Дирекционалност (молекуларна биологија)
Дирекционалност у молекуларној биологији и биохемији је хемијска оријентације једноланчане нуклеинске киселине. Хемијска конвенција именовања атома угљеника у нуклеотидном шећерном прстену нумерички даје 5′-крај и 3′-крај.[1][2] Релативне позиције структура дуж ланца нуклеинске киселине, укључујући гене и разна места везивања протеина, је обично наводе као испред (ка 5′-крају) или иза (ка 3′-крају).
Конвенција именовања је важна зато што се нуклеинске киселине могу синтетисати ин виво једино у 5′-ка-3′ смеру. Полимеразе које се користе за формирање нових ланаца морају да додају нове нуклеотиде на 3′-хидроксилну (-OH) групу формирајући фосфодиестарску везу. По конвенцији, једноланчане ДНК и РНК секвенце се пишу у 5′-ка-3′ смеру.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Бруце Албертс; Алеxандер Јохнсон; Јулиан Леwис; Мартин Рафф; Кеитх Робертс; Петер Wалтер (2002). Молецулар Биологy оф тхе Целл. Неw Yорк: Гарлард Сциенце. ISBN 0815332181.
- ^ Harvey Lodish, Arnold Berk, Paul Matsudaira and Chris A. Kaiser (2004). Molecular Cell Biology (5th изд.). New York: W.H. Freeman and Company. ISBN 978-0-7167-4366-8.