Портал:Црна Гора

Из Википедије, слободне енциклопедије
Портал ЦРНА ГОРА
Грб Црне Горе
Застава Црне Горе
Montenegro in its region.svg

Црна Гора је држава која се налази у југоисточној Европи (на Балканском полуострву). На југу излази на Јадранско море, а граничи се са Хрватском на западу, Босном и Херцеговином на сјеверозападу, Србијом на сјевероистоку и Албанијом на југозападу.

Црна Гора је од завршетка Првог свјетског рата била саставни дио заједничке државе са већином балканских Јужних Словена првобитно у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, касније преименована у Краљевину Југославију, затим у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, Савезној Републици Југославији и Државној заједници Србија и Црна Гора. Након референдума из 2006. Црна Гора је обновила своју државност.

Главни град Црне Горе је Подгорица, док је Цетиње пријестоница.

Више о Црној Гори ...
Изабрани чланак
Врх Ловћена са маузолејем Петра II Петровића Његоша

Црна Гора је земља у југоисточној Европи која лежи на обали Јадранског мора. Граничи се на истоку и сјевероистоку са Србијом, на сјеверозападу са Хрватском и Босном и Херцеговином и на југоистоку са Албанијом. На западу је дијели море од Италије. Главни, а уједно и највећи град је Подгорица, док Цетиње има статус престонице (пријестолнице).

Црна Гора је чланица Уједињених нација, Организације за европску безбједност и сарадњу, Савета Европе и Уније за Медитеран. Такође је кандидат за члана у Европској унији и НАТО пакту.

Црна Гора је током турске владавине имала неку врсту аутономије, а независност од Турске јој је потврђена на Берлинском конгресу 1878. Од 1918. била је дио све три Југославије. На референдуму одржаном 21. маја 2006. године грађани Црне Горе су изгласали независност у односу на државне заједницу Србију и Црну Гору са укупно 55,54 % гласова. Независност је проглашена 3. јуна 2006. године. Дана 28. јуна 2006. Црна Гора је постала 192. чланица Уједињених нација, а 11. маја 2007, 47. чланица Савета Европе.

Модерна држава Црна Гора обухвата некадашњу Стару Црну Гору, Брда, Стару Херцеговину, дио Старе Србије и Приморје, у којем је најзначајнија Бока которска.

Даље...

Изабрана слика
Да ли сте знали
Помозите и Ви
Изабрана биографија

Грбљанин из Братешића, капетан Стеван Вукотић (1800- 1833) из Братешића (Грбаљ) је био први Јужни Словен који је опловио око свијета.

Стеван Вукотић је имао свега 23 године када је 1823. г. кренуо на пут око свијета као навигациони официр. Било је то више до три деценије прије Висина. Истина, он је пловио под руском заставом, а Висин под аустријском. Висин је глорификован као "наш" јунак, а Вукотић је занемарен као да није наш.

Када је прослављени руски заставник Јован Вукотић, након освајања Корчуле од Наполеонових Француза, повео синове и синовце на школовање у Русију, међу њима је био и Стеван Михајлов Вукотић. Као кадет у Поморском корпусу руске ратне морнарице на Криму, Стеван је знатно одскакао од својих колега. По годинама је био на зачељу, а по успјеху на челу своје класе. Имао је 20 година када је његова класа произведена у чин гарде марина. И у служби је напредовао као што се истицао у школи. Након три године праксе од завршетка школовања, ванредно је произведен у навигационог официра, док су остали из његове класе у тај чин произведени 2 до 4 године касније.

Унапређење Стевана Вукотића је било везано за сложени подухват који се припрема. Најбољем у класи Стевану, указано је повјерење да као навигациони официр води истраживачки брод "Предпријатије" у стручној екскурзији. Брод је имао 140 чланова посаде и 5 научника. Главни циљ екскурзије је био пут око свијета. То је била и провјера оспособљености посаде сваког на свом задатку, од чега је зависило напредовање у виша звања и чинове. Наравно, провјеравана је и Стеванова способност и примјена у пракси стечених знања. Таква путовања су увијек прилика не само да се провјере него да се и прошире знања. Част за указано повјерење је била утолико већа што је Стеван Вукотић тада тек био напунио 23 године.

Вијести
Категорије
Уредници
  • Траже се уређивачи
  • ...
Савети
Остали портали
Портал