Портал:Црна Гора

Из Википедије, слободне енциклопедије
Портал ЦРНА ГОРА
Грб Црне Горе
Застава Црне Горе
Montenegro in its region.svg

Црна Гора је држава која се налази у југоисточној Европи (на Балканском полуострву). На југу излази на Јадранско море, а граничи се са Хрватском на западу, Босном и Херцеговином на сјеверозападу, Србијом на сјевероистоку и Албанијом на југозападу.

Црна Гора је од завршетка Првог свјетског рата била саставни дио заједничке државе са већином балканских Јужних Словена првобитно у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, касније преименована у Краљевину Југославију, затим у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, Савезној Републици Југославији и Државној заједници Србија и Црна Гора. Након референдума из 2006. Црна Гора је обновила своју државност.

Главни град Црне Горе је Подгорица, док је Цетиње пријестоница.

Више о Црној Гори ...
Изабрани чланак
Врх Ловћена са маузолејем Петра II Петровића Његоша

Црна Гора је земља у југоисточној Европи која лежи на обали Јадранског мора. Граничи се на истоку и сјевероистоку са Србијом, на сјеверозападу са Хрватском и Босном и Херцеговином и на југоистоку са Албанијом. На западу је дијели море од Италије. Главни, а уједно и највећи град је Подгорица, док Цетиње има статус престонице (пријестолнице).

Црна Гора је чланица Уједињених нација, Организације за европску безбједност и сарадњу, Савета Европе и Уније за Медитеран. Такође је кандидат за члана у Европској унији и НАТО пакту.

Црна Гора је током турске владавине имала неку врсту аутономије, а независност од Турске јој је потврђена на Берлинском конгресу 1878. Од 1918. била је дио све три Југославије. На референдуму одржаном 21. маја 2006. године грађани Црне Горе су изгласали независност у односу на државне заједницу Србију и Црну Гору са укупно 55,54 % гласова. Независност је проглашена 3. јуна 2006. године. Дана 28. јуна 2006. Црна Гора је постала 192. чланица Уједињених нација, а 11. маја 2007, 47. чланица Савета Европе.

Модерна држава Црна Гора обухвата некадашњу Стару Црну Гору, Брда, Стару Херцеговину, дио Старе Србије и Приморје, у којем је најзначајнија Бока которска.

Даље...

Изабрана слика
Да ли сте знали
Помозите и Ви
Изабрана биографија
Момир Булатовић

Момир Булатовић (Београд, 21. септембар 1956) је био председник Црне Горе од 1990. до 1998. и председник Савезне владе од 1998. до 2000.

Потиче из официрске породице. Пошто се због природе очевог посла породица често селила, Момир је основну и средњу школу завршио у Задру. У Црну Гору долази 1975. године и у тадашњем Титограду, сада Подгорици, уписује Економски факултет. По дипломирању постао је асистент на свом факултету на предмету Политичка економија и стекао титулу магистра економских наука.

Политиком се бавио у омладинској и студентској организацији. 1989. године изабран је за председника Председништва СК Црне Горе а председник Црне Горе постаје на првим вишестраначким изборима 1990. године. После осам година на челу републике и сукоба у врху своје Демократске Партије Социјалиста, чији је председник био од оснивања, Момир Булатовић губи на председничким изборима од свог дотадашњег сарадника и премијера Црне Горе Мила Ђукановића. Обојицу их је предложила ДПС али два различита крила. Крило са Булатовићевим присталицама, због забране коришћења имена ДПС бива принуђено да узме ново име- Социјалистичка народна партија.

Убрзо после смене 1998. године уследила је понуда Слободана Милошевића да састави кабинет на савезном нивоу где је Милошевић тада био председник. На овом положају Булатовић се задржао непуне две године. Имао је непријатну дужност да прогласи стање непосредне ратне опасности а затим и ратно стање у току бомбардовања СРЈ 1999. године.

Наредне године пред септембарске савезне изборе је подржао Милошевића. Његов СНП требало је да после избора уђе у коалицију са СПС-ом и ЈУЛ-ом а Булатовић је био кандидат за премијера. ДПС, СДП, НС и ЛСЦГ су тада бојкотовали савезне изборе па је СНП олако освојила 27 од 30 мандата намењених за Црну Гору.

Када је Милошевић изгубио у трци за председника од Војислава Коштунице, једини могући коалициони партнер ДОС-у могао је бити СНП. Тада долази до преокрета у највећем делу вођства СНП и они одустају од кандидатуре Булатовића за савезног премијера а предлажу тадашњег потпредседника Зорана Жижића да дође на чело Савезне владе. Булатовић је по други пут напустио сопствену партију коју је основао и чији је био први председник. Момирове присталице су формирале Народну Социјалистичку Странку. Момир Булатовић се повукао из политике и посветио изради докторске дисертације.

Вијести
Категорије
Уредници
  • Траже се уређивачи
  • ...
Савети
Остали портали
Портал