Донор електрона

Донор електрона је хемијски ентитет који донира електроне другим једињењима. Он је редукујући агенс који се донирањем електрона оксидује.

Типични редукујући агенси подлежу перманентним хемијским променама путем ковалентне или јонске хемије. Резултат је комплетни и неповратни трансфер једног или више електрона. У многим хемијским ситуацијама, међутим, могућ је фракциони трансфер електронског наелектрисања на акцептор електрона. Другим речима електрон се не преноси потпуно него долази до електронске резонанције између донора и акцептора. То доводи до формирања комплекса пренос наелектрисања у коме компоненте углавном задржавају свој хемијски идентитет.

Способност донирања електрона донорског молекула се мери његовим јонизационим потенцијалом, који је енергија потребна за уклањање електрона са највише окупиране молекулске орбитале.

Свеукупни енергетски баланс (ΔЕ), и.е., стечена или изгубљена енергија, током електронског трансфера са донора на акцептор је одређена разликом између акцепторског електронског афинитета (А) и јонизационог потенцијала (I):

${\Delta }E=A-I\,$

У хемији, класа електронских донора која донира пар електрона којим се формира ковалентна веза са електрон акцепторским молекулом, је позната као Луисова база. Овај феномен је основа хемије Луисових киселина и база. Покретачка снага понашања електронских донатора и акцептора је заснована на концепту електропозитивности (за доноре) и електронегативности (за акцепторе) атомских или молекулских ентитета.

Литература

• Јенсен, W.Б. (1980). Тхе Леwис ацид-басе цонцептс : ан овервиеw. Неw Yорк: Wилеy. ИСБН 978-0-471-03902-0. 

Спољашње везе

• Електронски донор Архивирано на сајту Wayback Machine (23. септембар 2006)