ДНК микрочип

С Википедије, слободне енциклопедије

ДНК микрочип (биочип) је колекција микроскопских ДНК сегмената причвршћених за чврсту површину. ДНК чипови се користе за мерање нивоа експресије великог броја гена симултано или за формирање генотипа вишеструких региона генома. Свако ДНК место садржи неколико пикомола (10−12 мола) специфичне ДНК секвенце, познате као пробе (или репортери или олигои). То могу да буду кратке секције гена или других ДНК елемената који се користе за хибридизацију кДНК или кРНК (такође се називају антисенс РНК) узорака (циљева) под строго контролисаним условима. Хибридизација пробе и циља се обично детектује и квантитативно одређује детекцијом флуорофором, сребром, или хемилуминесцентно обележених циљева за одређивање релативне заступљености секвенце нуклеинске киселине у циљу.

Историја[уреди | уреди извор]

Микрочип технологија је еволуирала из саудерн блотинга, где се фрагментисана ДНК везује за супстрат и затим се тестира познатом ДНК секвенцом.[1] Прва објављена употреба овог приступа је била анализа групе од 378 лизираних бактеријских колонија, свака од којих је садржала различиту секвенцу. Оне су тестиране у вишеструким репликатима за експресију гена у више нормалних и туморских ткива.[2] То је затим проширено анализом више од 4000 људских секвенци путем рачунаром вођеног скенирања и анализе слика за квантитативну анализу секвенци у људским туморима црева и нормалним ткивима[3]. Они су затим поређени са ткивима црева са различитим генетичким ризиком.[4] Употреба колекције дистинктних ДНК узорака у низу за профилисање експресије је такође описана 1987, и ДНК низови су коришћени за идентификацију гена чије изражавање је модулисано интерфероном.[5] Ти рани низови гена су прављени наношењем кДНК тачака на филтер папир. Употреба минијатурних микрочипова за профилисање експресије гена је први пут објављена 1995,[6] и комплетни еукариотски геном (Saccharomyces cerevisiae) на микрочипу је објављен 1997.[7]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Маскос, У; Соутхерн, ЕМ (11. 4. 1992). „Олигонуцлеотиде хyбридизатионс он гласс суппортс: а новел линкер фор олигонуцлеотиде сyнтхесис анд хyбридизатион пропертиес оф олигонуцлеотидес сyнтхесисед ин ситу”. Нуцлеиц Ацидс Рес. Маскос У, Соутхерн ЕМ. 20 (7): 1679—84. ПМЦ 312256Слободан приступ. ПМИД 1579459. дои:10.1093/нар/20.7.1679. 
  2. ^ Аугенлицхт ЛХ, Кобрин D (1982). „Цлонинг анд сцреенинг оф сеqуенцес еxпрессед ин а моусе цолон тумор”. Цанцер Ресеарцх. 42 (3): 1088—1093. ПМИД 7059971. 
  3. ^ Аугенлицхт; Wахрман, МЗ; Халсеy, Х; Андерсон, L; Таyлор, Ј; Липкин, M (1987). „Еxпрессион оф цлонед сеqуенцес ин биопсиес оф хуман цолониц тиссуе анд ин цолониц царцинома целлс индуцед то дифферентиате ин витро”. Цанцер Ресеарцх. 47 (22): 6017—6021. ПМИД 3664505. 
  4. ^ Аугенлицхт (1991). „Паттернс оф Гене Еxпрессион тхат Цхарацтеризе тхе Цолониц Муцоса ин Патиентс ат Генетиц Риск фор Цолониц Цанцер”. Процеедингс Натионал Ацадемy оф Сциенцес. УСА. 88 (8): 3286—3289. дои:10.1073/пнас.88.8.3286. 
  5. ^ Кулесх ДА, Цливе ДР, Зарленга ДС, Греене ЈЈ (1987). „Идентифицатион оф интерферон-модулатед пролифератион-релатед цДНА сеqуенцес”. Проц Натл Ацад Сци УСА. 84 (23): 8453—8457. ПМЦ 299562Слободан приступ. ПМИД 2446323. дои:10.1073/пнас.84.23.8453. 
  6. ^ Сцхена M, Схалон D, Давис РW, Броwн ПО (1995). „Qуантитативе мониторинг оф гене еxпрессион паттернс wитх а цомплементарy ДНА мицроарраy”. Сциенце. 270 (5235): 467—470. ПМИД 7569999. дои:10.1126/сциенце.270.5235.467. 
  7. ^ Ласхкари ДА, ДеРиси ЈЛ, МцЦускер ЈХ, Наматх АФ, Гентиле C, Хwанг СY, Броwн ПО, Давис РW (1997). „Yеаст мицроарраyс фор геноме wиде параллел генетиц анд гене еxпрессион аналyсис”. Проц Натл Ацад Сци УСА. 94 (24): 13057—13062. ПМЦ 24262Слободан приступ. ПМИД 9371799. дои:10.1073/пнас.94.24.13057. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]