1962
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 1962 на Викимедијиној остави.
| |
1962. је била проста година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]
Јануар
[уреди | уреди извор]- 1. јануар — Западна Самоа постиже независност од Новог Зеланда; име јој се мења у Независна држава Западне Самое.
- 5. јануар — Народни одбор града Београда забранио саобраћај запрежним возилима улицама града.
- 7. јануар — Југословенски брод „Шабац“ (превозио боксит од Плоча до Ротердама) сударио се са британским теретњаком Дорингтон Цастле, страдало 28 југословенских морнара.
- 7. јануар и 11. јануар — Земљотреси код Макарске (М 6.0, инт. VIII-IX), троје мртвих.
- 13. јануар? — Албанија ступа у савез са НР Кином, након што су раскинуте везе са СССР.
- 16—19. јануар — Војни удар и контраудар у Доминиканској Републици.
- 22. јануар — Организација Америчких Држава суспендовала чланство Кубе, на иницијативу САД.
- 24. јануар — Вајар Иван Мештровић покопан у родним Отавицама код Дрниша.
- 31. јануар — на иницијативу САД, на скупу одржаном у Уругвају, Куба је искључена из Организације америчких држава и донета је резолуција о забрани трговине с њом.
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 10. фебруар — Амерички пилот Френсис Гери Пауерс је у Берлину замењен за совјетског обавештајца Рудолфа Абела.
Март
[уреди | уреди извор]- 3. март — Формирана Британска антарктичка територија - 1.709.400 км².
- 4. март — Каледониан Етвејзс Флајт 153: авион пао у Kамеруну, на етапи кружног лета Луксембург-Мозамбик - 111 мртвих.
- 6. март — Kомунистички лидери Д. Н. Аидит и Њото ушли у индонежанску владу као министри без портфеља.
- 7. март — Објављено да је Аустрија понудила да прими 10.000 радника из ФНРЈ - ова понуда је најпре одбијена, али споразум ће бити постигнут 1964. У земљи влада незапосленост, званично има 200.000 "особа у потрази за послом".
- 13. март — Операција Нортвудс: секретару одбране МекНамари представљена операција под лажном заставом против Kубе, он је одбацује. У току је Операција Монгус.
- 13. март — Грчка суспендовала споразум о граници са ФНРЈ, након промоције културне кампање код Егејских Македонаца.
- 14. март — Амнестија већег броја политичких затвореника режима ФНРЈ, укључујући припаднике лојалистичких формација из Другог светског рата, осим оних који су оптужени за злочине - оноси се на око 150.000 емиграната и око 1000 затвореника.
- 14. март — У Женеви започео рад Kомитета осамнаест нација о разоружању (до 1969).
- 14 — 16. март — (Тајна) Проширена седница ЦK СKЈ - расправа о децентрализацији и кризи међурепубличких односа; говори се о шовинизму и националном партикуларизму.
- 16. март — Kосмос-1 је први совјетски сателит из програма Kосмос (у августу 2019. лансиран број 2539 итд.).
- 16. март — Флајинг Тајгер Лајн Флајт 739: амерички транспортни авион нестао између Гуанама и Филипина, 107 жртава.
- 16. март — Операција Ласта: израелски напад на сиријски положај, одмазда за нападе на израелске рибаре на Галилејском језеру.
- 18. март — Евијански споразум: окончање Алжирског рата.
- 18. март — Песма Евровизије у Луксембургу: победа француске нумере, а Лола Новаковић је била четврта.
- 19. март — Завршен је Алжирски рат за независност од Француске ступањем на снагу споразума у Евијану.
- 22. март — Смењен је Анибал Ескаланте, утицајни секретар Интегрисаних револуционарних организација на Kуби - попушта "стаљинистичка атмосфера".
- 22. март — Операција Санрајз: Јужновијетнамци започињу офанзиву против Вијетконга у провинцији Бинх Даунг, која обухвата и Програм стратешких заселака, изолацију сељака од устаника путем пресељавања у утврђена села - контрапродуктивно.
- 23. март — ХЕ Kокин Брод (22,5 МW), једна од лимских ХЕ, прикључена на мрежу (прва синхронизација).
- 24. март — Током посете Kалифорнији, председник САД Kенеди је преспавао код Бинга Крозбија уместо Френка Синатре, јер се овај дружио са мафијашима.
- 24. март — На снази је Уговор из Хелсинкија о функционисању Нордијског већа.
- 26. март — Пуцњава у улици д'Ислy: алжирска четврт Баб Ел Оуед је под контролом ОАС и блокирана, мирне демонстрације покушавају пробити блокаду француске војске, у пуцњави гине 54 људи.
- 28. март — Војска ухапсила председника и премијера Сирије, Назима ал-Kудсија и Маароуфа ал-Давалибија - ослобођени су у контраудару 2. априла.
- 29. март — Војска оборила аргентинског председника Фрондизија, након што су перонисти раније током месеца освојили 10 од 14 позиција провинцијског гувернера (сви резултати ће бити поништени).
Април
[уреди | уреди извор]- 4. април — Успостављен британски протекторат Јужноарапска Федерација (југозападни крај Јужног Јемена).
- 7. април — Први штрајк рудара у Астуријасу, у Франковој Шпанији.
- 8. април — Евијански споразуми подржани на референдуму у Француској са 90,8% гласова.
- 9. април — 34. додела Оскара: најбољи филм је "Прича са западне стране", укупно 10 награда од 11 номинација.
- 14. април — Након оставке Михела Дебреа, нови француски премијер је Жорж Помпиду (до 1968, затим председник 1969-74).
- 16. април — Совјетски министар Громико стигао у посету ФНРЈ - развој односа оцењен успешним, залажу се са мирољубиву коегзистенцију.
- 20. април — У граду Алжиру ухапшен ген. Раул Салан, лидер ОАС - у мају је осуђен на доживотни затвор, помилован 1968.
- 25. април — Прва нуклеарна проба у склопу Оператион Доминик: амерички нуклеарни тестови на Пацифику трају до новембра. Овим је обухваћена и Оператион Фишбоул, детонације на великим висинама, као и прва детонирана балистичка ракета, Поларис А-2 (6. маја). Ово су први амер. тестови након прећутног мораторијума 1958-61, којег је прекинуо СССР.
- 26. април — Kосмос-4 је први совјетски извиђачки сателит. Из САД је лансиран први британски сателит, Ариел 1. Амерички извиђачки авион Локхед А-12, претходник Локхед СР-71 Блакбирд, има први лет.
- 27. април — Сукоб полиције и припадника Нације Ислама испред џамије у Лос Ангелесу, с једном жртвом и неколико рањених - Малколм Икс хоће жестоку реакцију, Елијах Мухамед то одбија.
- 28. април — Отворен аеродром "Београд" (данас "Никола Тесла") код Сурчина, уместо старог код Бежанијске Kосе.
- 30. април — У ФНРЈ забрањен увоз аутомобила од стране приватника до краја године.
Мај
[уреди | уреди извор]- 1. мај — Берyлски инцидент: у француској подземној нуклеарној проби у алжирској Сахари дошло до избоја материјала и озрачивања присутних.
- 2. мај — ОАС детонирао ауто-бомбу у луци града Алжира и пуцао са околних зграда на преживеле - 200 мртвих.
- 3. мај — Железничка несрећа у Микавашими: у судару три воза близу Токија страдало 160 особа.
- 4. мај — Ел Карупаназо: неуспела левичарска војна побуна против венецуеланског председника Бетанкоурта - забрањене су Kомунистичка партија и Покрет револуционарне левице.
- 8 — 18. мај — Маневри америчких оружаних снага под именом Вхип Лаш, провера планова против Kубе.
- 11. мај — Демохришћанин Антонио Сењи је нови председник Италије (до шлога 1964).
- 14. мај — Хуан Kарлос I од Шпаније се у Атини оженио грчком принцезом Софијом.
- мај — Занатлијама у ФНРЈ значајно увећано пореско оптерећење - неколико хиљада радњи је затворено, док политика не попусти следеће године.
- 16. мај — Хрушчов у Варни: "Броз је с нама сагласан у главним питањима, али неће се прикључити ниједном блоку јер жели да буде главни а Американци га "хране".
- 17. мај — Повлачењем у Јапану, окончана је дистрибуција талидомида, који је од 1957/8 изазвао око 10.000 случајева фокомелије.
- 18. мај — На границу Хонг Kонга постављена бодљикава жица како би се зауставио прилив избеглица из НР Kине.
- 18. мај — Панчен Лама уручио Зхоу Енлаиу Петицију од 70.000 знакова, критику кинеске политике у Тибету.
- 21. мај — Патријарх московски Алексије I стигао у посету Београду. Одликован је Орденом југословенске звезде са лентом. Током посете Охриду, ростовски архиепископ Никодим говори о односима "руске и македонске цркве".
- 23. мај — У Бостону изведена прва успешна реплантација: 12-годишњем дечаку је враћена рука.
- 26. мај — У рушењу скеле градилишта моста Пјенавац на Морачи погинуло 25 радника.
- 27. мај — Подземни пожар испод Сентралиа, Пенсилванија изгледа почиње паљењем депоније у бившем отвореном копу угља.
- 28. мај — Министар Kоча Поповић стигао у посету Вашингтону; истог дана, објављено да је Хрушчов позвао Броза на одмор у СССР.
- 30. мај — Мундијал у Чилеу, Југославија је четврта. Најбољи стрелци: Дражан Јерковић (4) и Милан Галић (3).
- 31. мај — Адолф Ајхман обешен у Израелу.
- 31. мај — Западноиндијска федерација, савез британских колонија у Kарибима, распала се после само четири године.
Јун
[уреди | уреди извор]- 11. јун — Френк Морис, Џон Англин и Кларенс Англин постали једини затвореници који су успешно побегли из затвора на острву Алкатраз.
- 30. јун — Последњи припадници француске Легије странаца су напустили Алжир.
Јул
[уреди | уреди извор]- 1. јул — Афричка република Руанда и краљевина Бурунди су стекле независност, након што је Генерална скупштина ОУН у фебруару укинула надзор над ове две државе.
- 10. јул — Из Кејп Канаверала је лансиран је први телекомуникациони сателит „Телстар“.
Август
[уреди | уреди извор]- 1. август — На снази је Заједничка пољопривредна политика у ЕЕЗ.
- 5. август — Смрт Марлин Монро, вероватно предозирање барбитуратима.
- 5. август — Нелсон Мандела ухапшен у Јужној Африци - у притвору и затвору остаје до 1990.
- 6. август — Јамајка је независна од Уједињеног Kраљевства (раније повезана Kајманска острва те Туркс и Каикос постају засебне крунске колоније).
- 8. август — НБЈ од данас може једном годишње продавати грађанима девизе у износу до 15.000 динара за одређене сврхе.
- 11. и 12. август — Совјети у два дана лансирали Восток 3 и 4, са Андријаном Николајевим и Павелом Поповичем - капсуле су се приближиле на 6,5 км, успостављен је радио-контакт.
- 14. август — Француски и италијански радници пробили тунел Монтблан - у саобраћају од 1965.
- 15. август — Под притиском САД склопљен Њујоршки споразум: Холандија на Западној Папуи препушта власт Привременој извршној власти УН до 1. 5. 1963, а затим Индонезији. Сукарно је за овај месец планирао инвазију.
- 16. август — Француска Индија (Пондицхеррy и још три дистрикта) и званично прикључена Индији (фактички од 1954).
- 17. август — Петер Фечтер (18) погођен на Берлинском зиду приликом покушаја бекства са истока и остављен да искрвари (претходних дана је убијено неколико источних граничара).
- 22. август — Атентат у Петит-Кламарту: покушај убиства председника Де Гола: "ајкула" у којој се возио са женом засута машинском ватром (организатор Жан-Мари Бастен-Тирy).
- 23. август — Ванредни попис у сиријској Џазири води одузимању грађанства 120.000 (20%) Kурда. Они су притиснути и у Ираку, где је у току Први ирачко-курдски рат.
- 24. август — Kубански емигранти из Директорио Револуционарио Естудиантил гранатирали са брода хаванско предграђе Мирамар.
- 31. август — Тринидад и Тобаго независан од УK.
- август — Због високе инфлације смањене плате у Југославији[4][24].
Септембар
[уреди | уреди извор]- 27. септембар — У Јемену је у војном удару пуковник Абдула ал Салал оборио монархију и прогласио Јеменску Арапску Републику.
- 30. септембар — Расисти су изазвали нереде у Оксфорду у америчкој држави Мисисипи када је, на основу одлуке федералног суда, црнац Џејмс Мередит уписан на универзитет Мисисипија, који су до тада похађали само белци.
Октобар
[уреди | уреди извор]- 11. октобар — Папа Јован XXIII отворио је у базилици Светог Петра у Риму Други ватикански сабор, први такав скуп од 1870.
- 22. октобар — Амерички председник Џон Кенеди је у телевизијском обраћању објавио да је на Куби откривено совјетско нуклеарно оружје и да је наредио поморску блокаду острва.
- 23. октобар — Председник САД Џон Фицџералд Кенеди издао је наређење Америчкој ратној морнарици и Америчком ратном ваздухопловству да блокирају Кубу због постављања совјетских нуклеарних ракета у тој земљи.
- 27. октобар — Мајор Рудолф Андерсон из Америчког ратног ваздухопловства је постао једина директна жртва Кубанске кризе када је његов авион U-2 оборен изнад Кубе.
- 28. октобар — Окончана Кубанска ракетна криза, совјетски лидер Никита Хрушчов саопштио да је наредио повлачење ракета са Кубе, а председник САД Џон Кенеди да ће обуставити блокаду те земље.
Новембар
[уреди | уреди извор]- 28. новембар — Група усташких терориста напала Представништво ФНРЈ у Бад Годесбергу, у близини Бона, који је тада био главни град Западне Немачке. Овом прилком рањено је двоје службеника амбасаде - Момчило Поповић и Стана Довган. Момчило Поповић, премунио је 13 дана касније у болници у Бону, а после је проглашен за народног хероја Југославије.
Децембар
[уреди | уреди извор]- 14. децембар — Сонда Маринер 2 је постала прва летелица која је успешно извршила планетарно сусретање прошавши поред Венере.
Датум непознат
[уреди | уреди извор]- Википедија:Непознат датум — Основана Девета београдска гимназија.
Рођења
[уреди | уреди извор]Јануар
[уреди | уреди извор]- 2. јануар — Саша Петровић, босанскохерцеговачки глумац (прем. 2023)[1]
- 3. јануар — Мићко Љубичић, српски глумац и комичар[2]
- 4. јануар — Аљоша Буха, босанскохерцеговачки музичар, најпознатији као басиста групе Црвена јабука (прем. 1986)
- 6. јануар — Рита Кинка, српска пијанисткиња
- 10. јануар — Рик Хојт, амерички инвалид маратонац и тријатлонац којег је на такмичењима гурао отац Дик (Тим Хојт).
- 16. јануар — Златко Портнер, српски рукометаш (прем. 2020)[3]
- 16. јануар — Горан Чавајда, југословенски и српски музичар, најпознатији као бубњар група Електрични оргазам и Бабе . (прем. 1997)
- 17. јануар — Џим Кери, канадско-амерички глумац, комичар, сценариста, продуцент, музичар и сликар[4]
- 23. јануар — Ненад Грачан, хрватски фудбалер и фудбалски тренер[5]
- 23. јануар — Стивен Кеши, нигеријски фудбалер и фудбалски тренер[6]
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 2. фебруар — Нено Белан, хрватски музичар
- 5. фебруар — Џенифер Џејсон Ли, америчка глумица[7]
- 6. фебруар — Аксл Роуз, амерички музичар и музички продуцент, најпознатији као певач групе Guns N' Roses
- 7. фебруар — Еди Изард, енглески комичар и глумац
- 10. фебруар — Клиф Бартон, амерички музичар, најпознатији као басиста групе Metallica (прем. 1986)
- 11. фебруар — Шерил Кроу, америчка музичарка и глумица[8]
- 17. фебруар — Лу Дајмонд Филипс, амерички глумац и редитељ[9]
- 19. фебруар — Хана Мандликова, чешка тенисерка[10]
- 22. фебруар — Стив Ервин, аустралијски зоолог, натуралиста и ТВ водитељ (прем. 2006)
- 27. фебруар — Адам Болдвин, амерички глумац[11]
Март
[уреди | уреди извор]- 2. март — Џон Бон Џови, амерички музичар, музички продуцент и глумац[12]
- 4. март — Мирсад Баљић, босанскохерцеговачки фудбалер[13]
- 10. март — Богдан Кузмановић, српски глумац[14]
- 12. март — Андреас Кепке, немачки фудбалски голман
- 12. март — Дражен Ричл, босанскохерцеговачки музичар (прем. 1986)
- 12. март — Зоран Чутура, хрватски кошаркаш[15]
- 15. март — Теренс Трент Д'Арби, амерички музичар
- 21. март — Метју Бродерик, амерички глумац[16]
- 22. март — Владо Чапљић, босанскохерцеговачки фудбалер и фудбалски тренер[17]
- 25. март — Марша Крос, америчка глумица[18]
- 25. март — Фернандо Мартин, шпански кошаркаш (прем. 1989)[19]
- 26. март — Џон Стоктон, амерички кошаркаш
- 28. март — Дарко Русо, српски кошаркашки тренер[20]
- 28. март — Горан Скробоња, српски писац, сценариста стрипова, преводилац, уредник и издавач[21]
- 31. март — Зоран Ћирић, српски писац
Април
[уреди | уреди извор]- 2. април — Кларк Грег, амерички глумац, редитељ и сценариста[22]
- 11. април — Перица Јокић, црногорски књижевник
- 12. април — Карлос Саинз, шпански рели возач
- 18. април — Вукашин Обрадовић, српски новинар
- 23. април — Џон Хана, шкотски глумац[23]
- 24. април — Стјуарт Пирс, енглески фудбалер и фудбалски тренер[24]
- 26. април — Војка Ћордић-Чавајда, српска глумица (прем. 2005)[25]
Мај
[уреди | уреди извор]- 9. мај — Дејв Ган, енглески музичар, најпознатији као певач групе Depeche Mode[26]
- 12. мај — Брет Гуревиц, амерички музичар и музички продуцент, најпознатији као суоснивач и гитариста групе Bad Religion[27]
- 12. мај — Емилио Естевез, амерички глумац, редитељ и сценариста[28]
- 14. мај — Дени Хјустон, амерички глумац и редитељ[29]
- 16. мај — Бобан Здравковић, српски певач[30]
- 18. мај — Сандра Крецу, немачка музичарка[31]
- 26. мај — Блек, енглески музичар (прем. 2016)[32]
- 28. мај — Бранко Ђурић Ђуро, босанскохерцеговачки глумац, комичар, редитељ и музичар[33]
Јун
[уреди | уреди извор]- 6. јун — Масимо Савић, хрватски музичар (прем. 2022)
- 10. јун — Џина Гершон, америчка глумица и списатељица[34]
- 11. јун — Слободан Кузмановски, српски рукометаш[35]
- 16. јун — Арнолд Вослу, јужноафричко-амерички глумац[36]
- 16. јун — Феми Кути, нигеријски музичар[37]
- 18. јун — Стивен Маркус, енглески глумац[38]
- 19. јун — Пола Абдул, америчка музичарка, плесачица, кореографкиња, глумица и ТВ личност[39]
- 21. јун — Виктор Цој, руски музичар. (прем. 1990)
- 22. јун — Клајд Дрекслер, амерички кошаркаш[40]
- 29. јун — Небојша Вучићевић, српски фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2022)
- 30. јун — Предраг Бјелац, српски глумац[41]
Јул
[уреди | уреди извор]- 1. јул — Андре Брауер, амерички глумац (прем. 2023)[42]
- 3. јул — Томас Гибсон, амерички глумац и редитељ[43]
- 3. јул — Том Круз, амерички глумац и продуцент[44]
- 4. јул — Пем Шрајвер, америчка тенисерка[45]
- 8. јул — Иван Јовановић, српски фудбалер и фудбалски тренер
- 9. јул — Никола Чутурило, српски музичар
- 13. јул — Злата Петровић, српска певачица[46]
- 20. јул — Лидија Вукићевић, српска глумица
- 29. јул — Карл Кокс, енглески ди-џеј и музички продуцент[47]
- 31. јул — Весли Снајпс, амерички глумац, редитељ, продуцент и писац[48]
Август
[уреди | уреди извор]- 5. август — Патрик Јуинг, амерички кошаркаш
- 6. август — Мишел Јео, кинеска глумица и плесачица.[49]
- 7. август — Жељко Перван, хрватски глумац[50]
- 13. август — Џон Слатери, амерички глумац и редитељ[51]
- 16. август — Стив Карел, амерички глумац, комичар, продуцент, сценариста и редитељ[52]
- 24. август — Славко Радовановић, српски фудбалер[53]
- 28. август — Чава Димитријевић, српски фудбалер (прем. 2006)[54]
- 28. август — Дејвид Финчер, амерички редитељ и продуцент[55]
Септембар
[уреди | уреди извор]- 1. септембар — Руд Гулит, холандски фудбалер и фудбалски тренер
- 2. септембар — Кир Стармер, премијер Уједињеног Краљевства
- 8. септембар — Томас Кречман, немачки глумац[56]
- 10. септембар — Иван Феце Фирчи, српски музичар, најпознатији као бубњар група ЕКВ и Луна
- 11. септембар — Хулио Салинас, шпански фудбалер[57]
- 12. септембар — Дино Мерлин, босанскохерцеговачки музичар
- 17. септембар — Баз Лурман, аустралијски редитељ, сценариста, продуцент и глумац[58]
- 17. септембар — Алма Прица, хрватска глумица[59]
- 19. септембар — Мијаило Грушановић, српски кошаркаш
- 24. септембар — Нија Вардалос, канадско-америчка глумица, сценаристкиња и продуценткиња[60]
- 26. септембар — Драган Манце, српски фудбалер (прем. 1985)[61]
- 26. септембар — Олаф Олафсон, исландски писац и бизнисмен
- 29. септембар — Јане Андерсон, шведски фудбалер и фудбалски тренер
- 30. септембар — Зоран Арсић, српски фудбалер и фудбалски судија
- 30. септембар — Франк Рајкард, холандски фудбалер и фудбалски тренер
- 30. септембар — Борислав Цветковић, српски фудбалер и фудбалски тренер[62]
Октобар
[уреди | уреди извор]- 11. октобар — Џоун Кјузак, америчка глумица и комичарка[63]
- 13. октобар — Кели Престон, америчка глумица и модел (прем. 2020)[64]
- 16. октобар — Фли, аустралијско-амерички музичар и глумац, најпознатији као суоснивач и басиста групе Red Hot Chili Peppers[65]
- 19. октобар — Евандер Холифилд, амерички боксер[66]
- 19. октобар — Трејси Шевалије, америчко-британска списатељица
- 22. октобар — Боб Оденкирк, амерички глумац, комичар, сценариста, редитељ, продуцент и писац[67]
- 23. октобар — Ђорђе Вукадиновић, српски филозоф, политички аналитичар, новинар и политичар
- 26. октобар — Кери Елвес, енглески глумац, продуцент и сценариста[68]
Новембар
[уреди | уреди извор]- 1. новембар — Ентони Кидис, енглески музичар и глумац, најпознатији као фронтмен и певач групе Red Hot Chili Peppers[69]
- 6. новембар — Невен Спахија, хрватски кошаркашки тренер
- 11. новембар — Деми Мур, америчка глумица и модел[70]
- 18. новембар — Кирк Хамет, амерички музичар, најпознатији као гитариста групе Metallica
- 19. новембар — Џоди Фостер, америчка глумица, редитељка и продуценткиња[71]
- 22. новембар — Виктор Пељевин, руски писац
- 29. новембар — Енди Ларок, шведски музичар и музички продуцент, најпознатији као гитариста групе King Diamond
Децембар
[уреди | уреди извор]- 9. децембар — Фелисити Хафман, америчка глумица[72]
- 11. децембар — Неле Карајлић, српски музичар, глумац, сценариста, редитељ и писац
- 12. децембар — Трејси Остин, америчка тенисерка
- 14. децембар — Горан Даничић, српски глумац (прем. 2021)
- 22. децембар — Милорад Ивић, српски песник
- 22. децембар — Рејф Фајнс, енглески глумац, редитељ и продуцент[73]
- 28. децембар — Мишел Петрућијани, француски џез пијаниста (прем. 1999)
Смрти
[уреди | уреди извор]Јануар
[уреди | уреди извор]- 16. јануар — Иван Мештровић, хрватски вајар[74]
- 31. јануар — Петар (Пјер) Крижанић, карикатуриста, писац и есејиста
Март
[уреди | уреди извор]- 15. март — Артур Комптон, амерички физичар. (*1892)[75]
Јул
[уреди | уреди извор]Август
[уреди | уреди извор]- 5. август — Мерилин Монро, америчка глумица (*1926)[77]
- 9. август — Херман Хесе, немачки књижевник
Новембар
[уреди | уреди извор]- 18. новембар — Нилс Бор, дански физичар. (*1885)[78]
Нобелове награде
[уреди | уреди извор]- Физика — Лав Давидович Ландау
- Хемија — Макс Фердинанд Перуц и Џон Каудери Кендру
- Медицина — Франсис Хари Комптон Крик, Џејмс Дјуи Вотсон и Морис Хју Фредерик Вилкинс
- Књижевност — Џон Стајнбек
- Мир — Лајнус Карл Полинг (САД)
- Економија — Награда у овој области почела је да се додељује 1969. године
Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]- ^ „Sasa Petrovic | Actor”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Dragoljub Ljubicic | Actor, Writer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Olympedia – Zlatko Portner”. www.olympedia.org. Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Jim Carrey | Actor, Writer, Producer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Olympedia – Nenad Gračan”. www.olympedia.org. Приступљено 2025-01-20.
- ^ Strack-Zimmermann, Benjamin. „Stephen Keshi (Player)”. www.national-football-teams.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Jennifer Jason Leigh | Rotten Tomatoes”. www.rottentomatoes.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Sheryl Crow | Music Artist, Actress, Composer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Lou Diamond Phillips | Actor, Director, Writer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Fed Cup - Player Profile”. web.archive.org. 2008-05-22. Архивирано из оригинала 22. 05. 2008. г. Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Adam Baldwin | Actor, Soundtrack”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Jon Bon Jovi | Music Artist, Actor, Composer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Olympedia – Mirsad Baljić”. www.olympedia.org. Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Bogdan Kuzmanovic | Actor”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Olympedia – Zoran Čutura”. www.olympedia.org. Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Matthew Broderick | Actor, Director, Producer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Olympedia – Vlado Čapljić”. www.olympedia.org. Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Marcia Cross | Rotten Tomatoes”. www.rottentomatoes.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Fernando Martin Stats | Basketball-Reference.com”. web.archive.org. 2017-03-29. Архивирано из оригинала 29. 03. 2017. г. Приступљено 2025-01-20.
- ^ „EuroChallenge (2013) | FIBA Europe”. www.fibaeurope.com. Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Goran Skrobonja”. web.archive.org. 2007-12-20. Архивирано из оригинала 20. 12. 2007. г. Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Clark Gregg | Actor, Director, Writer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „John Hannah | Actor, Producer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Stuart Pearce | Football Stats | No Club | Age 62 | 1982-2002 | Soccer Base”. www.soccerbase.com. Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Vojka Cordic | Actress”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Dave Gahan - Biography”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Brett Gurewitz Songs, Albums, Reviews, Bio & M...”. AllMusic (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Emilio Estevez | Actor, Director, Producer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Danny Huston | Actor, Director, Camera and Electrical Department”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Boban Zdravković”. Discogs (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Sandra Songs, Albums, Reviews, Bio & More | Al...”. AllMusic (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Colin Vearncombe”. Discogs (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Branko Djuric | Director, Actor, Writer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Gina Gershon | Actress, Producer, Writer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Olympedia – Slobodan Kuzmanovski”. www.olympedia.org. Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Arnold Vosloo | Actor, Producer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Femi Kuti Songs, Albums, Reviews, Bio & More |...”. AllMusic (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Stephen Marcus | Actor, Writer, Director”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Paula Abdul Songs, Albums, Reviews, Bio & More...”. AllMusic (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Clyde Drexler (1962–)”. www.oregonencyclopedia.org (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Predrag Bjelac | Actor, Additional Crew, Soundtrack”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Andre Braugher | Actor, Producer, Director”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Thomas Gibson | Rotten Tomatoes”. www.rottentomatoes.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Tom Cruise | Actor, Producer, Director”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Olympedia – Pam Shriver”. www.olympedia.org. Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Zlata Petrović Biografija | Poznate ličnosti”. web.archive.org. 2011-11-27. Архивирано из оригинала 27. 11. 2011. г. Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Carl Cox”. Discogs (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Wesley Snipes | Actor, Producer, Stunts”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Michelle Yeoh | Actress, Producer, Writer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Zeljko Pervan | Actor, Writer, Producer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „John Slattery | Actor, Director, Producer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Steve Carell | Actor, Producer, Writer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Slavko Radovanovic - Player profile”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „MISL-Zoran Dimitirjevic”. www.nasljerseys.com. Приступљено 2025-01-20.
- ^ „David Fincher | Producer, Director, Writer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Thomas Kretschmann | Actor”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Julio Salinas”. web.archive.org. 2012-04-05. Архивирано из оригинала 05. 04. 2012. г. Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Baz Luhrmann | Rotten Tomatoes”. www.rottentomatoes.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Alma Prica | Actress”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Nia Vardalos | Rotten Tomatoes”. www.rottentomatoes.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ Admin (2009-12-28). „Mance Dragan”. reprezentacija.rs (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ Admin (2020-04-18). „Cvetković Borislav”. reprezentacija.rs (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Joan Cusack | Actress, Writer, Soundtrack”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Kelly Preston | Actress, Soundtrack”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Flea | Music Artist, Actor, Composer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Evander Holyfield”. www.infoplease.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Bob Odenkirk | Writer, Actor, Producer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Cary Elwes | Actor, Producer, Additional Crew”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Anthony Kiedis | Actor, Composer, Producer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Demi Moore | Actress, Producer, Director”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Jodie Foster | Actress, Producer, Director”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Felicity Huffman | Actress, Producer, Director”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Ralph Fiennes | Actor, Producer, Director”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Члан САНУ”. web.archive.org. 2012-01-10. Архивирано из оригинала 10. 01. 2012. г. Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Arthur Holly Compton | Biography, Nobel Prize, & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Na dan 11.7.1962.: Umro Oven Jong, američki industijalac...”. www.nadanasnjidan.net. Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Marilyn Monroe | Actress, Writer, Soundtrack”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
- ^ „Niels Bohr”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-20.
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
