboard je tanka, uzdužna ploča gde su utisnuti pragovi i pritiskom na žicu svira, a može biti od drugačijeg drveta u odnosu na sam vrat gitare.

Dakle, glavni izvor zvuka su žice, koje se trzaju ili "sviraju" prstima i/ili trzalicom. Žice vibriraju na određenoj frekvenci i time stvaraju bogatu nisku harmonika na različitim tonskim visinma, što daje gitari raskošan ton. S toga boja tona zavisi od dužina žica, mase(drveta) gitare, i tenzije ("kontrapritisak" koje žice vrše na ceo instrument). Žice uzrokuju da gornja ploča tj. soundboard i celokupno telo gitare, rezonuju, na nekim određenim frekvencama, i tako po samoj prirodi stvari pojačavaju te neke harmonike više ili mnogo više u odnosu na druge. Time dobijamo tembar, iliti karakterističan, ekskluzivan, neponovljiv zvuk svake akustične gitare.

Akustična svojstva[уреди]

Za kvalitet i jačinu tona, pored svih ostalih delova razume se, najviše je zadužena gornja ploča. Sva energija koja se dobije sviranjem/trzanjem žica se prenosi na gornju ploču, tako da bez nje, zvuki bi bio jednostavno rečeno "nepokretan". Ona može da rezonuje, mnogo bolje i lakše nego same žice jer je veća i ravna te stoga je glavni odgovorni za volumen(jačinu) tona.

Pored toga, akustična gitara ima šuplje telo, i vazduh unutar tela vibrira na određenoj frekvenci ~110Hz (prazna peta žica, tj. A basovo) i time dodatno pojačava niske frekvence da se dobije poželjno basičniji zvuk. Niske frekvence, koje zavise od veličine tela gitare, koja se ponaša kao Helmholcov rezonator, se mogu pojačavati ili smanjivati u volumenu opet u zavisnosti od toga da li se vazduh unutar rezonantne kutije poklapa sa fazom žica koje vibriraju. Ako je "u fazi" onda se zvuk približno pojačava za oko 3dB, a u suprotno kad je "van faze" onda se za 3dB smanjuje. Vazduh na otvoru gitare, kao Helmholcov rezonator, vibrira, ili u fazi ili van faze sa ostatak vazduha unutar tela i u fazi ili van faze, sa žicama, sveukupno. Ovakva vrsta interakcije ili pojačava ili utišava zvuk na različitim frekvencama. Konačno, unutrašnji vazduh gitare se spreže, spaja, vezuje, meša sa spojašnjim vazduhom i takva vrsta interakcije je najbolja jer "vazduh izbacuje/gura vazduh"

Gitara ima nekoliko tih sprega/modova: žice - gornja ploča; gornja ploča - unutrašnji vazduh; i gornja ploča/unutrašnji vazduh - spoljašnji vazduh. Zadnja ploča takođe vibrira do određenog stepena vođena što vibracijom unutrašnjeg vazduha, što mehaničkim delovima ostatka gitare.