Портал:Црна Гора

С Википедије, слободне енциклопедије

Портал Црна Гора

Грб Црне Горе
Грб Црне Горе
Застава Црне Горе
Застава Црне Горе

Црна Гора је држава која се налази у југоисточној Европи (на Балканском полуострву). На југу излази на Јадранско море, а граничи се са Хрватском на западу, Босном и Херцеговином на сјеверозападу, Србијом на сјевероистоку и Албанијом на југозападу.

Као Дукља, стекла је независност од Византије 1042. а под влашћу Војислављевића уздигнута је на степен краљевине, чији је први краљ био Михаило I Војислављевић. Наслиједио га је Константин Бодин, након чије смрти је престала да постоји краљевина. Током 12. вијека, Стефан Немања је освојио област која се након Војислављевића називала Зета и у саставу Немањића била је све до смрти цара Уроша нејаког, након чега је власт преузела династија Балшића. Територијом су касније владали српски деспоти Стефан Лазаревић и Ђурађ Бранковић, након чега је власт преузела династија Црнојевића. Године 1496. Зета је пала под власт Османског царства, гдје је имала посебан статус, али је народ изазивао разне буне одбијајући да прихвати османску власт. Године 1697. на власт је дошао Данило Петровић Његош, родоначелник династије Петровићи Његоши, чиме је почео период владавине цетињских митрополита. За вријеме владавине Данила I Петровић Његоша, Црна Гора је уздигнута на степен књажевине, а за вријеме Николе Петровић Његоша након што је побиједила османску војску у биткама код Вучјег дола и на Фундини, на Берлинском конгресу 1878. призната јој је независност.

Године 1905. донесен је први Устав, а 1910. Црна Гора је постала краљевина. Током Првог свјетског рата краљ Никола је побјегао у егзил 1916. а након завршетка рата, на Подгоричкој скупштини је донесено неколико одлука: збацивање краља Николе и династије Петровића Његоша у корист династије Карађорђевића, уједињење Црне Горе са Краљевином Србијом и исказивање подршке уједињењу свих Срба, Хрвата и Словенаца. Првобитно је била у саставу Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, док је држава касније промијенила назив у Краљевина Југославија, а затим у Социјалистичка Федеративна Република Југославија. Након отцјепљења других држава током 1990-их, остала је у заједници са Србијом у Савезној Републици Југославији, која је касније промијенила назив у Србија и Црна Гора. Након референдума из 2006. постала је независна држава.

Главни град Црне Горе је Подгорица, док је Цетиње пријестоница.

Изабрани чланак

Слика недеље


Литија у Котору 2020. у знак протеста због усвајања Закона о слободи вјероисповијести.

Теме

Вијести

Биографија

Митрополит Петар I Петровић Његош
Митрополит Петар I Петровић Његош

Петар I Петровић Његош, канонизован као Свети Петар Цетињски (Његуши, 1748 — Цетиње, 18. октобар 1830) био је српски православни митрополит црногорско-приморски и поглавар Црне Горе од 1784. до 1830. године, а почевши од 1796. године његово старешинство је признавао и знатан део области Брда. Потписивао се као владика Црне Горе, Скендерије и Приморја. Био је носилац руског Ордена Светог Александра Невског.

Рођен је 1748. године у Његушима, од оца Марка и мајке Анђелије. Његови преци су дошли у Црну Гору из тадашње Херцеговине, испод планине Његош. Замонашио се око 1760. године, а са 17 година постао је ђакон. Од 1765. године био је на школовању у Русији. Након повратка рукоположен је за јеромонаха и произведен за архимандрита. Након обављања званичног синодалног избора, свечана архијерејска хиротонија архимандрита Петра за новог црногорског владику обављена је 13. октобра 1784. године у Сремским Карловцима, од стране митрополита Мојсија Путника и тројице епископа.

Док је 1785. године био у посјети Русији, Црну Гору је напао скадарски везир Махмуд-паша Бушатлија, који је тврдио да му је Станиша (Скендер-бег) Црнојевић предак. Бушатлија је продро до Цетиња и спалио је Цетињски манастир. Када се Петар I вратио, одазвао се позиву Аустрије и Русије да Црногорци учествују у рату против Османлија. Аустрија и Русија су 1791. и 1792. године окончале рат са Османским царством, али у мировни споразум није укључена Црна Гора који је поново напао Махмут-паша Бушатлија 1796. године, када су извојеване двије велике побједе, у бици код Мартинића и у бици на Крусима.

Током своје владавине радио је на уједињењу племена, слао им је бројне посланице и писма како би спријечио свађе и крвну освету. Године 1798. Црна Гора је добила први писани закон, који је проширила Народна скупштина на Цетињу 1803. године. Њиме је установљен суд, који се звао „Правитељство суда црногорског и брдског“.

Умро је 1830. године, а 1834. канонизован је у Светог Петра Цетињског и прославља се 31. октобра.

Да ли сте знали

Уредници

Помозите и Ви

Информације

Добри чланци

Остали портали на српској википедији