Деца поноћи

Деца поноћи је други по реду роман Салмана Рушдија, први пут објављен 1981. године. То је епско дело магијског реализма, и сматра се најбољим примером постколонијалне литературе у Индији.

Синопсис

Деца поноћи је алегоријски роман који говори о догађајима који су претходили независности Индије и, већим делом, догађајима непосредно после. Главни јунак романа, по имену Салем Синај, је телепата необичног носа, рођен тачно у тренутку када Индија стиче независност, у поноћ 15. августа 1947. године. Роман је подељен у три књиге, од којих прва говори о Салемовој породици пре његовог рођења, друга прати Салемово детињство, а трећа прати Салема као одраслог човека, све до смрти.

Салем открива да су сва деца рођена у Индији између поноћи и 1 ујутро 15. августа 1947. године рођена са натприродним моћима. Он користи свој телепатски дар да окупи сву Децу поноћи на конвенцију у својој глави. Друштво Деце Поноћи, како он назива ову конвенцију, на више начина одсликава културолошке, лингвистичке, социјалне, религијске и политичке различитости у многољудној Индији у тренутку осамостаљивања. Салем покушава да окупи сву географски удаљену децу на једно место и у исто време да открије значење њихових моћи. Двоје деце које осим Салема имају најзначајније улоге у роману су Шива, Салемов немезис (биолошко дете Салемових родитеља замењено са Салемом у породилишту), и Парвати-Вештица.

Друштво Деце Поноћи се распада када Салем остане без свог дара телепатије, међутим тада он открива преосетљивост свог чула мириса, којим је у стању да нањуши чак и емоције. Већина његове породице гине у разним ратовима који се одвијају на индијском потконтиненту средином 20. века. Несрећним случајем Салем губи памћење, да би му се оно вратило након квази-митолошког путовања у прашуму Сундарбани, након чега се среће са својим друговима из детињства.

Салем касније постаје умешан у политичке игре око Индире Ганди и политике контроле ширења популације у Индији стерилизацијом најнижих слојева становништва. Салема држе као политичког затвореника; у овом делу романа Рушди отворено критикује политику Индире Ганди, чији апсолутизам сматра личном жељом за моћи која се граничи са уздизањем на ниво божанства. Стерилизација означава и крај Деце поноћи, и Салему не преостаје ништа друго осим да сакупи остатке својих сећања у мемоаре које пише за свог сина, који је такође на натприродан начин повезан са историјом своје државе.

Главни ликови

Деца поноћи је изузетно обиман роман и пун је ликова, како оних безимених тако и оних који су представљени поименце. Овде су дати само ликови који су најзначајнији за радњу или се највише помињу, и то редоследом како се хронолошки појављују у роману.

• Падма је Салемова љубавница која игра улогу слушаоца Салемове приче која чини структуру романа.

• Адам Азиз је лекар едукован на Западу, отац Амине Синај и деда Салема Синаја.

• Насема Гани је кћи богатог земљопоседника Ганија, први пацијент доктора Азиза, касније његова супруга и мајка Амине Синај.

• Амина Синај (рођена као Мумтаза Азиз) је средња кћи Адама Азиза и Насеме Гани, мајка Салема Синаја.

• Ахмед Синај је Аминин супруг и Салемов отац, чији сан је да преуреди Кур'ан у хронолошку целину.

• Вилијам Метволд је Енглез од кога Синајеви купују кућу у Бомбају. Метволд заводи Ваниту, супругу Малог Вилија Винкија и мајку Шиве, и она остаје трудна; тако је Метволд заправо Салемов биолошки отац.

• Мали Вили Винки је локални забављач, Шивин отац.

• Ванита је супруга Малог Вилија Винкија, заправо Салемова биолошка мајка, која умире на порођају.

• Марија Переира је бабица која у тренутку лудила мења места Салему и Шиви у породилишту. Касније постаје Салемова дадиља, у покушају да се искупи за свој поступак и умири савест.

• Шива је дечак рођен у истом тренутку када и Салем. Он је биолошко дете Ахмеда и Амине Синај, замењен на рођењу са Салемом. Он има натприродне способности борбе и тако постаје ратни херој и мајор индијске војске. Шива је такође биолошки отац Салемовог сина Адама Синаја.

• Џамила Синај (такође звана и Риђокоса Мајмунчица и Џамила Певаљка) је Салемова млађа сестра, која постаје најпознатија певачица у западном Пакистану.

• Парвати-Вештица је једно од Деце поноћи, која касније постаје Салемова пријатељица а затим и супруга. Она је мајка Салемовог сина Адама Синаја, чији биолошки отац је Шива. Убијена у полицијској рацији сиротињских квартова Бомбаја.

• Адам Синај је Салемов син, натприродног слуха и снаге воље, који међутим одбија да говори. Адам је део другог таласа Деце поноћи.

Награде

Роман Деца поноћи освојио је престижну Букерову награду, као и Меморијалну награду "Џејмс Блек Тејт", обе 1981. године. Такође је добио награду Најбоље од Букера за најбољи роман који је икада освојио Букерову награду, и то два пута: 1993. и 2008. године, на 15. и 40. годишњицу Букерове награде. Деца поноћи је једини роман неког индијског писца који је ушао на листу 100 најбољих романа на енглеском језику британског листа Тајмс.

Контроверзе

Године 1984, Индира Ганди је британском суду поднела тужбу против књиге, тврдећи да је увређена једном једином реченицом у којој је син Санџај Ганди оптужује да је својом непажњом довела до смрти његовог оца. Гандијева и Рушди су се нагодили ван суда тако што је Рушди пристао да се спорна реченица избаци из будућих издања романа.

Позоришне и ТВ адаптације

Адаптацију романа је у позоришту извело Краљевско Шекспирово Друштво, 2003. године.

У припреми је филмска адаптација, коју ће режирати индијска редитељка Дипа Мехта, а сценарио су током 2009. године почели да пишу Мехта и Рушди. Рушди ће се у овом филму појавити у малој улози, као видовњак Рамрам Сет.