Портал:Црна Гора

Из Википедије, слободне енциклопедије
[[Слика:{{{слика}}}|средина]]
Портал ЦРНА ГОРА
Грб Црне Горе
Застава Црне Горе
Montenegro in its region.svg

Црна Гора је држава која се налази у југоисточној Европи (на Балканском полуострву). На југу излази на Јадранско море, а граничи се са Хрватском на западу, Босном и Херцеговином на сјеверозападу, Србијом на сјевероистоку и Албанијом на југозападу.

Црна Гора је од завршетка Првог свјетског рата била саставни дио заједничке државе са већином балканских Јужних Словена првобитно у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, касније преименована у Краљевину Југославију, затим у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, Савезној Републици Југославији и Државној заједници Србија и Црна Гора. Након референдума из 2006. Црна Гора је обновила своју државност.

Главни град Црне Горе је Подгорица, док је Цетиње пријестоница.

Више о Црној Гори ...
[[Слика:{{{слика}}}|средина]]
Изабрани чланак
Врх Ловћена са маузолејем Петра II Петровића Његоша

Црна Гора је земља у југоисточној Европи која лежи на обали Јадранског мора. Граничи се на истоку и сјевероистоку са Србијом, на сјеверозападу са Хрватском и Босном и Херцеговином и на југоистоку са Албанијом. На западу је дијели море од Италије. Главни, а уједно и највећи град је Подгорица, док Цетиње има статус престонице (пријестолнице).

Црна Гора је чланица Уједињених нација, Организације за европску безбједност и сарадњу, Савета Европе и Уније за Медитеран. Такође је кандидат за члана у Европској унији и НАТО пакту.

Црна Гора је током турске владавине имала неку врсту аутономије, а независност од Турске јој је потврђена на Берлинском конгресу 1878. Од 1918. била је дио све три Југославије. На референдуму одржаном 21. маја 2006. године грађани Црне Горе су изгласали независност у односу на државне заједницу Србију и Црну Гору са укупно 55,54 % гласова. Независност је проглашена 3. јуна 2006. године. Дана 28. јуна 2006. Црна Гора је постала 192. чланица Уједињених нација, а 11. маја 2007, 47. чланица Савета Европе.

Модерна држава Црна Гора обухвата некадашњу Стару Црну Гору, Брда, Стару Херцеговину, дио Старе Србије и Приморје, у којем је најзначајнија Бока которска.

Даље...

[[Слика:{{{слика}}}|средина]]
Изабрана слика
[[Слика:{{{слика}}}|средина]]
Да ли сте знали
[[Слика:{{{слика}}}|средина]]
Помозите и Ви
[[Слика:{{{слика}}}|средина]]
Изабрана биографија
Ристо Бошковић

Ристо Бошковић (1817 Орја Лука-1903 Орја Лука), свештеник, сенатор, црногорски војвода. Рођен у брдском племену Бјелопавлићи. Са осамнаест година убио је Малић-агу из Спужа. Школовао се у манастиру Острог. Постао је свештеник 1839. године када га је Његош запопио. Оженио се Јаном Петровић, сестром књаза Данила.

Учествовао је у припремању атентата на књаза Данила. Организовао је устанак 1854. године. Из утврђеног Острога позвао је на општи отпор, међутим устанак је сурово угашен. Као реакција на његов отпор и непослушност куће Бошковића су попаљене. Морао је да се склони код Осман-паше у Скадар, али је касније изгладио односе са књаз Данилом који га је именовао за војводу. Изабран је и за сенатора 1861. Био је у штабу књаза Николе у вријеме црногорско-турског рата 18761878. год.

Био је незадовољан владавином књаза Николе па је, осамдесети година, са угледним војводама Марком Миљановим, Шаком Петровићем, Лакићем Војводићем и другима, основао тајно удружење које се супростваљало аутократској владавини књаза Николе, а борило се за демократију, слободе и уставна права. Године 1882. поднио је оставку на положај сенатора.

При крају живота скупљао је народне умотворине. На основу народне традиције написао је је етнографско-историјску хронику Историјске приче из повјеснице племена Бјелопавлића.

[[Слика:{{{слика}}}|средина]]
Вијести
[[Слика:{{{слика}}}|средина]]
Категорије
[[Слика:{{{слика}}}|средина]]
Уредници
  • Траже се уређивачи
  • ...
[[Слика:{{{слика}}}|средина]]
Савети
[[Слика:{{{слика}}}|средина]]
Остали портали
Википортал
АнтарктикАнтичка ГрчкаАнтички РимАргентинаАрхеологијаАстрономијаБања ЛукаБеоградБиографијаБиологијаБосна и ХерцеговинаБутанВаздухопловствоВидео-игреВојна историја СрбаВојскаГеографијаГеофизикаГрчкаЕвропаЕвропска унијаЕгиптологијаЕкологијаЕротика и порнографијаИнформатика и рачунарствоИсторијаИталијаЈезераЈСД ПартизанJугословенска војска у отаџбиниЈужни СуданКанадаКњижевностКошаркаКраљевина ЈугославијаКулинарствоЛГБТМађарскаМакедонијаМатематикаМедицинаМузикаНародноослобoдилачка борбаНауке о ЗемљиНемачкаНишОлимпијске игреОпштина БаточинаПланинеПозориштеПољскаПравослављеПрви светски ратПтицеРеволуционарни раднички покрет ЈугославијеРепублика СрпскаРокРусијаСД Црвена ЗвездаСједињене Америчке ДржавеСпортСрбијаСукоби на територији СФРЈСФРЈТенисТенковиТрамвајски саобраћајТурскаУжицеУједињене нацијеУједињено КраљевствоУкрајинаУметностФантастикаФизикаФизичка хемијаФилмФормула 1ФранцускаФудбалХемијаХералдикаХокеј на ледуХрватскаХришћанствоЦрна ГораЧилеШахШведскаШпанија
Види још: Минипортали