Пређи на садржај

Деца поноћи

С Википедије, слободне енциклопедије

Деца поноћи је други по реду роман Салмана Рушдија, први пут објављен 1981. године. То је епско дело магијског реализма, и сматра се најбољим примером постколонијалне литературе у Индији.

Синопсис

[уреди | уреди извор]
УПОЗОРЕЊЕ:Следе детаљи заплета или комплетан опис радње!

Деца поноћи је алегоријски роман који говори о догађајима који су претходили независности Индије и, већим делом, догађајима непосредно после. Главни јунак романа, по имену Салем Синај, је телепата необичног носа, рођен тачно у тренутку када Индија стиче независност, у поноћ 15. августа 1947. године. Роман је подељен у три књиге, од којих прва говори о Салемовој породици пре његовог рођења, друга прати Салемово детињство, а трећа прати Салема као одраслог човека, све до смрти.

Салем открива да су сва деца рођена у Индији између поноћи и 1 ујутро 15. августа 1947. године рођена са натприродним моћима. Он користи свој телепатски дар да окупи сву Децу поноћи на конвенцију у својој глави. Друштво Деце Поноћи, како он назива ову конвенцију, на више начина одсликава културолошке, лингвистичке, социјалне, религијске и политичке различитости у многољудној Индији у тренутку осамостаљивања. Салем покушава да окупи сву географски удаљену децу на једно место и у исто време да открије значење њихових моћи. Двоје деце које осим Салема имају најзначајније улоге у роману су Шива, Салемов немезис (биолошко дете Салемових родитеља замењено са Салемом у породилишту), и Парвати-Вештица.

Друштво Деце Поноћи се распада када Салем остане без свог дара телепатије, међутим тада он открива преосетљивост свог чула мириса, којим је у стању да нањуши чак и емоције. Већина његове породице гине у разним ратовима који се одвијају на индијском потконтиненту средином 20. века. Несрећним случајем Салем губи памћење, да би му се оно вратило након квази-митолошког путовања у прашуму Сундарбани, након чега се среће са својим друговима из детињства.

Салем касније постаје умешан у политичке игре око Индире Ганди и политике контроле ширења популације у Индији стерилизацијом најнижих слојева становништва. Салема држе као политичког затвореника; у овом делу романа Рушди отворено критикује политику Индире Ганди, чији апсолутизам сматра личном жељом за моћи која се граничи са уздизањем на ниво божанства. Стерилизација означава и крај Деце поноћи, и Салему не преостаје ништа друго осим да сакупи остатке својих сећања у мемоаре које пише за свог сина, који је такође на натприродан начин повезан са историјом своје државе.

Главни ликови

[уреди | уреди извор]

Деца поноћи је изузетно обиман роман и пун је ликова, како оних безимених тако и оних који су представљени поименце. Овде су дати само ликови који су најзначајнији за радњу или се највише помињу, и то редоследом како се хронолошки појављују у роману.

  • Падма је Салемова љубавница која игра улогу слушаоца Салемове приче која чини структуру романа.
  • Адам Азиз је лекар едукован на Западу, отац Амине Синај и деда Салема Синаја.
  • Насема Гани је кћи богатог земљопоседника Ганија, први пацијент доктора Азиза, касније његова супруга и мајка Амине Синај.
  • Амина Синај (рођена као Мумтаза Азиз) је средња кћи Адама Азиза и Насеме Гани, мајка Салема Синаја.
  • Ахмед Синај је Аминин супруг и Салемов отац, чији сан је да преуреди Кур'ан у хронолошку целину.
  • Вилијам Метволд је Енглез од кога Синајеви купују кућу у Бомбају. Метволд заводи Ваниту, супругу Малог Вилија Винкија и мајку Шиве, и она остаје трудна; тако је Метволд заправо Салемов биолошки отац.
  • Мали Вили Винки је локални забављач, Шивин отац.
  • Ванита је супруга Малог Вилија Винкија, заправо Салемова биолошка мајка, која умире на порођају.
  • Марија Переира је бабица која у тренутку лудила мења места Салему и Шиви у породилишту. Касније постаје Салемова дадиља, у покушају да се искупи за свој поступак и умири савест.
  • Шива је дечак рођен у истом тренутку када и Салем. Он је биолошко дете Ахмеда и Амине Синај, замењен на рођењу са Салемом. Он има натприродне способности борбе и тако постаје ратни херој и мајор индијске војске. Шива је такође биолошки отац Салемовог сина Адама Синаја.
  • Џамила Синај (такође звана и Риђокоса Мајмунчица и Џамила Певаљка) је Салемова млађа сестра, која постаје најпознатија певачица у западном Пакистану.
  • Парвати-Вештица је једно од Деце поноћи, која касније постаје Салемова пријатељица а затим и супруга. Она је мајка Салемовог сина Адама Синаја, чији биолошки отац је Шива. Убијена у полицијској рацији сиротињских квартова Бомбаја.
  • Адам Синај је Салемов син, натприродног слуха и снаге воље, који међутим одбија да говори. Адам је део другог таласа Деце поноћи.

Роман Деца поноћи освојио је престижну Букерову награду, као и Меморијалну награду "Џејмс Блек Тејт", обе 1981. године. Такође је добио награду Најбоље од Букера за најбољи роман који је икада освојио Букерову награду, и то два пута: 1993. и 2008. године, на 15. и 40. годишњицу Букерове награде. Деца поноћи је једини роман неког индијског писца који је ушао на листу 100 најбољих романа на енглеском језику британског листа Тајмс.

Контроверзе

[уреди | уреди извор]

Године 1984, Индира Ганди је британском суду поднела тужбу против књиге, тврдећи да је увређена једном једином реченицом у којој је син Санџај Ганди оптужује да је својом непажњом довела до смрти његовог оца. Гандијева и Рушди су се нагодили ван суда тако што је Рушди пристао да се спорна реченица избаци из будућих издања романа.

Позоришне и ТВ адаптације

[уреди | уреди извор]

Адаптацију романа је у позоришту извело Краљевско Шекспирово Друштво, 2003. године.

У припреми је филмска адаптација, коју ће режирати индијска редитељка Дипа Мехта, а сценарио су током 2009. године почели да пишу Мехта и Рушди. Рушди ће се у овом филму појавити у малој улози, као видовњак Рамрам Сет.