Пређи на садржај

Драгиша L. Јововић

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Драгиша Јововић
Лични подаци
Датум рођења27. април 1951.
Место рођењаПетровићи (Никшић), Црна Гора

Драгиша L. Јововић (Петровићи, Никшић — 27. април 1951) је црногорски књижевник за дјецу и одрасле.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Основну школу је учио у Петровићима, Никшићу и Титограду. Гимназију је завршио у Титограду. Студирао је у Титограду, Београду и Софији гдје је завршио студије.

Пише поезију и прозу за дјецу и одрасле, драме, афоризме, епиграме. Заступљен је у "Историји црногорске књижевности за ђецу и омладину"[1], и лексикону "Ко је ко у култури Црне Горе"[2]. Пјесме и приче су му уврштене у више антологија, школских уџбеника и алманаха у земљи и иностранству. Превођен је на шпански, македонски, словеначки, есперанто, руски, турски, украјински, бугарски, румунски, енглески, њемачки, албански, грчки и француски језик.

Књиге „Плес са вјетром” и „Копач злата” су у Софији преведене на бугарски језик. Књига „Копач злата” је такође у Софији са бугарског преведена на румунски, шпански, турски, руски, енглески и грчки језик. На предлог Националне библиотеке Бугарске преводи на турски, грчки и шпански језик уврштени су на листу УНЕСЦО-индеx транслатионум.

Национални литературни музеј Бугарске органиовао је изложбу о Јововићевом литерарном стваралаштву у Софији од 03.09-25.10.2003. године. На представљању Јововићевог књижевног портрета у Софији 4. априла 2007. године говорио је и Др Жељо Желев бивши предсједник Бугарске.

Јововићево литерарно стваралаштво представљено је у Франкфурту на Мајни, Бечу, Будимпешти, Темишвару, Букурешту, Истамбулу, Солуну, Великом Трнову, Габрову, Димитровграду, Софији, Шумену, Пернику, Кубрату, Елин-Пелину, Тузли, Београду, Новом Саду, Крушевцу, Бајиној Башти, Ловћенцу као и у многим градовима у Црној Гори. Био је члан редакција и издавачких савјета у неколико листова, а неке је и уређивао. Бави се превођењем са бугарског и руског језика. Један је од оснивача Удружења црногорских писаца за дјецу и младе и Удружења књижевних преводилаца Црне Горе. Био је дугогодишњи секретар оба Удружења. Бавио се спортом и био спортски радник зашто је добио више значајних признања.

Дјела

[уреди | уреди извор]
  • „Да се питам” (Подгорица, 1993)[3]
  • „Концерт на обали” (Подгорица, 1995)[4]
  • „Заврзламке” (Подгорица, 1997)[5]
  • „Копач злата” (Београд, 1998)[6]
  • „Проклето женско” (Београд, 1998)[7]
  • „Између редова”(Подгорица, 2000)[8]
  • „Плес са вјетром” (Подгорица, 2001)[9]
  • „Немој нам нос окинут” (Подгорица, 2003)[10]
  • „Сунчеве прегршти” (Подгорица, 2004)[11]
  • „Мали ловац” (Подгорица, 2006)[12]
  • „Једра малог морнара” (Подгорица, 2008)[13]
  • „Пећина духова” (Подгорица, 2011)[14]
  • „Поетска башта” (Подгорица, 2016)[15]
  • „У ђедовом крилу” (Подгорица, 2017)[16]
  • "Приче" - избор (Подгорица, 2021)[17]
  • "Мјесечев фењер" (Подгорица, 2021)[18]
  • "Мали корифеј" (Подгорица, 2023)[19]
  • „Копач'т на злато” (Велико Трново, 2002)[20]
  • „Танц с вятъра” (Софија, 2003)[21]
  • „Сǎпǎторул де аур” (Софија, 2004)[22]
  • „Ел цавадор де оро” (Софија, 2005)[23]
  • „О цхрyсотхепас” (Софија, 2005)[24]
  • „Забоîшчик золота” (Софија, 2005)[25]
  • „Алтин казан адам” (Софија, 2005)[26]
  • „Тхе голд минер” (Софија, 2005)[27]

Награде и признања

[уреди | уреди извор]
  • Награда Удружења црногорских писаца за дјецу и младе за најбољу књигу објављену у 1995. години
  • Признање Савјета Дјечјег савеза општине Чукарица — Београд за успјешно афирмисање дјечје књижевности (1998)
  • Признање на књижевном конкурсу Удружења писаца 7 из Франкфурта на Мајни за најбољу пјесму у 1998. години
  • Признање на књижевном конкурсу Удружења писаца 7 из Франкфурта на Мајни за изузетан допринос у развоју књижевности за дјецу у земљи и дијаспори (1999)
  • Признање књижевно-издавачке задруге „Књиготека” Београд за унапређење књижевности за дјецу (1999)
  • Признање Националног литературног музеја Бугарске за успјешну сарадњу (2003)
  • Награда „19 децембар” у Подгорици за 2004. годину као израз признања за изузетан успјех у стваралаштву у области књижевности
  • Плакета „Мали принц” у Тузли за допринос манифестацији „Везени мост” (2005)
  • Награда за најбоље промотивно вече на „Барском љетопису” (2005)
  • Награда и Повеља за укупно књижевно стваралаштво (2008)
  • Награда и Повеља „Крилата Сеошница” (2009)
  • Признање за цјелокупан допринос развоју културе и умјетности — Латиноамеричке конфедерације Свјетских писаца и умјетника (Аргентина и Костарика) (Ла Риоја Аргентина 30. мај 2018)
  • Признање за сарадњу и духовну солидарност међу свим људима свијета (Чиле 2018)
  • Признање „Барјактар свјетске уније пјесника” — Свјетске уније пјесника (Унионе мондиале деи поети) и Свјетског књижевног покрета за мир и толеранцију чији је предсједник Силвано Бортолаци, својевремено један од предложених кандидата за Нобелову награду за књижевност (Италија 2018)
  • Више награда на анонимним конкурсима.

Спортска биографија

[уреди | уреди извор]

Драгиша L. Јововић је био активан члан карате клуба „Студент” из Подгорице од 1967—1971. године. Био је секретар и потпредсједник ЖКК „Будућност” (прва савезна лига СФРЈ), технички директор и потпредсједник ЖКК „Младост” (прва Б савезна лига СФРЈ и СРЈ), који се касније фузионисао са ЖКК „Будућност”, Предсједник Савеза спортске рекреације Подгорице, Предсједник Куглашког клуба „Жељезничар” (прва савезна лига), члан Предсједништва Куглашког савеза Црне Горе, члан Скупштине Атлетског клуба „Будућност”, члан Дирекције Подгоричког маратона, Предсједник Надзорног одбора Тркачког клуба „Подгорички маратон”, Савезни атлетски судија.

Добитник је више признања међу којима: Плакете за посебан допринос у развоју атлетског спорта у Подгорици, поводом 50 година постојања АК „Будућност” 1997. године, Признања и Плакете за изузетан допринос у организовању Подгоричког маратона у протеклих 20 година (1994—2013), као и више захвалница и диплома за допринос у развоју атлетског, кошаркашког, куглашког и карате спорта у Црној Гори. Заступљен је у монографији "Ко је ко у црногорском спорту"[28].

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Калезић, Софија. Историја црногорске књижевности за ђецу и омладину. Цетиње: Факултет за црногорски језик и књижевност, 2018. стр. 424. ИСБН 978-9940-40-010-1. 
  2. ^ Краљ, Вукчевић, Будислав, Новак. Ко је ко у култури Црне Горе. Подгорица: ЗоНо-публиц, 2004. стр. 400. ИСБН 7983120. 
  3. ^ Јововић, Драгиша L. (1993). Да се питам. Подгорица, Црна Гора: Траг. стр. 37. 
  4. ^ Јововић, Драгиша L. (1995). Концерт на обали. Ријека Црнојевића, Црна Гора: Ободско слово. стр. 60. ИСБН 978-86-487-0018-6. 
  5. ^ Јововић, Драгиша L. (1997). Заврзламке. Подгорица, Црна Гора: Књижевни лист за дјецу "Осмијех". стр. 66. ИСБН 978-86-81261-33-0. 
  6. ^ Јововић, Драгиша L. (1998). Копач злата. Београд, Србија: Књиготека. стр. 72. 29887756. 
  7. ^ Јововић, Драгиша L. (1998). Проклето женско. Београд, Србија: Књиготека. стр. 48. 39756556. 
  8. ^ Јововић, Драгиша L. (2000). Између редова. Подгорица, Црна Гора: Културно-просвјетна заједница. стр. 90. 
  9. ^ Јововић, Драгиша L. (2001). Плес са вјетром. Подгорица, Црна Гора: Сарс. стр. 107. 
  10. ^ Јововић, Драгиша L. (2003). Немој нам нос окинут. Подгорица, Црна Гора: Културно-просвјетна заједница. стр. 96. 6082320. 
  11. ^ Јововић, Драгиша L. (2004). Сунчеве прегршти. Подгорица, Црна Гора: ЈУ за бригу о дјеци "Дјечји савез". стр. 96. ИСБН 6396432. 
  12. ^ Јововић, Драгиша L. (2006). Мали ловац. Подгорица, Црна Гора: Монтенегро Метрополис Медиа д.о.о. стр. 96. ИСБН 978-86-908777-0-6. 
  13. ^ Јововић, Драгиша L. (2008). Једра малог морнара. Подгорица, Црна Гора: МОНТЕНЕГРО Траинс. стр. 180. ИСБН 978-9940-9136-0-1. 
  14. ^ Јововић, Драгиша L. (2011). Пећина духова. Подгорица, Црна Гора: Удружење црногорских писаца за дјецу и младе. стр. 85. ИСБН 978-86-81261-69-9. 
  15. ^ Јововић, Драгиша L. (2016). Поетска Баста. Подгорица, Црна Гора: Завод за уџбенике и наставна средства. стр. 112. ИСБН 978-86-303-1988-4. 
  16. ^ Јововић, Драгиша L. (2017). У ђедовом крилу. Подгорица, Црна Гора: Библиотека "Радосав Љумовић". стр. 94. ИСБН 978-86-7260-060-5. 
  17. ^ Јововић, Драгиша L. (2021). ПРИЧЕ (избор). Подгорица, Црна Гора: АППринт. ИСБН 978-86-85731-71-6. 
  18. ^ Јововић, Драгиша L. (2021). Мјесечев фењер. Подгорица, Црна Гора: АППринт. ИСБН 978-86-85731-72-3. 
  19. ^ Јововић, Драгиша L. (2023). Мали Корифеј. Подгорица, Црна Гора: ЈУ Народна Библиотека "Радосав Љумовић". ИСБН 978-86-7260-108-4. 
  20. ^ Јововић, Драгиша L. (2002). Копач'т на злато. Велико Трново, Бугарска: "ПАН-ВТ". стр. 39. ИСБН 978-954-747-074-3. 
  21. ^ Јововић, Драгиша L. (2003). Танц с вятъра. Софија, Бугарска: ЕТ "Димит'р Димитров". стр. 56. 
  22. ^ Јововић, Драгиша L. (2004). Сǎпǎторул де аур. Софија, Бугарска: Календар. стр. 34. ИСБН 978-954-91553-1-0. 
  23. ^ Јововић, Драгиша L. (2005). Ел цавадор де оро. Софија, Бугарска: Календар. стр. 64. ИСБН 978-954-91553-3-4. 
  24. ^ Јововић, Драгиша L. (2005). О цхрyсотхепас. Софија, Бугарска: Календар. стр. 64. ИСБН 978-954-91553-4-1. 
  25. ^ Јововић, Драгиша L. (2005). Забоîшчик золота. Софија, Бугарска: Календар. стр. 64. ИСБН 978-954-91553-5-8. 
  26. ^ Јововић, Драгиша L. (2005). Алтин казан адам. Софија, Бугарска: Календар. стр. 64. ИСБН 978-954-91553-2-7. 
  27. ^ Јововић, Драгиша L. (2005). Тхе голд минер. Софија, Бугарска: Календар. стр. 64. ИСБН 978-954-91553-6-5. 
  28. ^ Ко је ко у црногорском спорту. Подгорица: Црногорска спортска академија, 2005. стр. 350. ИСБН 9445904. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Dragiša_L._Jovović&oldid=28519767”