Пређи на садржај

Драган Илић Ди Вого

С Википедије, слободне енциклопедије
Драган Илић Ди Вого
Лични подаци
Датум рођења(1962-09-07)7. септембар 1962.(61 год.)
Место рођењаБеоград, ФНР Југославија
Уметнички рад
Пољесликарство
Правацреализам, фантастика и надреализам[1]

Драган Илић Ди Вого (Београд, 1962) српски је сликар хиперреализма, магичног реализма, фантастике и надреализма.[2]

Представник је магичног реализма, фантастике и надреализма који је заступљен у антологији магичног реализма која се појавила под називом „Дреамсцапе” и која има прецизан поднаслов „Тхе бест оф имагинарy реалисм”.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 7. септембра 1962. године у Београду.[3] Професионално се бави сликарством од 1990. године, а 2001. године стиче звање самосталног уметника.[4]

Члан је удружења Арт оф Имагинатион и ликовне групе ЛИБЕЛУЛЛЕ.[5]

Српски ликовни критичар Ђорђе Кадијевић између осталог о Ди Вогу каже следеће:

“Ди Вогова сликарска имагинација натопљена је флуидом поетске осећајности. Овај сликар дурбински оштрог опажања ствари не тежи јаким, шокантним ефектима, карактеристичним за стил сликарства надреалиста. Ди Вогова фантастика прожета је атмосфером лирског доживљаја. Слика могућег у Ди Вога сугерише стање неконфликтне коинциденције и апатичне симултаности догађања, без трага спољне деструкције, без апокалиптичног предосећања. Поетско фантастични карактер Ди Вогове слике указују на свој начин да појава ове врсте фигурације у београдском сликарском кругу није настала без корена. У дубљем позађу те појаве стоји сликарство београдске Медиале, а њен ближи ослонац чини нова фигурација из седамдесетих.

Веселин Мишнић:

Ди Вого је себи поставио задатак да је од изузетне важности нужно изразити садржину подсвести, афективне и емотивне односе човека и материје са нама познатим светом. Наиме, здружујући психоаналитицки и материјалистички метод, гледајуци на стварност поетски, оно сто овај уметник сагледава стапа се у суму симбола који су у ствари сублимација зеље, либида, мозда и страха, пред енигмом која подразумева интегритет предмета, али и наслуцује последице. Ди Вога РЕАЛНО висе занима као константа духа, живота и уметности, а не као одредница препознавања и усмеравања.

Зоран Настић:

Ди Вогово лично, ликовно кодирање еротског и метафизичког садржаја тежи стварању специфицне амблематике призора где се вербално претвара у фотографску реалност, као надградња фотографског фактографског предлоска. На сликама приказује такве аспекте реалности који балансирају измедју привида и могуцег, где парадокси неких ситуација и медјуодноса ликовних елемената дају драматичан или чак сценографски карактер призора са новом метафизицком психологијом слике. Ди Вого ствара слику која постаје кристал једног префињеног сензибилитета за паралелну реалност, парадокса и новог значења.

Дејан Ђорић:

Ди Вогова лична и стваралачка величина, али и драма, јесте у томе боготражитељски верује у идеалну лепоту.

Самосталне изложбе[уреди | уреди извор]

  • 1991. – „Ларy Арт Галерие”, Беч
  • 1996. – Галерија „73”, Београд
  • 1999. – Галерија „СКЦ”, Београд
  • 2003. – Галерија „Хелена”, Београд
  • 2003. – Галерија „Дар-Мар”, Београд
  • 2005. – Галерија Културног центра Раковица
  • 2005. – Галерија савремене уметности Народног музеја, Смедеревска Паланка
  • 2005. – „Цонqуест оф Хаппинесс”, Галерија Прогрес, Београд
  • 2006. – Галерија „Хелена”, Београд
  • 2006. – Галерија „На булевару”, Београд
  • 2008. – Галерија „Хелена”, Београд
  • 2010. – Галерија „Хелена”, Београд
  • 2011. – Галерија „Хелена”, Београд
  • 2012. — Галерија СКЦ Нови Београд, Београд
  • 2012. — Културни центар, Младеновац
  • 2013. — Галерија „73”, Београд

Важније изложбе[уреди | уреди извор]

  • 2007. – Animals in Imaginary Realism, Gallery „Princess of Kiev”, Ница, Француска
  • 2009. – Sacred Art Exhibition, „Lofthouse Gallery“, Весобрун, Немачка
  • 2009. – Dante’s Divine Comedy, Sæby, Данска
  • 2009. – Dante’s Divine Comedy, Фихтах, Немачка
  • 2010. – IPAX 2010 Dalis Erben+Freunde, Фихтах, Немачка
  • 2012. – THE HEIRS OF DALI, Phantasten Museum, Беч, Аустрија
  • 2014. – International Contemporary Art, Art Revolution Taipei, Тајпеј, Тајван
  • 2014. – Comparaisons Art exibition, Grand Palais, Париз, Француска
  • 2015. – Comparaisons Art exibition, Grand Palais, Париз, Француска
  • 2017. – Comparaisons Art exibition, Grand Palais, Pariz, Француска

Књиге[уреди | уреди извор]

  • У Атељеу – Весна Мајхер, Весна Мајхер, 2001.
  • Галерија Хелена 1, Галерија Хелена, 2008.
  • Галерија Хелена 2, Галерија Хелена
  • 33 x Како постати сликар – Бранислав Ковач, Добра књига, 2014.
  • Дреамсцапе 1 – Тхе Бест оф тхе Имагинарy реалисм, СалБру пиблисх, 2006.
  • Дреамсцапе 2 – Тхе Бест оф тхе Имагинарy реалисм, СалБру пиблисх, 2007.
  • БИРО Цоллецтион – Цонтемпорарy фигуративе паинтингс, Бирограф цомп. 2008.
  • Стварност уметности – Дејан Ђорић, Беокњига и Барти, 2008.
  • Имагинаире 1 – Магиц Реалисм 2008—2009, Фантасмус-Арт, 2008.
  • Имагинаире 2 – Магиц Реалисм 2008—2009, Фантасмус-Арт, 2009.
  • Данте - Тхе Дивине Цомедy, - Фантасмус-Арт, 2009.
  • иПАX 2010 – Далис Ербен + Фреунде ДАЛИС ЕРБЕН им Пхантастен Мусеум Wиен, Стадт Виецхтацх, 2010.
  • Далис Ербен, Петер Проксцх, 2012.
  • Арт Револутион Таипеи, Арт Револутион Таипеи, 2014.
  • Цомпараисонс 2014, Сепец, 2014.
  • Цомпараисонс 2015, Сепец, 2015.
  • Мастерс оф цонтемпорарy арт, Арт Галаxие 2015.
  • Цомпараисонс 2017, Сепец, 2017.
  • Либеллуле - Дивинитиес халф-хуман халф-беаст, Либеллуле Арт Интернатионал, 2018.

Награде и признања[уреди | уреди извор]

  • Награда „Димитрије Митриновић”, 2013. за изузетан допринос српској култури и очувању лепих уметности, додељује „Арс Лонга” - фонд за очување лепих уметности

Галерија[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Паинтингс бy Драган Илиц Ди Вого”. Тхе Галлерист. Приступљено 28. 12. 2020. (језик: енглески)
  2. ^ „Драган Илић Ди Вого”. Пигмалион. Архивирано из оригинала 27. 11. 2020. г. Приступљено 28. 12. 2020. 
  3. ^ „Драган Илиц Ди Вого”. Арт Галаxие. Приступљено 16. 12. 2020. (језик: енглески)
  4. ^ „Драган Илиц Ди Вого, 1962.”. Неw медиатор. Архивирано из оригинала 06. 08. 2020. г. Приступљено 28. 12. 2020. 
  5. ^ „Драган Илиц DI ВОГО”. Либелулле. Приступљено 28. 12. 2020. (језик: енглески)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]