Дрво живота
Дрво живота означава у религији дрво знања које повезује Земљу с небом и представља карту божанских квалитета. [1] Мотив се појављује у бројним свјетским религијама и митовима. У јеврејској Кабали, Дрво живота представља божанску протканост свега физичког и небеског.
Код старих Словена Дрво живота или Дрво свјетлости било је симбол живота, нечега од чега је све почело. Стари Словени су вјеровали да након смрти њихове душе одлазе у стабло и тамо пребивају остатак времена. Поштовање стабла настало је још од вјеровања да је човјек настао од дрвета. Наши преци су поштовали стабла првенствено јер су вјеровали да се у дрвећу налазе душе неких њима блиских покојника, те да их тај покојник штити. Аналогна вјеровања била су развијена и у нордијској (Дрво живота називало се Yggdrasil) као и у германској митологији.
Поред јеврејске Библије, дрво живота је симболично описано у Књизи Откривења као: “И показао ми је чисту реку воде живота, светлу као кристал, која долази са престола Бога и Јагњета. Усред поља, са обе стране реке, дрво живота, које дванаест пута доноси плодове, даје сваки месец свој плод; и лишће стабла је за лечење народа ”(Откривење 22: 1–2).
У западном хришћанству, Дрво Живота је беспрекорно стање човечанства, слободно од корупције и првобитног греха, пре пада у грех. Папа Бенедикт КСВИ је рекао да је "крст право дрво живота". Свети Бонавентура је учио да плод лечења са Дрвета Живота представља Исуса Христа. С друге стране, Свети Алберт Велики је учио да је Евхаристија, тело и крв Христа, плод стабла живота.
У источном хришћанству, дрво живота је Божја љубав. Исак Сиријац је говорио да је "небо љубав Божја, у којој уживање свих блаженстава", и "дрво живота је љубав Божија"
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Херметизам, стр. 50.
Литература[уреди | уреди извор]
- Фауст, Викториа, Херметизам, Загреб, 2003.. ISBN 978-953-7127-05-3
